Napomena: ako mi se omakne koja psovka, oprostite...
Resio sam da okacim malo nasih iskustava sa novim WFRP-om i da pokusam da unapredim nasu igru kroz vase savete. Mali uvod pre nego sto se bacim na sam opis igre.
Svaki savet je dobrodosao! Voleo bih da se razvije diskusija ili bar da cujem vasa misljenja o kvalitetu mog GM-ovanja, koliko god da je to tesko ovako preko prepricavanja...
O meni: Igrao sam prvu ediciju WFRPa (tada poznatog i kao WHFRP) vise godina, uglavnom kao GM. Relativno sam dugo u hobiju ali sam svo vreme bio ogranicen na mali broj potencijalnih igraca (prokletstvo malog grada i fantazijskih hobija). Posle duge pauze od pet godina, resio sam da pokrenem staro drustvo da malo FRPujemo...
O grupi: Ekipa od cetiri momka (u originalu nas je bilo petorica ali se jedan nazalost odselio), igrali su dugo koristeci iste likove prema kojima su bili toliko sentimentalni da su se saziveli sa njima, koristeci pravila prve edicije. Tu su bili Drong, patuljak-Slayer-tenk, sharpshooter Otto Von Nicholas, jednoruki Halfling Henri, majstor kuvanja, Elf sa toughnessom 7 itd... Sve u svemu, grupu sam jedva nabedio da treba da se pocne sa novim likovima. Takodje, osobina cele grupe je da ih mrzi da citaju pravila, tako da sam jednog od njih jedva ubedio da igra maga. Posle zavrsne avanture sa starim likovima u Norsci, a la Gladiator, pocinjemo sa avanturom iz GM packa, Pretty things, i nastavljamo sa PotD. Inace su im poslodavci njihovi stari likovi koji su postali jako bogati i uticajni (sto ih je odusevilo, naravno).
Koristio sam razne dodatke da bih napravio detaljnije background price o svim likovima. Ako nekoga interesuju ti dodaci, pitajte.
Kampanja Paths of the Damned
Grupa:
1. Faustus Beyer, čovek od dvadeset godina, rodom iz okoline Middenheima, iz Immelschelda, kao mali se preselio u Middenheim gde se zaposlio u gradskom garnizonu kao puškar. Oženjen, pre Storm of Chaos je živeo sa porodicom u dvospratnoj kući koja je pretesna za sve. Švaler u duši, lako se zaljubljuje ali voli svoju ženu! Za vreme rata branio Hochland, ali je potisnut u Talabecland gde je ostao radi avanture – planira da uštedi novac ili za novu kuću ili za povratak u Immelscheld jednog dana.
2. Calnail Longleap, elf od stotinak godina, rođen je u Great Forestu, Talabecland, gde je živeo ceo život. Kao mali bio je usvojen i ne seća se svojih pravih roditelja. Oženio se ali nije baš zadovoljan izborom. Kada mu je umro očuh, Calnail je doživeo mali slom ličnosti i otisnuo se u lopovsku karijeru po mestima na reci Stir. Ne želi da se vrati kući već hoće da se bori za prava elfova u Imperiji. Iz nekog razloga ne voli kult Sigmara ni Imperijalce južnjake.
3. Ulgrim Drongunson, patuljak od oko 120 godina manje-više, poreklom iz Karak Norna, gde je radio kao kovač dok posao njegovog klana nije počeo da propada pa se latio vojničkog poziva. Oženjen je drugaricom iz mladosti sa kojom ima prijateljski više nego ljubavni odnos. Kada je Imperija tražila pomoć u ratu, njegova jedinica, Karak Norn Thunders, poslata je da pomogne. Ratovao je u Middenlandu i Hochlandu dok se nije našao u Talabeclandu. Kada se završio rat, rešio je da ostane i zaradi da bi poslao novac svome klanu koji je u nevoljama. Smorne je prirode, uživa u kartanju i bretonskim kobasicama. Momak koji je igrao patuljka i u prosloj avanturi, stara ljubav zaborava nema
4. Admund Netzhoch, čovek od 24 godine, rodom iz Garndorfa, sela blizu Priestlicheima koji je blizu Talabheima. Detinjstvo su mu obeležili studiranje sa sestrom kod mentora Lupolda i stalne svađe između roditelja, koji su se kasnije razveli. Sada je na prekretnici – ne želi da se skrasi pa će nastaviti studije čim uspe da dođe do Altdorfa. Samouveren i živahan, dobar je za društvo, osim ako je društvo u pitanju elf, patuljak, halfling, Bretonac, Kislevit, ili bilo ko sa akcentom jer je Admund veliki rasista i šovinista. Za vreme rata je lutao po istoku Talabeclanda i Stirlandu, bezbedno udaljen od ratnih aktivnosti. Sada pokušava da skupi pare za studije. Uspeo da pri kreiranju lika ubode Apprentice Wizard, bas ono sto je zeleo, bacivsi 07 kad mu je trebalo 07, u prevodu - prosao je na 1% sanse?!?!
