[WHFPR] [Previranje] Game thread
Moderator: Moderators
Martin vam je savetovao da krenete ka gradu nesto pre smrkavanja, kako bi ste stigli uvece, ali pre no sto se ulice sasvim isprazne. Cini koje je Katarina bacila na vas su vas ucinile potpuno neprepoznatljivim i trebalo vam je nesto vremena pre no sto ste navikli da vidite Gregora kao krupnog brkajliju u lovackoj odeci, i Nebora i Djokicu kao masivne, pogrbljene drvosece. Vasi likovi, gradja i odeca su promenjeni, i sada licite na prave Ostlandere - Katarina vas je upozorila da ce cini prestati sa dejstvom za 2-3 sata, sto vam daje otprilike 1 sat pod maskom u gradu. Cini nece prestati kod svih vas istovremeno i skrenula vam je paznju da dobro upamtite izgled jedni drugih ako se budete razdvajali.
Polutrk kroz gustu sumu za Martinom je stavio vasu izdrzljivost na veliki test; jedva ste uspevali da ga pratite i u par navrata ste ga gubili. Bilo kako bilo, tek nesto malo vise od jednog sata vam je trebalo da se obrete na ivici sume ispred Male Istocne kapije. Oprostili ste se sa vasim vodicem i uputili se ka gradu. Poslednji savet od Martina je bio da se, ako vas neko nesto pita, pretstavljate kao braca Szhwarzcopf iz Green-a, sela u blizini Nirnberga.
Maske koje ste dobili od Katarine radile su zaprepascujuce dobro - niko nije obracao paznju na vas i do Unutrasnjeg grada ste stigli bez ikakvih zaustavljanja. Uvereni u dobar ishod, uputili ste se ka zamku.
Zamak Nirnberg
Zamak ima 5 nivoa: za prizemlje i 3 sprata vam je Martin dao planove, a za podrum vam je rekao da je iste osnovne gradje kao i ostatak zamka, ali on nije silazio skorije, a planove nije uspeo da nabavi. Planovi pokazuju da se svaki od nivoa sastoji od 3 celine - velike prostorije (20m x 10m) koja se proteze sa jugo-zapada ka severo-istoku, manje prostorije (10m x 10m) na jugo-istoku, i kruznog stepenista u kuli na jugu. Sve prostorije su podeljene drvenim zidovima na manje sobe, sto nije predstavljeno planom. Martin vam je okvirno objasnio sta se gde nalazi, ali precizne detalje nije mogao da vam da. Podrum sadrzi zatvorenicke celije u vecoj, i riznice u manjoj prostoriji. Hermannov-a licna riznica se nalazi unutar gradske riznice. Da bi se uslo u nju prvo mora da se udje u gradsku riznicu (kljuceve imaju Hermann i njegov blagajnik), a u njoj se nalazi veliki sef koji predstavlja Hermann-ovu licnu riznicu, i taj kljuc ima samo Hermann licno. Velika prostorija u prizemlju je kuhinja i odaje za sluge, manja je data majstoru Madrak Hedrazu, kovacu iz Karak-Ungora, da mu bude kovacnica. Prvi sprat je za elitne vojnike Nirnberga, u velikoj prostoriji boravi vojska, a u maloj kapetani. Drugi sprat su gostinjske sobe, a kada gostiju nema mala prostorija se koristi kao oficijenla primaonica za retke posetioce i soba u kojoj se Hermann-ovo lovacko drustvo okuplja, jede, pije i prepricava dozivljaje iz lova. Poslednji sprat dele Hermmani njegova zena sa Lektorom Sigmara; vladar i njegova supruga imaju vecu, a lektor manju prostoriju.
Svakim od spratova non-stop patrolira po jedan strazar; jedan strazar ima duznost da patrolira stepenistem - to se smatra najtezim poslom i uvek ga dobijaju novajlije. Straza je jaca u podrumu: dvojica strazara su uvek ispred vratiju riznice, a dvojica rade u tamnici. Na ulasku u zamak takodje ima straze, ali zbog ceste posecenosti kovacnici dosta su nemarni, i uglavnom stoje za ukras. Prozori na zamku su visoki gotovo metar ipo i siroki tridesetak centimetara.
