Film koji ste poslednji gledali?

[Fenjer-paša]

U svakom slučaju jeste SF, pomešan sa svim i svačim. Bajka jeste, i jeste pravljena po receptu, ali se baš taj setting ne može zanemariti pri određivanju žanra (ili žanrova). To okruženje koje predstavlja (relativno daleku) budućnost je samo oruđe da se ispriča herojska priča. Ista je stvar i sa, na primer, Džin Vulfovim serijalom o Urtu Novog Sunca ili Herbertovom Dinom, u oba slučaja se visoka tehnologija razvijena u budućnosti koriste samo da bi se dodali novi elementi jednoj priči o heroju ili herojima, dok sami naučno-fantastični elementi nisu glavna poenta priče. Gomila Asimovljevih priča o robotima su u suštini krimići, a glavni akteri su roboti. I opet se sva navedena dela svrstavaju u SF, a ne samo u fantastiku, epsku fantastiku ili krimi-priče. Ono što hoću da kažem jeste da SW svakako imaju elemente epske ili herojske fantastike, ali da definitivno imaju i značajan udeo naučne fantastike, makar i samo zbog okruženja u kojem se junaci nalaze.

[Dawngreeter]

Definicija naucne fantastike je ona prica koja se ne moze ispricati ako se izbaci tehnologija. To je jedini kriterijum (pored kvaliteta) koji prica treba da ispuni da bi bila objavljena u vecini ozbiljnih SF casopisa, na primer. Dakle SW nije SF.

SW je ep smesten u buducnosti. Kao sto mnogo razlicitih izvodjenja recimo Shekspira pokazuju, price je moguce rekontekstualizovati kako god zelis. Romeo moze da poteze mac ili pistolj, nije bitno. Hamlet moze da bude podpredsednik bajkerskog kluba umesto princ. To ne menja osnovu price. A SW ne ume cak ni da objasni svoju tehnologiju, kamoli da je smatra integralnim delom. Kinezi su, kad su videli SW, zakljucili da je zapad konacno naucio da koristi wuxia zanr (Flying Tiger, Hidden Dragon). Kao, svemirski brodovi manje vise al', eto, lepo od amerikanaca da pokazu interesovanje za epski kung fu.

[opsidiannight]

Čubaka, veliki šidoši kung fua.

[Fenjer-paša]

@ Dawngreeter

Ne mogu da se složim s takvom definicijom naučne fantastike. Upravo zbog toga što se na taj način eliminiše ogroman deo priča objavljenih u časopisima kao što su Amazing Stories i Astounding, koji su izuzetno zaslužni za razvoj SF-a, i pored toga što su priče objavljivane u njima mogle biti svedene na elementarni sukob negativaca i pozitivaca i što su maltene sve po istom šablonu u kojem je čovek najjača i najpozitivnija strana, a svi vanzemaljci ili roboti moraju se pokazati, uprkos svim svojim dostignućima i sposobnostima, kao inferiorni (u suštini, ako nisu nisu ljudi, onda su im ili sluge ili neprijatelji, koji neminovno moraju biti poraženi od strane čoveka). Po toj definiciji fantastike koju si naveo svaka priča koja se može svesti na sukob pozitivaca i negativaca ne može biti SF.

[Dawngreeter]

Ne mogu da se složim s takvom definicijom naučne fantastike.

Definicija, po definiciji (heh heh), nije nesto oko cega mozemo da se ne slazemo. Odnosno, mozemo, al' ja ti kazem kako jeste a ti mozes da pricas kako bi voleo da bude u nekom paralelnom bizaro univerzumu.

Oko sukoba pozitivaca i negativaca nisi u pravu, naravno. Do duse, statisticki, ako je prica osukobu "pozitivaca" i "negativaca" (fuj), onda je neki derivat stanc shund fantasy djubreta. Ali kada se Decker sukobljava sa androidima, priroda andorida (i Decker-a, a u odnosu na androide) kao vestackog zivota je centralna tema bez koje prica ne moze da funkcionise. Kada se dzedaju tuku, to je kung-fu egzibicija gde nije bitno dal' im mac svetli ili ne, dal' su na svemirskom brodu ili ne, itd.

[Megabaja]

Cini mi se da DG pokusava da ti kaze da sustina price u SF mora biti neizvodljiva bez elementa fikcije. Znaci matriks da, a deat star i lajt sejber, ne.

[Dawngreeter]

po istom šablonu u kojem je čovek najjača i najpozitivnija strana, a svi vanzemaljci ili roboti moraju se pokazati, uprkos svim svojim dostignućima i sposobnostima, kao inferiorni (u suštini, ako nisu nisu ljudi, onda su im ili sluge ili neprijatelji, koji neminovno moraju biti poraženi od strane čoveka).

