Klub Zmaj

Donaldson je uspeo da izda drugu knjigu poslednjih hronika pre isteka roka nad rokovima 8)

Svak cast. Zeljno iscekujem da se pojavi u prodaji.

E, na http://www.stephenrdonaldson.com/index.php imate prva dva poglavlja i "What Has Gone Before"

Inace, iako sam narucio knjigu u pre-orderu amazon.co.uk ce mi je tek poslati od 16-tog. Buuu.

Dostojan nastavak serijala koji je trebao da definise fantastiku kao nesto sto tezi ozbiljnoj knjizevnosti.

Jedan od problema je sto je tesko opisati sta je to tako dobro, i gde je Donaldson tako uspesan a ne posegnuti za spojlerima. Jednostavno, Donaldsonov stil je takav da svaki detalj ima neku funkciju u zapletu hronike i kompletnoj prici o Domaji i Tomasu Kovenantu.

Pokusacu stoga da se koristim spojlerima sto manje, i da koristim one sto opstije sto su u osnovi zapleta.

Ovoga puta fokus price je na dva puta koja Linden Averi mora preci. Prvi, sa Kovenantom i Dzeremajom, dok traze Krv Zemlje i Moc Zapovesti, i drugi, dok sa saputnicima koje je sakupila kroz prvu knjigu ide ka Andelein-u, krill-u i njenom neizrecenom cilju.

Naravno, put je vazniji od cilja, a za Linden Averi su vazniji dogadjaji koji joj se desavaju tokom puta. Primetno je da Donaldson prilazi problemu sa dozom paznje i nesumnjivom vestinom - prvo, ni jedan od dogadjaja ne menja iz korena lik Linden Averi, vec samo izrazavaju pojedine karakterne crte koje su vec bile ranije prisutne. I drugo, iako promena nastaje u vatri i eksploziji zemne moci, i ima isti takav intenzitet, ne moze se reci da je promena iznenadna, vec, da su dogadjaji koji su do nje doveli poslednja kap u casi.

To lagano gradjenje i nagovestavanje je nesto sto Donaldson koristi bez greske. Na primer, tokom prvog dela knjige primetno je da se Kovenant ponasa drugacije nego pre i to stvara glavni konflikt. I kad u jednom trenutku bude sasvim objasnjen razlog njegovog drugacijeg ponasanja, svi nagovestaji i Kovenantovi postupci dobijaju smisao. Sto kod citaoca stvara svojevrsno osecanje zadovoljstva narativom - ili kroz "wow" osecaj kad se u jednom trenutku svi delici mozaika sloze ili kroz "a-ha znao sam" trenutak trijumfa.

Drugo, skoro neverovatno je koliko stvari iz prethodnih hronika Donaldson uvodi u ove. Na primer, spomenuto je ranije da su Haruchai zasnovali ideju o Gospodarstvu na osnovu toga sto je Brinn pobedio Cuvara Jedinog Drveta u proslim hronikama. Medjutim, zasto je to imalo takav efekat, i kako Haruchai znaju za nekog matorca koji sedi na kraju sveta je ovde objasnjeno. Dobija se utisak da su ovo stvarno poslednje hronike, tacka gde se sve price iz proslosti spajaju u jednu.

Iz toga proistice da se knjiga moze posmatrati na tri nacina. Prvo, kao deo poslednjih hronika. Drugo, kao deo velike narative o Domaji. I trece, uz izvesno predznanje tema koje Donaldson pokriva moze se uvideti da je u svemu tome Fatal Revenant delo za sebe.

Jer, dok Linden Averi i prijatelji prilaze krill-u u pratnji Utvara, u atmosferi svecane tuge sa kojom su u proslosti prilazili Tomasu Kovenantu, prica o tome kako se lik Linden Averi promenio se zavrsava. Kao zakljucak sledi ispunjavanje njenog neizrecenog cilja, cin cije su implikacije kristalno jasne. I dok ta prica prestaje, prica o Domaji se nastavlja u sledecem nastavku - Against All Things Ending, koji je originalno trebao da se zove Shall Pass Utterly. Trenutak kad se ispunjava recenica koja prethodi drugoj knjizi prvih hronika, "That beauty shall pass utterly", se priblizava.

Neverovatan je bedak sto coveku treba tri godine da napise nesto sto se procita za jednu nedelju.