Strazari na ulasku u zamak su vam samo klimnuli glavom i vi ste se obrli u unutrasnjosti.
Unutrasnjost zamka Nirnberg
Dan treci, sat dvadeset i prvi
@Kirgan:
Vratio si se do mesta gde vas je shaman susreo. Nasao si obezglavljeni i polupojedeni les coveka. Miris krvi i trulezi se mesao sa mirisima zveri koje su se hranile, ali si ipak uspeo da nadjes jedva primetne tragove vukodlaka. Tvoja izvanredna cula su te vodila sve dalje od grada i gotovo tri sata kasnije osetio si slab miris zvero-ljudi, krvi i dima. Shaman je otisao u njihovom pravcu. Nastavljas svoju potragu i mirisi postaju sve jaci. Ubrzo dolazis na mesto pokolja - kamp zvero-ljudi je zatrpan lesevima i delovima tela, smrad je nepodnosljiv. Centralna vatra je gotovo ugasena deformisanim telima nabacanim po njoj. Ispitujes rane i znas da je to zasluga shamana - preko 20 zvero-ljudi vise nece presretati karavane niti napadati farme cestitih seljaka!
Zvuk necujan za ljudska bica trgne te - nesto ti se kriomice primice iz sume sa svih strana. Pazljivo njusis vazduh, ali je smrad oko tebe prejak i ubija svaki drugi miris.
Dan treci, sad dvadeseti
Polutrk kroz gustu sumu za Martinom je stavio vasu izdrzljivost na veliki test; jedva ste uspevali da ga pratite i u par navrata ste ga gubili. Bilo kako bilo, tek nesto malo vise od jednog sata vam je trebalo da se obrete na ivici sume ispred Male Istocne kapije. Oprostili ste se sa vasim vodicem i uputili se ka gradu. Poslednji savet od Martina je bio da se, ako vas neko nesto pita, pretstavljate kao braca Szhwarzcopf iz Green-a, sela u blizini Nirnberga.
Maske koje ste dobili od Katarine radile su zaprepascujuce dobro - niko nije obracao paznju na vas i do Unutrasnjeg grada ste stigli bez ikakvih zaustavljanja. Uvereni u dobar ishod, uputili ste se ka zamku.
Zamak Nirnberg
Zamak ima 5 nivoa: za prizemlje i 3 sprata vam je Martin dao planove, a za podrum vam je rekao da je iste osnovne gradje kao i ostatak zamka, ali on nije silazio skorije, a planove nije uspeo da nabavi. Planovi pokazuju da se svaki od nivoa sastoji od 3 celine - velike prostorije (20m x 10m) koja se proteze sa jugo-zapada ka severo-istoku, manje prostorije (10m x 10m) na jugo-istoku, i kruznog stepenista u kuli na jugu. Sve prostorije su podeljene drvenim zidovima na manje sobe, sto nije predstavljeno planom. Martin vam je okvirno objasnio sta se gde nalazi, ali precizne detalje nije mogao da vam da. Podrum sadrzi zatvorenicke celije u vecoj, i riznice u manjoj prostoriji. Hermannov-a licna riznica se nalazi unutar gradske riznice. Da bi se uslo u nju prvo mora da se udje u gradsku riznicu (kljuceve imaju Hermann i njegov blagajnik), a u njoj se nalazi veliki sef koji predstavlja Hermann-ovu licnu riznicu, i taj kljuc ima samo Hermann licno. Velika prostorija u prizemlju je kuhinja i odaje za sluge, manja je data majstoru Madrak Hedrazu, kovacu iz Karak-Ungora, da mu bude kovacnica. Prvi sprat je za elitne vojnike Nirnberga, u velikoj prostoriji boravi vojska, a u maloj kapetani. Drugi sprat su gostinjske sobe, a kada gostiju nema mala prostorija se koristi kao oficijenla primaonica za retke posetioce i soba u kojoj se Hermann-ovo lovacko drustvo okuplja, jede, pije i prepricava dozivljaje iz lova. Poslednji sprat dele Hermmani njegova zena sa Lektorom Sigmara; vladar i njegova supruga imaju vecu, a lektor manju prostoriju.