Zaboravih ovo da prokomentarisem. Nabasao si slucajno na jednu vrlo vaznu stvar u okviru SF zanra. Bas sam pre par nedelja citao profesorov rad upravo na ovu temu ljudske individualnosti i vanzemaljske kolektivnosti u SFu. Imao je i predavanje na filozofskom fakultetu na istu tu temu, ko je bio na SF simpozijumu mogao je da ga cuje. U svakom slucaju, ne bih da dubim, ali to je jedna od stvari koje SF cini SFom. Primetices da ne postoji nista u SW sto dodiruje ovu temu ni na koji nacin, weird ljudi samo izgledaju weird i povremeno pricaju los engleski. Primetices isto tako da se Star Trek zapravo vrlo detaljno i precizno bavi tom temom.

[Fenjer-paša]

Definicija, po definiciji (heh heh), nije nesto oko cega mozemo da se ne slazemo. Odnosno, mozemo, al' ja ti kazem kako jeste a ti mozes da pricas kako bi voleo da bude u nekom paralelnom bizaro univerzumu.

A šta ako mi ti kažeš samo jednu od definicija? Naučna fantastika je žanr u književnosti, pa je, kao i žanr u muzici i filmu podložna definisanju iz najrazličitijih uglova, i može se naći izuzetak za svaku definiciju. Definicija naučne fantastike jednog od prvih, najvećih i najuticajnijih izdavača SF-a Džona Kembela je: Naučna fantastika je ono što kupuju urednici SF časopisa. Ne slažemo se s tim, ali on je svojevremeno bio bog i batina američkih pisaca SF-a, a evropski SF se nije javljao sve do pojave Stanislava Lema.
Ili, šta ako tvoja definicija jednostavno nije dobra? Kako se u tvoju definiciju uklapaju priče Ursule Legvin (npr. Svet se kaže šuma, ili Čapljino oko ili Semlejina ogrlica, prve dve priče se mogu opušteno ispričati ako se stvorci u prvoj zamene zemaljskim domorocima, ili se u drugom primeru priča o američkim ili australijskim doseljenicima, a sve tri su poznate i priznate kao izvrsni primerci SF stvaralaštva), ili priče Zorana Živkovića...?
Što se tiče sukoba pozitivaca i negativaca, to što je to tebi fuj, ne znači da nije SF, jer kvalitet ne određuje pripadnost žanru. Tema sukoba pozitivaca i negativaca se provlači kroz sve žanrove književnosti i filma, bili negativci zmajevi, gazde, susedi, gangsteri, pekari, kitovi ili vanzemaljci, a pozitivci vitezovi, radnici, detektivi, drugi susedi, mesari, ptice ili Space Marinci. Pa opet se, i pored toga što je to osnovna tema, odgovarajuća dela svrstavaju u epsku fantastiku, naučnu fantastiku, romane o ratu.
A što se tiče tvog poslednjeg komentara, to bi trebalo da znači da ona dela koja uključuju vanzemaljce, ali ne idu dalje od toga su ti vanzemaljci različiti od ljudi samo po fizionomiji, ne mogu biti SF...? To je besmisleno. Vanzemaljske životne forme su samo još jedan element kulisa, služe samo da se priča ispriča zanimljivije. Star Trek se zasnivaju na kontaktima sa vanzemaljcima, a Star Wars ne.

[Megabaja]

samo mali diskurs...

ili priče Zorana Živkovića...?

video sam novo fino izdanje sa nekoliko prica ovog autora za manje od iljadu dindzi...

[Dawngreeter]

Naučna fantastika je ono što kupuju urednici SF časopisa.

Mhm. Samo sto ne. Mislim, stvarno mi je tesko poverovati da zaista nudis neki argument ovim citatom.

šta ako tvoja definicija jednostavno nije dobra?

Dawngreeter rule No.1: I'm right. Tako da pomenuta eventualnost nije realna. No, diskusije radi, ako moja definicija jednostavno nije dobra onda ces morati da mi ponudis neku drugu definiciju pa da vidimo koliko uspesno to opisuje ono sto iz stomaka zovemo SF.

