Klub Zmaj

Dawngreeter wrote: Taj anime
Muski rod :P

Bljak.

Donekle delim tvoje filmske afinitete, ali ne bas sto se tice Sofije... Lost in Translation je meni nikakav film niocemu, Marie Antoinette (spelling?) jedan simpatican polu-chickflick polu-niocemu a Virgin Suicides nisam gledao.

Lost in Translation je meni nikakav film niocemu

E jbg sad... pretera ga malo

Pa jeste (kudikamo) film niocemu, al' to je pozitivna stvar. U nedostatku bitne radnje, svrhe i naracije koja te vuce potpuno si slobodan da uzivas u svakoj sceni. Poezija, bolan. Slicna stvar kao u Marie Antoinette, samo sto zbog prirode stvari Marie Antoinette ima elemente egzotike koji je udaljavaju od Lost in Translation.

Nisam ni ja odgledao Virgin Suicides, iako mi stoji vec pola godine na hardu. Nisam siguran zasto. Moguce da se plasim sopstvenih iscekivanja.

Takodje je jako dobar: umesto da prica nesto o nicemu, ne prica nista o necemu (samoubistvu, jelte).

...potpuno si slobodan da uzivas u svakoj sceni.

Ovo je jako dobra ocena.
Kada su filmovi napumpani akcijom i dijalozima ovakav film je pravo osvezenje. Na svu srecu nije jedini.

EDIT: i prica o necemu. O dvoje usamljenih ljudi koji se nalaze u potpuno stranom okruzenju/kulturi...
Jasno mi je da to mnogima nije zanimljivo, ali...

Kao sto previse desavanja kvari ozbiljan film tako i ga kvari i potpuni nedostatak desavanja.
LiT je jadikovanje nad usamljenoscu bez pokusaja da se po tom pitanju nesto preuzme - tj. tesko goticarenje.
Nije besmislen kao Amelija, ali nije i da ima nekog velikog smisla - cist l'art pour l'art-izam.
Pa ko voli francuski romantizam - eto mu ga na, svidece mu se.
Virgin Suicides je marginalno smisleniji, ali i dalje previse razvucen (iako traje svega ~1.5 sati) - da je duplo kraci niko ne bi primetio.
Sto sve ukazuje na nedostatak rediteljskog iskustva.

Jadikovanje? Ja nigde u filmu nisam video jadikovanje, zaista.

John Cassavetes, Eric Rohmer, Alain Resnais, Michelangelo Antonioni, Peter Weir, Federico Fellini, Robert Altman, mnogi drugi. Dosadniji filmovi od Lost in Translation, sa manje (ili vise, ali besmislenog) desavanja, uglavnom i bez zapleta, cesto bez poente, sa mnogo vise praznog hoda, ponavljanja i cesto cak i bez kraja. Njima sigurno ne nedostaje iskustva. Prosto znaju sta zele da naprave, isto kao i Sofia Coppola. Ona je, bre, lightweight, a vi je optuzujete da je toliko avangardna da joj filmovi nemaju desavanja :lol:

Splitovah temu jer je rasprava otisla u drugom pravcu

Dawngreeter wrote:U nedostatku bitne radnje, svrhe i naracije koja te vuce potpuno si slobodan da uzivas u svakoj sceni.

Hmm... Kad malo razmislim, sve filmove koje sam gledao previse puta posmatram na ovakav nacin.

Omiljeni film tog tipa - Ghost In The Shell. Jin Roh sam gledao bez prevoda (sto me podseti - mogao bih ponovo, pa da vidim o cemu se tu radi). Mada Angel's Egg mi nije nikako legao. Udavih se u besmislu. Tj. ne bas besmislu - devojka koja mi je preporucila film ubila se da mi objasni njegovu duboku simoliku (kako nema Boga), ali nisam pomenio misljenje.
'Putovanje sa domacim zivotinjama' koji gledah na festu takodje bi se uklopio u ovu kategoriju.

Hvala moderatoru za split.

Angel's Egg nisam gledao, ali sam prilicno siguran da je po sredi Oshii-eva alegorija na neku licnu temu, pa otud nedostatak koherencije - nikad ni nije bilo tu neke price za ispricati. Obzirom da nisam gledao, ali jesam citao o njemu, malo je glupo da ga komentarisem ali, kako spisi kazu, vise je po sredi fokus na egzistencijalizam nego na nepostojanje boga samo po sebi. Mada se prica da je verovatno da je time jednsotavno hteo da opise svoj gubitak vere (cak je studirao da bude svestenik kao mlad, ako je verovatno IMDB biografiji).

Jin Roh je sjajan i prosto mi je zao sto ga nije Oshii licno rezirao neg' samo pisao. Sto me podseti, nigde ne mogu da nadjem pretgodna dva dela koja su igrani filmovi...

Setio sam se boljeg objasnjenja zasto mi se film nije svideo:

U nedostatku bitne radnje, svrhe i naracije koja te vuce potpuno si slobodan da uzivas u svakoj sceni.

Pa nisam uzivao.