Svakim od spratova non-stop patrolira po jedan strazar; jedan strazar ima duznost da patrolira stepenistem - to se smatra najtezim poslom i uvek ga dobijaju novajlije. Straza je jaca u podrumu: dvojica strazara su uvek ispred vratiju riznice, a dvojica rade u tamnici. Na ulasku u zamak takodje ima straze, ali zbog ceste posecenosti kovacnici dosta su nemarni, i uglavnom stoje za ukras. Prozori na zamku su visoki gotovo metar ipo i siroki tridesetak centimetara.
Strazari na ulasku u zamak su vam samo klimnuli glavom i vi ste se obrli u unutrasnjosti.
Unutrasnjost zamka Nirnberg
Dan treci, sat dvadeset i prvi
@Kirgan:
Vratio si se do mesta gde vas je shaman susreo. Nasao si obezglavljeni i polupojedeni les coveka. Miris krvi i trulezi se mesao sa mirisima zveri koje su se hranile, ali si ipak uspeo da nadjes jedva primetne tragove vukodlaka. Tvoja izvanredna cula su te vodila sve dalje od grada i gotovo tri sata kasnije osetio si slab miris zvero-ljudi, krvi i dima. Shaman je otisao u njihovom pravcu. Nastavljas svoju potragu i mirisi postaju sve jaci. Ubrzo dolazis na mesto pokolja - kamp zvero-ljudi je zatrpan lesevima i delovima tela, smrad je nepodnosljiv. Centralna vatra je gotovo ugasena deformisanim telima nabacanim po njoj. Ispitujes rane i znas da je to zasluga shamana - preko 20 zvero-ljudi vise nece presretati karavane niti napadati farme cestitih seljaka!
Zvuk necujan za ljudska bica trgne te - nesto ti se kriomice primice iz sume sa svih strana. Pazljivo njusis vazduh, ali je smrad oko tebe prejak i ubija svaki drugi miris.
Dan treci, sad dvadeseti
'Well we are wizards,' said Ridcully. 'We're supposed to meddle with things we don't understand. If we hung around waitin' till we understood things we'd never get anything done.'
<Đokica Mesarović>
Đokica nije mnogo razmišao dok su išli prema gradu već je više instinktivno uživao u divljoj prirodi šume oko sebe. Martin mu je bio jako zanimljiv ali tokom puta nije imao mnogo vremena da priča sa njim o bilo čemu iako je želio da mu postavi razna pitanja o mnogim stvarima koje su ga zanimale.
Kada su konačno stigli do cilja on zajedno sa ostalima krete do obližnjeg ugla da bi se dogovorili o planu akcije i da bi se istovremeno sklonili od radoznalih pogleda.
Đokica nije mnogo razmišao dok su išli prema gradu već je više instinktivno uživao u divljoj prirodi šume oko sebe. Martin mu je bio jako zanimljiv ali tokom puta nije imao mnogo vremena da priča sa njim o bilo čemu iako je želio da mu postavi razna pitanja o mnogim stvarima koje su ga zanimale.
Kada su konačno stigli do cilja on zajedno sa ostalima krete do obližnjeg ugla da bi se dogovorili o planu akcije i da bi se istovremeno sklonili od radoznalih pogleda.
<Đokica Mesarović>
Nakon što su razmotrili sve mogućnosti za akciju i smislili valjan plan družina krenu u akciju. Đokica zajedno sa Neborom krete prema mjestu gdje su očekivali stražare i sačeka da veče odmakne i da stražari postanu dremežljivi. Potom uze pripremljeni kamenčić i baci ga u pravcu u kojem su želili da stražar izvidi, nakon čega je Nebor trebao da mu se prišunja iza leđa i onesposobi ga bez mnogo buke, dok bi mu Đokica pripomogao ako bude potrebe.