Posto nisi krenuo u tom pravcu, hajde ja da ponudim alternativne definicije. Heinlein kaze da je naucna fantastika realisticno nagadjanje o buducnosti utemeljeno iskljucivo na znanju koje trenutno posedujemo o svetu i daljoj ekstrapolaciji naucnim metodom. Ova definicija se ne kosi sa onim sto sam ja rekao, samo daje malo vise prostora za usvajanje prica u SF porodicu tako da je moguce price o cupavim vanzemaljcima sa sumske planete okarakterisati kao SF. To kazes ti. Ja ti nudim kontraargument banalizovanja tehnologije kao necega sto je metalno i/ili proizvodi krcece zvukove. Tehnologiju ne samo sto mozemo nego moramo posmatrati kao nesto nerazdvojno od kulture ljudi predstavljenih u prici, pa ce onda The Word for World Is Forest biti o sukobu dve kulture koji tehnoloski potpuno razlicito shvataju svet oko sebe. Ti ces sada da kazes da rastezem losu definiciju na sta cu reci da priznajem da je scenario pogranicne prirode ali da je svaka tehnologija u svojoj biti projekcija kulture kroz tehnicko znanje. Ti sada stanes, malo razmislis i kazes, jebote, u pravu si Greeteru. Svaka cast. Ja kazem ma cool je, i onako sam u procesu pisanja seminarskog rada o tome.

ili priče Zorana Živkovića...?

Spekulativna fikcija.

Što se tiče sukoba pozitivaca i negativaca, to što je to tebi fuj, ne znači da nije SF

Nikad nisam rekao da znaci. Rekao sam da je fuj i da je statisticki najveci procenat takvih prica djubre fantasy. Sto ne znaci da ne moze biti SF. Ili cak biti dobar SF, mada priznajem da mi na pamet ne pada primer tako necega.

Tema sukoba pozitivaca i negativaca se provlači kroz sve žanrove književnosti i filma

Istakao bih da se sukobi protagoniste i antagoniste provlace kroz sve zanrove. Pozitivci i negativci su loaded termini koji stvarno ostavljaju bljutav ukus u ustima, te ne bih verovato spisatelju koji na taj nacin koncipira likove da ume da pise ista, a ponajmanje naucnu fantastiku.

A što se tiče tvog poslednjeg komentara, to bi trebalo da znači da ona dela koja uključuju vanzemaljce, ali ne idu dalje od toga su ti vanzemaljci različiti od ljudi samo po fizionomiji, ne mogu biti SF...? To je besmisleno. Vanzemaljske životne forme su samo još jedan element kulisa, služe samo da se priča ispriča zanimljivije.

Pobogu, naravno da su vanzemaljci samo element za pricanje prica. Apsolutno sve u dobrom romanu ili filmu je element za pricanje prica. Kada to nije slucaj i element price nije tu zbog price, nega prica zbog nekog svog elementa, u pitanju je exploitation genre koji fanovima prodaje jedno te isto jer se oni loze na to nesto, pa otud novele o space marincima, dve milijarde X-Men stripova, itd.

Sto se vanzemaljaca tice, upirem prstom ka gore istaknutom argumentu o prirodi tehnologije i zakljucujem da je nemoguce imati realisticno zamisljene vanzemaljce bez da takva prica ne ispunjava uslov o tehnologiji. Cak i Invasion of the Body Snatchers moze da se svrsta u SF, kada tako posmatras stvari. Ali, o zalosti, Star Wars jos uvek ne moze. Oprostices mi ako sam se nasmejao na glas dok sam ovo kucao.

[Fenjer-paša]