Avantura
Poglavlje prvo
Pretty things (GM pack)
Kampanja počinje na reci Stir, u krčmi koja se zove «Petao koji se kurči» (Strutting Cock). Napolju pada letnja kiša kada grupa ulazi u krčmu. Nenaviknuti na avanturisanje ni jedni na druge, sedaju i naručuju klopu.
Sećaju se kako su dobili ovaj pozao za 15 zlatnika o glavi – u gradu Krugenheimu koji se nalazi na nekoliko dana putovanja ka istoku, bili su odabrani od strane neobične ekipe iz grupeod dvadesetak propalica koje su se javile za posao. Likovi koji su im dali posao su krajnje živopisni – pričljivi halfling sa jednom rukom i elegantno obučeni čovek su im relativno prijatno objasnili da im je zadatak da u selu Zurin u Talabeclandu preuzmu kovčežić koji treba da donesu u njihovu trgovačku firmu, «Četiri strane sveta» u Middenheimu. Druga dva lika – ćutljivko obučen skroz u crno i patuljak slayer okićen od glave do pete ukrasima i istetoviran na mnogo mesta – nisu delovali nimalo prijatno. Konkretno, patuljak im je uterao strah u koske kada je zapretio da će da postanu «deo kolekcije», pokazujući im ogromnu, prepariranu glavu čuda koje nisu mogli da prepoznaju, sve vreme se smejući kao lud. Dobili su pismo koje treba da isporuče izvesnom Heinzu Waldermachtu iz sela Zurin.
Put ih je doveo do Gersdorfa. I Calnail i Admund znaju put i do Gersdorfa je bilo jako dosadno...
U krčmi, posle malo raspitivanja, saznaju da je lik koji je uhapšen i čuva se napolju ustvari čuveni zločinac Heinz Gerber. Naši junaci izlaze jedan po jedan i pričaju sa jadnim čovekom koji je zatvoren i kisne. Pošto je veče i pada mrak, likovi ubrzo ostaju sami sa zatočenikom. On pominje svoju ženi i dete iz Gersdorfa i urgira da ih dovedu da svedoče za njega ili da ga oslobode. Admund nije bio impresioniran čovekom pa je rešio da ga ignoriše (čak ga je plašio magijom Sounds), kao i Faustus. Međutim, Calnail i Ulgrim prave plan da ga oslobode kada potpuno padne mrak. Pošto je pola krčme pospavalo u zajedničkim prostorijama, Ulgrim seda da se karta sa dvojicom lokalaca dok Calnail ne obije bravu, jer mu obijanje ide od ruke. Međutim, Calnail ne uspeva da otvori bravu i odustaje od daljih pokušaja jer iz krčme čuje glasne povike. Naime, Ulgrim je odrao svoje poprilično pijane saigrače u kartama, i to na ferku (4 puta prošao Opposed Gamble Test) pa su oni zaključili da Ulgrim vara. Krenulo je pesničenje, probudili su se i ostali i epilog je bio da su pijanice isterane iz krčme. Ujutru, Ulgrim je jedva uvaljao vepra koga je vukao još od Krugenheima a Calnail nije uspeo da proda kolica koja nije hteo da da budzašto pa je nastavio da ih dalje gura! Kada su izašli, uplašen i kaljav zarobjenik ih je opet molio da ga oslobode na šta su ga naši junaci ispitivali još pola sata, dok su ga okupljeni seljaci gađali trulim jabukama i smejali se. Na kraju je Ulgrim, ganut, platio jedan srebrnjak da mu Josef, vlasnik krčme, pošalje pismo za Lieske, u kom pravcu su putovali, i javi mu da li je jadnik oslobođen. Naravno, Josef je zadržao pare za sebe.
Prvi deo puta je bio relativno dosadan – ceo dan se ništa nije desilo. Uveče, kada su kampovali pored ruševina zgrade koja je verovatno služila za naplatu putarine, imali su susret sa srnom i vukovima. Svi su pokušali da pogode srnu u skoro mrklom mraku, zalud trošeći municiju. Onda su vukovi stigli i sredili srnu i nastavili da zavijaju celu noć.