Nakon što su razmotrili sve mogućnosti za akciju i smislili valjan plan družina krenu u akciju. Đokica zajedno sa Neborom krete prema mjestu gdje su očekivali stražare i sačeka da veče odmakne i da stražari postanu dremežljivi. Potom uze pripremljeni kamenčić i baci ga u pravcu u kojem su želili da stražar izvidi, nakon čega je Nebor trebao da mu se prišunja iza leđa i onesposobi ga bez mnogo buke, dok bi mu Đokica pripomogao ako bude potrebe.
<Nebor Gosten>
Osmotrivsi na brzaka strazare, biram po svojoj proceni nekog rukija kojeg bih lako mogao da odvucem u neki mracni kutak (ispod stepenica npr ili u neki budzak gde nema mnogo prometa ni svetla) i uz dogovor sa Djokicom da on bude taj koji ce da onesvescuje odvlacim trojicu najprikladnijih, jednog za drugim. Onesvescujemo ih i vezujemo nasim kaisevima i odecom i krijemo u mrkli mrak . . . zatim obukavsi dve uniforme (jednu preko druge) krecem (zajedno sa Djokicom koji je obukao jednu uniformu) prerusen u strazara na poslednji sprat . . . uz Bozju pomoc, jer sad ce nam trebati . . .
Osmotrivsi na brzaka strazare, biram po svojoj proceni nekog rukija kojeg bih lako mogao da odvucem u neki mracni kutak (ispod stepenica npr ili u neki budzak gde nema mnogo prometa ni svetla) i uz dogovor sa Djokicom da on bude taj koji ce da onesvescuje odvlacim trojicu najprikladnijih, jednog za drugim. Onesvescujemo ih i vezujemo nasim kaisevima i odecom i krijemo u mrkli mrak . . . zatim obukavsi dve uniforme (jednu preko druge) krecem (zajedno sa Djokicom koji je obukao jednu uniformu) prerusen u strazara na poslednji sprat . . . uz Bozju pomoc, jer sad ce nam trebati . . .
There is no problem a cannon* can't solve.
*Zbog promene sistema koji igram, ovo treba citati kao "combined late US veteran artillery barage of 12 or more barrels with first roll to range in success"Dzon Vejn wrote:Ali uopste nije poenta u tome... poenta je da ti:
1. Nemas veru u Sigmara, i zato ti Hellblaster ne radi protiv goblina, kostura, itd.
2. Verujes u tamo neke tenkove, i ostale alternativne metodologije imperijalne borbe, dok je u stvarnosti Hellblaster osnova svega :D - dakle topovi, mortari, handugnneri, tenkovi - to sve dodje i prodje; jedino je Hellblaster siguran posao .
<Gregor>
Lagano se izgubim u mraku, izvadim crni konopac i montiram sklopivu kuku. Izvadim jedan srebrnjak i zakopam ga u zemlju uz molitvu Randu. Uvezbanim zamahom nabacim kuku na izbocinu i pocnem sa penjanjem.
Kada stignem do poslednjeg prata (postupak sa kukom se ponavlja nekoliko puta, koliko god bilo potrebno a verovatno na svakom spratu) kuku kacim negde iznad a onda se dovucem do prozora i prvo dobro osmotrim.
Lagano se izgubim u mraku, izvadim crni konopac i montiram sklopivu kuku. Izvadim jedan srebrnjak i zakopam ga u zemlju uz molitvu Randu. Uvezbanim zamahom nabacim kuku na izbocinu i pocnem sa penjanjem.
Kada stignem do poslednjeg prata (postupak sa kukom se ponavlja nekoliko puta, koliko god bilo potrebno a verovatno na svakom spratu) kuku kacim negde iznad a onda se dovucem do prozora i prvo dobro osmotrim.