Naravno da se ni ja ne slažem sa definicijom gospodina Kembela, ali je činjenica da je to definicija, ma kakva bila, i da je jedno vreme njegova reč bila zakon. A upravo zato što je u pitanju književnost (ili film, nebitno), pošto je u pitanju grana umetnosti, uzdržavam se od bilo kakve definicije. Nijedna definicija, kad su žanrovi umetnosti u pitanju, nije dovoljno široka i fleksibilna da se obuhvati sve ono na šta se misli pod tim žanrom.
Upoznat sam sa tvojim pravilom o ispravnosti stavova. Moje pravilo je da se ne raspravljam sa onima koji ne umeju da prihvate da nisu u pravu, pa ću, pošto si i ti bio tako velikodušan da se upustiš u hipotetičku raspravu, i ja biti velikodušan i nastaviti da izlažem svoje argumente.
Ne slažem se ni sa Heinleinom, jer njegova definicija srlja u vernovski futurizam, koji se opet pretočava u čisto naučno sagledavanje budućnosti, i ne ostavlja mesta za onaj fantastični deo. Tako da se odričem tvoje zamišljene rasprave u kojoj nastupam sa navedenom definicijom.
Priču o sukobu dve kulture koje potpuno različito shvataju svet oko sebe možeš da ispričaš i ako za temu uzmeš sukobe Aboridžina sa belim došljacima, pa ta priča opet neće biti SF.
Spekulativna fikcija je baš lep izraz za dobar deo SF umotvorina. Ako zanemarimo tvoje pravilo da ti nikad nisi u krivu (dakle, mi zanemarimo, ne moraš ti da zanemariš), Zoran Živković ostaje naš najpoznatiji SF pisac, koji nije ni samozvanac niti ga je tim nazivom ovenčala isključivo domaća publika, već svetska SF kritika.
Složili smo se, dakle, da i priča koja se bavi sukobom pozitivaca i negativaca može biti svrstana u SF. Ne ulazim u to da li je šund ili nije, pošto je to irelevantno. Kao što reče Teodor Sterdžen, tačno je da je devedeset (pa i više) odsto naučnofantastičnih dela umetnički sasvim bezvredno, ali da u ovom pogledu prilike nisu bolje ni na jednom drugom području umetničkog, odnosno duhovnog stvaralaštva. Kvalitet žanra se određuje na osnovu najboljih dela.
Uperiću prstom u posledice prihvatanja Heinleinove definicije. Mi ne znamo da li postoje vanzemaljci, pa onda ne možemo da napravimo nikakvu naučnu spekulaciju o njima, a kamoli o njihovoj kulturi i tehnologiji. Mi možemo da zamislimo planetu na kojoj bi se razvio vanzemaljski život, i pokušamo, sa ogromnim procentom neverovatnoće, da predvidimo fizionomiju vanzemaljaca, ali predviđanje razvoja kulture i tehnologije je sasvim besmisleno. Prema tome, mi ne možemo da "naučnim metodom" predvidimo kako će se ponašati vanzemaljci. Vanzemaljci su u umetnosti mogući samo i isključivo zahvaljujući mašti i fantazijama autora. Dakle, karakter, tehnologija i kultura vanzemaljaca su ograničeni ljudskim iskustvom i maštom, pa je sasvim legalno i legitimno zamisliti vanzemaljce kao ljude koji su odmakli u tehnologiji. To je samo jedna od opcija.
Konačno, Star Wars može da uđe i u SF žanr jer ima odgovarajuću "ambalažu".

[Gassalasca Jape]

Nisam cvitao nista od Zivkovica, ali zar se on ne ubi dokazujuci da ono sto on pise nema ama bas nikakve veze sa SFom. On jeste proveo dobar deo zivota izucavajuci SF i popularizujuci ga kod nas, ali pisuci? Jok.
Eno na Znaku Sagite mu zajedljivo prebacuju zbog toga, mislim sto pere ruke od SFa. Koliko sam shvatio iz prikaza neke njegove knjige, to sto on pise je SF koliko i Borhesova dela.

[Fenjer-paša]

Ja bih lično njegova dela označio kao mešavinu SF-a i još trilion drugih stvari. Znatno izraženiji SF su neke Pekićeve knjige, kao npr. Atlantida ili 1999, ali Živković je poznatiji u belome svetu...

[CirKhan]

@Slartibartfast
Divim se tvom mazohistickom podviznistvu. Kada zavrsis, podeli samnom svoje utiske (ako uopste budes bio u operativnom stanju).

U svakom slučaju jeste SF, pomešan sa svim i svačim. Bajka jeste, i jeste pravljena po receptu, ali se baš taj setting ne može zanemariti pri određivanju žanra (ili žanrova). To okruženje koje predstavlja (relativno daleku) budućnost je samo oruđe da se ispriča herojska priča. Ista je stvar i sa, na primer, Džin Vulfovim serijalom o Urtu Novog Sunca ili Herbertovom Dinom, u oba slučaja se visoka tehnologija razvijena u budućnosti koriste samo da bi se dodali novi elementi jednoj priči o heroju ili herojima, dok sami naučno-fantastični elementi nisu glavna poenta priče.

Errr, nemoj da se uvredis ali prve dve sentence su besmislene. Ikonografija 'settinga' je potpuno irelevantna za definiciju zanra.
Sada zaista ne zelim da ulazim u pricu o teoriji zanra, bilu u knjizevnosti, bilo u strukturalnoj, bilo u formalistickoj analizi, posto ovo ne pisem sa posla u dokolici vec od kuce gde imam pametnijeg nacina da iskoristim svoje vreme, ali mi veruj na rec.
Urt Novog Sunca uopste nije SF, niti je ikada bio oglasavan kao takav osim sto je kod nas izasao u istoj ediciji kao i Asimov, ali je u toj istoj ediciji izlazio i Tomas Kovenant, tako da to onda nema mnogo veze. Dina pak jeste SF zato sto daje relativno plauzabilno objasnjenje univerzuma sa stanovista tehnoloske imaginacije, i sustinski se bavi (pored mnogih drugih tema) odnosom coveka spram prirode i teleoloskom ishodistu covecanstva, sto su SF teme par exellance.