Sutradan, ekipa sreće bandite prerušene u Sigmarove sveštenike. Admund i Calnail pokušavaju da ih obiđu i prepadnu sa boka ali su ih banditi videli. Tenzija je jedva prevaziđena, a banditi su ispričali svoju priču kako su njih napali banditi. Na kraju, naši junaci ipak odustaju od ideje da napadnu ranjene sveštenike, iako su snimali vagon i zalihe duže vremena! Uskoro, uz puno opreznog putovanja po ivici šume, ekipa nailazi na prizor pokolja od koga je svima muka (ali bez Insanity poena). Jedina žena koja je još uvek živa im priča potresnu priču o otetoj devojčici i prerušenim banditima. Onda umire a avanturisti počinju da butaju po leševima i nalaze manju svotu novca kao i medaljon koji im baš ništa ne znači. Pošto su ukapirali da su banditi u stvari banditi, rešavaju da se vrate i oslobode devojčicu. Posle uspešnog celonoćnog praćenja bez spavanja, nailaze na novu scenu pokolja i pismo nekog Barona Von Radische koje objašnjava šta se u stvari dešavalo sa devojčicom i ko je ona. Praćenje goblina se pokazalo lakim. Calnail je onda otišao u solo izvidnicu i snimio položaj goblina. Međutim, ostali nisu bili tako tihi ali su goblini bili prezauzeti paljenjem vatre da su naši junaci uspeli da ih iznenade, kombinacijom magije (Admund je iskoristio Glowing Lights da zbuni gobline, od kojih je jedan čak pokušao da napadne svetla!) i borbe prsa u prsa. Pucanje nikom nije išlo od ruke, a posebno Faustusu koji je puškom dvaput promašio. Na kraju, devojčicu su oslobodili konopca kojim je bila vezana ali je mala lujka počela da beži pa ju je čak i Calnail sa svojom elfovskom brzinom jedva stigao i tek iz nekoliko puta (omanuti Ag testovi) oborio na zemlju. Devojčica se jedva smirila posle dugo plakanja i vrištanja. Prvo joj se najviše svideo Admund, međutim posle njegovog čudnog ponašanja, devojčica se predomislila.
Sommerzeit 12-ti, grupa putuje jako polako i zaobilazi leševe na putu da se devojčica ne bi traumirala. Ona, Bianka, kuka ceo dan i jako je neprijatna. Međutim, ne pokušava da beži, verovatno zato što je njenim oslobodiocima već dojadila. Predveče, stižu u selo Ossino gde u krčmi Krunisani labud (Crowned swan) upoznaju dosta ljudi i generalno odmaraju. Upoznaju i čoveka koji se prestavlja kao Moritz, koji pokušava da uspostavi kontakt sa devojčicom ali ga ona ignoriše. Kada ju je oslovio sa «medo» i «šećeru», Admund se uplašio da Moritz nije neki perverznjak pa su ga oterali. Kada su pospavali svi, Moritz je prišao Ulgrimu koji je bio na straži i posle nekoliko sekundi pokušao da ga udari. Njegovi pajtosi su takođe iskočili ali se cela krčma brzo probudila, savladala i zaključala izgrednike. Vlasnik krčme je čak rešio da kupi i kolica od grupe, kao delimičnu kompenzaciju! Ulgrim je rešio da popriča sa Moritzom, koji je zaista verovao da mu je Bianka odavno izgubljena ćerka i molio ih je da mu pomognu. Ekipa se našla u nedoumici šta da radi jer su mislili da je nameštaljka dok se neko nije setio da ga ispita o detaljima o njegovoj ćerki. kada su videli da se ništa ne poklapa, rešili su da ipak nastave dalje.
Put do Hermsdorfa je trajao dva dana. Naši junaci su se u krčmi raspitali o grofu, za koga su saznali da je mrtav, kao i o njegovom pomoćniku, gospodinu Leibnizu. Onda su dvojica iz grupe otišla na razgovor. Pošto su hladno primljani od strane batlera, Leibniz im je objasnio situaciju i način smrti barona Von Radische. Avanturisti ne bi bili avanturisti kad ne bi tražili više novca, ali ih je Leibniz spustio i dao im onoliko koliko im sleduje – po 10 zlatnika za trud i zamolio ih da sakriju tajnu. Ulgrim je bezuspešno tražio pismo koje je trebao da primi u obe krčme u gradu.
Put ih dalje vodi u Lieske gde su rešili da svrate. Ništa se značajno nije desilo osim što su imali priliku da vide suđenje u toku gde je sudija u isto vreme i tužilac, kao i da saznaju kako je lik koga su pokušali da spasu umro, prethodno proklevši neku grupu avanturista! Ali već je bilo kasno da se bilo šta uradi, krenuli su dalje svojim putem posle razgledanja impresivnih zatvorskih kapaciteta i ogromne krčme koje se nalaze u Lieskeu.
EXP: Admund 70, Calnail 75 (prvi ubio goblina pa dobio bonus), Ulgrim 70, Faustus 70
(standardni exp za Pretty things, nisu oslobodili čoveka sa početka pa nisu dobili exp za to)
Highlights: Hand-to-hand u kome dominira elf, Admund uspavljuje redom goblina pa vuka koga ovaj jaše i na kraju ih kolje, Ulgrim uspeva da razbije lokalce u kartama, gomila fora na račun j*banja klinke, Ulgrimovo insistiranje da pošalje pismo.