@Skartna:
Lagano i oprezno se povlacis unazad, drzeci na oku mesto odkle ocekujes da se uhoda pojavi. U jednom trenutku ti se ucini da si uocio pokrete u sumi u pravcu u kom gledas. Nastavljas da se povlacis i lagano ulazis u sumu. Gledas preko puta lesevima zakrcene cistine i vidis obrise koji se priblizavaju. Iza sebe zacujes urlike i pre no sto si uspeo da se okrenes osetio si snazan udarac u ledja. Secivo zveroljudske sekire ti se zarilo duboko u ledja, tik ispod leve lopatice. Instinktivno, poleteo si unapred, skotrljao se i napravio kolut. Skocio si na noge i video zveroljude koji jurisaju na tebe sa svih strana. Poput munje si se okrenuo unazad, da se suocis sa napadacem koji ti je zario sekiru u ledja. Gor sa dve sekire u rukama, jednom natopljenom svezom krvlju, jurisa na tebe, pracen dvojicom manjih ungora sa kopljima. Opkoljen si sa svih strana. Procena na brzinu ti govori da te je napalo manje krdo, nesto ispod 20 zveroljudi, sa vecim brojem ungora od gorova. Dugogodisnje iskustvo u borbi protiv haosa ti govori da imas dobre sanse da izvuces zivu glavu - medjutim, ovo je prvi put da si ti taj ko je napadnut: lovac je postao lovina.
Zvero-covek
Dan treci, sat dvadeseti
@Gregor:
Izvezbanim pokretima poput pauka se penjes uz kulu zamka. Hrapavi zidovi pruzaju odlicno uporiste, ali oprezan kao i uvek, koristis kuku i konopac, i ne dopustas da ti koncentracija opadne. Dosavsi do poslednjeg, Lektorovog, prozora, bacis brzi pogled nanize - bivao si na mnogo vecim visinama, ali znas da je ovo sasvim dovoljno... Kroz glavu ti proleti slika jednog od tvojih malobrojnih ucenika kako pada sa litice tek nesto vise od 15 metara... Eto sta se desi kada nemas pomocni plan; i pomocni plan pomocnog plana; i jos po nekog keca u rukavu za svaki slucaj.
Prozor Lektorove sobe je od zada prst debelog i zatvoren je rezom iznutra. Pazljivo ispitivanje donese ti golicav osecaj u stomaku - siguran znak od boga Randa da se tu nalazi magicno zvono. Iznutra ne dopire nikakva svetlost i jedini zvuci koje cujes su udaljeni lavez pasa iz grada i huk vetra. Izgovaras molitvu Randu u sebi i prstima leve ruke izvodis komplikovane pokrete za neutralisanje zvona. Dok vecina lopova, sve do ranga Majstora, uci kako da rascini magiju, ti, odnedavno Veliki Majstor, cinis zamku propustnom za sebe. Udjes, izadjes, i gotovo - to je nacin koji ti volis. I niko ne zna da se ista desilo sve dok im ne zatreba kruna/spis/dragulj.... Tada si ti obicno vec nedeljama daleko. Proveravas jos jednom i spreman si da otvoris prozor i udjes u sobu.
@Nebor i Djokica:
Nakon iscrpne procene resite da prvo onesposobite dvojicu strazara na samom ulazu u zamak, i da potom uhvatite i novajliju koji je dobio da patrolira stepenistem. Nebor se lagano prisunjao strazaru koji je bio oslonjen levo od ulaza. Cuo je covekovo disanje na svega pola metra daljine, i ceznjivo se setio svih onih prilika kada je morao necujno da se iskrada iz tudjih kuca - dobro, kreveta, da budemo iskreni; i svih onih muzeva koji su nesumnjajuci prolazili pored ormara u kojim je on bio skriven. Slicno uzbudjenje ga je obuzelo i sada. Sa desna se zacuo zvuk kotrljanja kamencica - to Djokica pokusava da odvuce jednog od strazara. Za sada, sve ide po planu - strazar blizi izvoru zvuka se upucuje u tom pravcu i ostavlja svog kolegu samog. Brojis polako u sebi do 5. 1.... 2..... Kamencici se ponovo kotrljaju i strazar, sa bakljom u jednoj i isukanim macem u drugoj ruci, zamice za ugao. 3.... Posledji put proveravas kako ti "bokser" lezi u desnici - sve te tuce po kafanama, uglavnom zbog zena, su od tebe napravile pravog prljavog ulicnog borca. Nevestome u rukovanju macevima i sekirama, stolice, krigle i tanjiri su tvoji prijatelji. 4... "Sta?! Ko..." - dopire uzvik iz Djokicinog pravca. Svetlo baklje zaigra i gasi se. Tvoj strazar izvlaci mac i krece ka uzviku, i bas u tom trenutku - 5!!! Precizan udarac "bokserom" u potiljak i strazar pada poput klade. Mac mu izlece iz ruke i zvekece po kamenu. Iz Djokicinog pravca dopiru zvuci kratkotrajne borbe, zveket celika o celik, i vlazni, lepljivi zvuk prolaska seciva kroz telo. Juris na tamo, misleci samo na svog prijatelja. Zamices za ugao, i slaba svetlost meseca Morsliba osvetljava Djokicu i strazara. Djokica cuci, a strazar je presamicne preko njega. Iz ledja strazara viri dobrih metar ipo Dokicinog maca.