Upravo zbog toga što se na taj način eliminiše ogroman deo priča objavljenih u časopisima kao što su Amazing Stories i Astounding, koji su izuzetno zaslužni za razvoj SF-a, i pored toga što su priče objavljivane u njima mogle biti svedene na elementarni sukob negativaca i pozitivaca

Ako si imao priliku da citas neke od brojeva Amazing Stories i Astounding, mogao si videti da ne samo sto su objavljivali stvari koje ni po jednom kriterijumu ne mogu da se svrstaju u SF, vec su u njima u 'zlatno doba SFa' pisali rodonacelnici horora i klasicnog maca-i-vraca fantazija i pulpa. Ja kuci imam neke antologije 'SF' prica iz pedesetih/ranih sezdesetih koje ne samo sto su mahom beskrajno dosadne vec tesko da po bilo kojoj definiciji mogu da se svrstaju u SF.
Strukturalna svrha 'negativaca' je da bude antagonista (sa sve kulturno uslovljenim nepozeljnim karakteristikama) tj. prepreka koju junak mora da prevlada. Tako 'negativac' moze da bude i neka sila prirode poput planine, urgana, supernove... Alternativno moze da se tretira kao nalicje samog junaka ili Senka ako ces jungijanski, odnosno kao eksternalizacija njegovih unutarnjih suprotnosti koje koje ovaj mora da savlada kako bi postigao aktuelizaciju.
A to sta koji urednik smatra da pripada izdanju koje uredjuje je apsolutno arbitrarno i nije relevantno kao argument za diskusiju. Koliko urednika, toliko i definicija. Na stranu sto je najcesce takva odluka uslovljena raznoraznim opskurnim politikama, poput licnih odnosa sa autorima, procene trenutnog ocekivanja target grupe cemu je tu mesto ili nije (fiskalni aspekt), regulacijom autorskih prava, raznoraznih predrasuda, kvalitetu raspolozivog materijala...

a evropski SF se nije javljao sve do pojave Stanislava Lema.

Ovo je toliko pogresna izjava da je gubljenje vremena komentarisati je.

Naravno da se ni ja ne slažem sa definicijom gospodina Kembela, ali je činjenica da je to definicija, ma kakva bila, i da je jedno vreme njegova reč bila zakon.

Ovo takodje.

ili priče Zorana Živkovića...?

Zoran pise slipstream. To je ono sto je fantasticna knjizevnost samo ima pretenzije da bude ozbiljno shvacena (i kupovana) od strane mainstream publike i kriticara. Bicu iskren da nisam citao bas sve sto je Zoran napisao do sada, ali ono sto jesam definitivno nije SF. Ono sto pisu Zoran Jaksic ili (uglavnom) Ilija Bakic od domacih autora jeste.

Ja bih lično njegova dela označio kao mešavinu SF-a i još trilion drugih stvari. Znatno izraženiji SF su neke Pekićeve knjige, kao npr. Atlantida ili 1999, ali Živković je poznatiji u belome svetu...

Druze ne zameri, ali stvarno moras jos mnogo toga da procitas i od primarnog stiva (beletristike), i od teorije, da bi mogao da kompetentno debatujes o ovome. To je stvar godina i investiranja vremena a ne inteligencije, jer vidim da ne pravis bas jasnu razliku izmedju osnovnih pojmova. Cudi me da nisi nabrojao i Poslednjeg Evropljanina od Dragosa Kalajica. On se po svojoj ikonografiji potpuno uklapa u tvoje vidjenje SFa.

[Megabaja]

Cudi me da nisi nabrojao i Poslednjeg Evropljanina od Dragosa Kalajica.

koga ja imam kuci i mogu da pozajmim za citanje... dobio sam knjigu na poklon od veoma drage osobe, ali je do duse nikada nisam procitao... :oops:

[CirKhan]

I treba da se stidis! 8)

[Megabaja]

...pa pravo da ti kazem dobio sam je bas nekako u vreme kad je Jasna pricala (a ona ga je znala nekako - cini mi se preko svojih) da se on zapalio snimajuci neku umobolnu stvar, pa mi se nesto nije mililo, posle sam pozajmio knjigu Nesi, i na kraju zaboravio, do nocas, na nju...

[opsidiannight]

SF, kao moderni žanr, je rođen u Jevropi. Ali to nije ni bitno.

[shilja]

Koliko sam ja shvatio sta ste vi tu pricali, sav naucno objasnjeni futurizam se vodi kao SF. U slucaju da ima nesto sto se ne moze temeljiti na naucnoj hronologiji (tipa vanzemaljci ili Warp pogon) to vec ulazi u Fantaziju sto nije naucna fikcija. Samim tim SF ne moze da odlazi daleko u buducnost osim ako ne prelazi u post apokalipticno drustvo.