"Pokusao sam... Pokusao... Ali je on jurnuo... Morao sam da se branim...." - saputao je Djokica. Shvatio si tad da je dobricina prvi put u svom zivotu ubila drugo ljudsko bice. Strazareva krv iz rane na stomaku je oblila uniformu i Djokicne ruke, a krv iz ustiju lagano kaplje na Djokicinu dugu kosu i na njegova ledja. Od pocetka vase akcije proteklo je manje od 10 sekundi. Privlacis strazara do zida zamka i pomazes Djokici da ustane. Covek je jos uvek ziv i mumla i kaslje - ne verujes da ce preziveti jos dugo...
Dan treci, sat dvadeset i drugi
Lagano i oprezno se povlacis unazad, drzeci na oku mesto odkle ocekujes da se uhoda pojavi. U jednom trenutku ti se ucini da si uocio pokrete u sumi u pravcu u kom gledas. Nastavljas da se povlacis i lagano ulazis u sumu. Gledas preko puta lesevima zakrcene cistine i vidis obrise koji se priblizavaju. Iza sebe zacujes urlike i pre no sto si uspeo da se okrenes osetio si snazan udarac u ledja. Secivo zveroljudske sekire ti se zarilo duboko u ledja, tik ispod leve lopatice. Instinktivno, poleteo si unapred, skotrljao se i napravio kolut. Skocio si na noge i video zveroljude koji jurisaju na tebe sa svih strana. Poput munje si se okrenuo unazad, da se suocis sa napadacem koji ti je zario sekiru u ledja. Gor sa dve sekire u rukama, jednom natopljenom svezom krvlju, jurisa na tebe, pracen dvojicom manjih ungora sa kopljima. Opkoljen si sa svih strana. Procena na brzinu ti govori da te je napalo manje krdo, nesto ispod 20 zveroljudi, sa vecim brojem ungora od gorova. Dugogodisnje iskustvo u borbi protiv haosa ti govori da imas dobre sanse da izvuces zivu glavu - medjutim, ovo je prvi put da si ti taj ko je napadnut: lovac je postao lovina.
Zvero-covek
Dan treci, sat dvadeseti
@Gregor:
Izvezbanim pokretima poput pauka se penjes uz kulu zamka. Hrapavi zidovi pruzaju odlicno uporiste, ali oprezan kao i uvek, koristis kuku i konopac, i ne dopustas da ti koncentracija opadne. Dosavsi do poslednjeg, Lektorovog, prozora, bacis brzi pogled nanize - bivao si na mnogo vecim visinama, ali znas da je ovo sasvim dovoljno... Kroz glavu ti proleti slika jednog od tvojih malobrojnih ucenika kako pada sa litice tek nesto vise od 15 metara... Eto sta se desi kada nemas pomocni plan; i pomocni plan pomocnog plana; i jos po nekog keca u rukavu za svaki slucaj.