[Fenjer-paša]

@CirKhan
Učestvujem u debati na osnovu onoga što znam i što sam pročitao i onoga što mislim. Ako te ne mrzi, pošalji mi (kad budeš na poslu u dokolici :lol: ) neki kratak spisak literature koja se bavi teorijom književnosti, pa da se edukujem.
Ni u jednom trenutku nisam dovodio u pitanje idiotizam i subjektivnost izjave Džona Kembela, ali je on, kao urednik Astoundinga, imao ogroman uticaj na pisce koji su objavljivali u njegovom časopisu, koji je, opet, svojevremeno bio najznačajniji američki SF-časopis. Džon Kembel je osmislio tri zakona robotike, odakle je očigledan njegov upliv na Asimovljevo stvaralaštvo. Dalje, tu su Robert Hajnlajn i Kliford Simak, kao autori koji su u Astoundingu objavljivali, i Pol, Kornblut, Bredberi i Bliš, koji nisu mogli ni da mu priđu.

Hvala unapred.

@Megabaja
Pozajmio bih Poslednjeg Evropljanina, ako nije problem.
Takođe hvala unapred.

[opsidiannight]

Smekeru nijedan a ko je bio Julijus Vern?
A ko je Lazar Komarčić?

[Golub87]

Pogledah Avatara.

Bljuvotina....

I to zelena...

[Slartibartfast]

Verovatno je onda i The Abbyss bljuvotina, recimo?

[Golub87]

Pravo da ti kazem, Ambisa se ne secam, davno sam ga gledao.

Avatar nema nista osim 3D projekcije.

Van toga je prepisan Pokahontas. I to Diznijev.

edit: Interesantno da nisi pomenuo Titanik

[opsidiannight]

Pokohontas, mmmmm. O bogovi Sadizma, probudite se i poklonite belcima njiove želje!

[Baneblade]

FERNGULLY-mora da se neko seca tog crtaca(kad smo vec kod toga na sta Avatar lici).mada mene najvise podseca na Blejd trojku.
Odgledao Hangover=dosadno
Zombieland=nije lose,moze bolje
Up=predivan crtani
Inglorious Bastards=mogao je trajati krace,Pit je opet objasnio neke stvari sto se tice glume,neocekivano umiranje likova za koje sam mislio da ce 1000% preziveti do kraja filma je pun pogodak.

[Megabaja]

mislim da bas i ne razumes sve filmove koje gledas. ako se i ne trudis onda je problem veci...


gledao sam kako je propao r'nr...

i jos ne mogu da verujem da ga je radio neki pajser poput Pajkica...

[Baneblade]

zasto mislis da ne razumem/necu da razumem filmove koje gledam?

[Slartibartfast]

Da neko smatra Avatar losim filmom razumem, ali da podseca na Blade 3...? Ili je FernGully taj koji podseca na Blade 3? Ne znam sta mi je bizarnije.

No, odgledao sam The Secret of NIMH, sjajan crtani film. Mozda se magija nekako ne uklapa u pricu (i taj momenat nije iz knjige) ali opet... funkcionise. I prelepo izgleda.

[Baneblade]

prijatelju...salio sam se za blejda,mislio sam da je dovoljno ocigledno iako se ne stavi smajli.a ciljao sam na to da avatar podseca na ferngully.

[Golub87]

Vizuelno da. Ali prica je kopija Diznijeve Pokahontas.

Dosljak kome je "srce na mestu"
Poglavicina cerka
Mladi buduci poglavica koji drka glavnog lika, ali ga na kraju prihvati i jos se herojski zrtvuje
Drvo koje prica (dobro, ne bas, ali je jako blizu)
Glavni lik u pocetku suruje sa zlim belim poglavicom, ali na kraju uvidi svoje greske....

Jedini elementi koji su dodati su cela mutljavina oko avatara i njegovog brata blizanca, (neoriginalni) SF elementi i jadno ispunjenje legende, prorocanstva, ko zna cega pred kraj filma.

Ono sto me je posebno iziritiralo je ceo misiticni momenat urodjenika koji se na kraju pokaze kao istinit.

Ako izuzmemo ekolosku poruku koju kao da je osmislio osnovac, sve ostale ideje filma jako lepo oslikavaju danasnji, idiotski holivudski mentalitet. Glavni lik je niko i nista, osrednja beda od coveka, poseban ni po cemu... A onda mu u krilo padne prilika iz snova, dobije poziv za skolu carobnjaka, vampir se zaljubi u njega, ludi cica iz kraja mu ponudi jedi trening, nadje zmajevo jaje... Naravno, kroz sve to on prodje ne postujuci pravila, ne slusajuci sta mu drugi, iskusniji ljudi govore, vec "prati svoje srce", "radi svoju stvar" i "ostaje veran sebi".

Naravno tu je i ceo onaj momenat da glavni lik mora da "bude nas". Nema veze sto su ljudi negativci, covek i dalje mora da bude glavni baja. Na stranu sto su mogli da stave da je glavni lik mladi vanzemaljac koji se bori za slobodu svog naroda i da pri tome skrate film za nepotrebnih sat vremena i da "olaksaju" scenario od kvazi-SF tripova oko prebacivanja uma iz tela u telo (Zar je to sva primena koju imaju za tu tehnologiju? Koliko su avatari uopste korisni? Mislim, vanzemaljci nisu glupi, oni znaju da su to ljudi u avatarima. Mogli su i da se ofarbaju u plavo, barem bi ustedeli milione, a i verovatno bi bili bolje primljeni - zamislite da u buducnosti "zeleni" postanu dominantna politicka partija na planeti Zemlji i da se onda pojave vanzemaljci koji ce nas klonirati i setati se okolo u ljudskim telima. Koji je idiot odobrio da se potrose nenormalne kolicine novca na ovaj projekat?). U svakom slucaju, bitno je da je Tom Kruz poslednji samuraj. Ne moze tamo neki kosooki da nam bude glavni lik u filmu.

[Sammael]

No, odgledao sam The Secret of NIMH, sjajan crtani film. Mozda se magija nekako ne uklapa u pricu (i taj momenat nije iz knjige) ali opet... funkcionise. I prelepo izgleda.

Hmmm... imao sam The Secret of NIMH na kaseti kad sam bio klinac i gledao ga više puta ali se ne sećam nešto magije u priči?

[Slartibartfast]

Nicodemus efektivno ima telekineticke moci, plus magicni medaljon... mislim da je to to. I svetlece mastilo

Sto se tice Avatara, mislim da je bitno da nije u pitanju nikakav "misticni" element na Pandori, vec da u pitanju jeste ziva, ili svesna, ili kako god planeta, sto je vec postojeci koncept u SF -u. Njeni stanovnici nisu povezani na nekom "misticnom" planu, vec bukvalno, USB -ovima.

[Shunka]

Ma zakon je Secret of NIMH samo je rasplet niotkuda. Ali tome sluzi magija :D.

[CirKhan]

@Fenjer-paša
Obzirom da izgleda duze vreme necu biti na netu tokom radnog vremena, posto je komp na kojem radim pun kobajagi osetljivog materijala, pa se sve radi preko USBa, evo da ti dam samo par osnovnih smernica.
Pocni sa ovim textovima:
http://www.anthroserbia.org/Journals/Article/95
http://www.anthroserbia.org/Journals/Article/19
a ovde mozes naci dovoljno materijala za citanje za narednih par godina:
http://www.depauw.edu/sfs/index.htm
Takodje pogledaj i stare brojeve Sirijusa, po njima su razbacani kvalitetni, mada mozda malo out-of-date teorijski tekstovi o SFu.
Dalje vec sam malo pronjuskaj. Ima solidnih enciklopedija i antologija SF da se nadju po netu, no ovde ne mogu da kacim linkove iz ociglednih razloga .
Ako zanemarimo anticke, srednjevekovne i renesansne autore koji su pisali dela sa primesama SFa (poglavito mislim na raznorazne utopije i imaginarna putovanja), po meni a i mnogim drugima, prvi pravi SF roman je "Frankenstajn, ili Moderni Prometej" od Meri Seli. Zasto?
Zato sto postavlja ozbiljno pitanje o ljudskoj prirodi i granicama nauke. Tako da je za formiranje SFa kao zanra bilo neophodno radikalno pozitivisticko iskustvo koje je iznedrila industrijska revolucija 18. i 19. veka.
No, da ne duljim dalje, pulp era SFa nije iznedrila SF kao zanr, i pravo da ti kazem ja licno uopste nisam neki fan vecine autora koji su pisali tog vremena. Preferiram autore "novog talasa" 60-tih kao daleko ozbiljnije i sofisfticiranije od vecine svojih generacijskih predhodnika. Preporucujem ti Normana Spinrada, Brajana Oldisa i Filip Hose Farmera ovako sa vrha glave.
Za evropske autore pre pulp ere, potrazi Karola Capeka "rat ljudi i dazdevnjaka" (prevodjen je kod nas) i Jevgenija Zemjatina "Mi" kao rana anti-utopija (mislim da je preveden u hrvatskoj) i naravno Verna (osobito "Pariz u dvadesetom veku", koji je tek pre desetak godina pronadjen na nekom tavanu u Parizu, objavljen je i kod nas, to je njegov najmracniji roman-njegov dugogodisnji izdavac nije hteo da ga objavi upravo zbog potencijalne negativne recepcije u citalastvu, posto nije bio u skladu sa tadasnjom duhom tehnoloskog optimizma).
Eto, tol'ko od mene.

[CirKhan]

@Megabaja
Moze tebi da se ne svidja Pajkicevo salonsko desnicarenje ili izbor zivotnog partnera (kojeg ovde necemo prizivati), ali ne mozes da kazes da je covek koji je pisao "Decko koji obecava", "Davitelj protiv davitelja", "Una" i "Covek u srebrnoj jakni" pajser, barem ne u cisto profesionalnom smislu.
BTW on nije pisao "Kako je propao rokenrol", barem ne ceo (njegova tadasnja supruga je pisala pricu "Ne salji mi pisma", koju je on editovao, mada ima onih in the know koji tvrde da je zapravo on glavni vinovnik te price, a da se ona samo potpisala). Istini za volju Pakic jest' duhovni otac tog filma.

[Golub87]

Sto se tice Avatara, mislim da je bitno da nije u pitanju nikakav "misticni" element na Pandori, vec da u pitanju jeste ziva, ili svesna, ili kako god planeta, sto je vec postojeci koncept u SF -u. Njeni stanovnici nisu povezani na nekom "misticnom" planu, vec bukvalno, USB -ovima.

Ali dok je u Solarisu, na primer, ziva planeta predstavljena na prilicno vanzemaljski nacin (kao sto i treba da bude), u avataru je ideja biosfere kao jednog entiteta zapakovana u gomilu new age misticizma. Al' naravno, prosecan prozdirac hamburgera ne moze da se poistoveti sa vanzemaljskim oblicima zivota, ali moze sa ljudima koji imaju malo drugaciji nos ili boju koze.

U svakom slucaju, veliko je pitanje da li bi ljudi bili u stanju da prepoznaju vanzemaljski inteligentan zivot kao takav ukoliko bi naisli na njega. Svakako se to ne bi svelo na nesporazum izmedju kultura.

Plus, antropomorfni vanzemaljci u delima koja pokusavaju da prodju kao ozbiljan SF mi idu na ku*ac.

[Sammael]

Ali dok je u Solarisu, na primer, ziva planeta predstavljena na prilicno vanzemaljski nacin (kao sto i treba da bude), u avataru je ideja biosfere kao jednog entiteta zapakovana u gomilu new age misticizma. Al' naravno, prosecan prozdirac hamburgera ne moze da se poistoveti sa vanzemaljskim oblicima zivota, ali moze sa ljudima koji imaju malo drugaciji nos ili boju koze.

U svakom slucaju, veliko je pitanje da li bi ljudi bili u stanju da prepoznaju vanzemaljski inteligentan zivot kao takav ukoliko bi naisli na njega. Svakako se to ne bi svelo na nesporazum izmedju kultura.

Plus, antropomorfni vanzemaljci u delima koja pokusavaju da prodju kao ozbiljan SF mi idu na ku*ac.

Uh... na zemlji i dalje postoji ogroman procenat populacije koji sve naučne pojave trpa u gomilu new age misticizma. Zašto bi planeta na kojoj žive divljaci na znatno nižem stupnju razvoja od nas bila iole drugačija?

I ne mislim da Avatar pokušava da prođe kao ozbiljan SF. Uopšte mi nije jasno odakle ljudima ta ideja. Očigledno je da je u pitanju SF-lite, baš kao i Terminator serijal.

[Slartibartfast]

Zanrovski film spada u, jbg sad na izrazu, 'kolonijalnu prozu' i sto se toga tice ne razlikuje se od Dances With Wolves, Pocahontas ili The New World. Medjutim, ima ociglednih primesa SF -a (cca koliko su ih imali i Aliens, The Abbyss ili Terminator), izmedju ostalog i u tome sto, po svemu sudeci, u pitanju jeste ziva planeta. To sto Na'Vi celu stvar posmatraju iz religijskog ugla je sasvim prirodno, cak bih rekao da je taj momenat pomalo srozan (ispada da je gro njihovih verovanja zapravo zasnovano na vrlo postojanim, opopljivim fenomenima, sto se ne moze reci za zemaljske religije).

U momentu kada se ispostavi da "tu ima necega sto nije pagan voodoo bullshit" film najvise iskace iz svog gorenavedenog zanra i najblizi je SF -u. Ne SF misteriji kalibra Lema ili Klarka, naravno, ali se zaista nadam da to niko nije ni ocekivao u filmu ovog tipa.

I bice dva nastavka, naravno

[Skobra]

Citam ja ove vase opise Avatara i majku mu nekako mi je i dalje najkorisniji odgovor mog druga:
- Kakav je?
- Super su animacije. Dobre bitke na pocetku i kraju, u sredini su malo smorili sa kojekakvim budalastinama. Pogledaj ali bez klinca jer sam se i ja ukocio za 2,5 sata.