Prozor Lektorove sobe je od zada prst debelog i zatvoren je rezom iznutra. Pazljivo ispitivanje donese ti golicav osecaj u stomaku - siguran znak od boga Randa da se tu nalazi magicno zvono. Iznutra ne dopire nikakva svetlost i jedini zvuci koje cujes su udaljeni lavez pasa iz grada i huk vetra. Izgovaras molitvu Randu u sebi i prstima leve ruke izvodis komplikovane pokrete za neutralisanje zvona. Dok vecina lopova, sve do ranga Majstora, uci kako da rascini magiju, ti, odnedavno Veliki Majstor, cinis zamku propustnom za sebe. Udjes, izadjes, i gotovo - to je nacin koji ti volis. I niko ne zna da se ista desilo sve dok im ne zatreba kruna/spis/dragulj.... Tada si ti obicno vec nedeljama daleko. Proveravas jos jednom i spreman si da otvoris prozor i udjes u sobu.
@Nebor i Djokica:
Nakon iscrpne procene resite da prvo onesposobite dvojicu strazara na samom ulazu u zamak, i da potom uhvatite i novajliju koji je dobio da patrolira stepenistem. Nebor se lagano prisunjao strazaru koji je bio oslonjen levo od ulaza. Cuo je covekovo disanje na svega pola metra daljine, i ceznjivo se setio svih onih prilika kada je morao necujno da se iskrada iz tudjih kuca - dobro, kreveta, da budemo iskreni; i svih onih muzeva koji su nesumnjajuci prolazili pored ormara u kojim je on bio skriven. Slicno uzbudjenje ga je obuzelo i sada. Sa desna se zacuo zvuk kotrljanja kamencica - to Djokica pokusava da odvuce jednog od strazara. Za sada, sve ide po planu - strazar blizi izvoru zvuka se upucuje u tom pravcu i ostavlja svog kolegu samog. Brojis polako u sebi do 5. 1.... 2..... Kamencici se ponovo kotrljaju i strazar, sa bakljom u jednoj i isukanim macem u drugoj ruci, zamice za ugao. 3.... Posledji put proveravas kako ti "bokser" lezi u desnici - sve te tuce po kafanama, uglavnom zbog zena, su od tebe napravile pravog prljavog ulicnog borca. Nevestome u rukovanju macevima i sekirama, stolice, krigle i tanjiri su tvoji prijatelji. 4... "Sta?! Ko..." - dopire uzvik iz Djokicinog pravca. Svetlo baklje zaigra i gasi se. Tvoj strazar izvlaci mac i krece ka uzviku, i bas u tom trenutku - 5!!! Precizan udarac "bokserom" u potiljak i strazar pada poput klade. Mac mu izlece iz ruke i zvekece po kamenu. Iz Djokicinog pravca dopiru zvuci kratkotrajne borbe, zveket celika o celik, i vlazni, lepljivi zvuk prolaska seciva kroz telo. Juris na tamo, misleci samo na svog prijatelja. Zamices za ugao, i slaba svetlost meseca Morsliba osvetljava Djokicu i strazara. Djokica cuci, a strazar je presamicne preko njega. Iz ledja strazara viri dobrih metar ipo Dokicinog maca.
"Pokusao sam... Pokusao... Ali je on jurnuo... Morao sam da se branim...." - saputao je Djokica. Shvatio si tad da je dobricina prvi put u svom zivotu ubila drugo ljudsko bice. Strazareva krv iz rane na stomaku je oblila uniformu i Djokicne ruke, a krv iz ustiju lagano kaplje na Djokicinu dugu kosu i na njegova ledja. Od pocetka vase akcije proteklo je manje od 10 sekundi. Privlacis strazara do zida zamka i pomazes Djokici da ustane. Covek je jos uvek ziv i mumla i kaslje - ne verujes da ce preziveti jos dugo...
Dan treci, sat dvadeset i drugi
'Well we are wizards,' said Ridcully. 'We're supposed to meddle with things we don't understand. If we hung around waitin' till we understood things we'd never get anything done.'
<Đokica Mesarović>
"Znao sam..." pomisli Đokica, "Znao sam da je trebalo da uberem jednu dobru batinu dok smo išli šumom. Sad bi mi tako dobro došla." Gledao je u Nebora dok je jadniku, kojeg nije uspio da ućutka na manje bolan način, stavio ruku preko usta, dok se on trzao. Pomolio se još jednom u sebi za njega i za uspjeh poduhvata i krenuo za u ovim stvarima iskusnijim Neborom, kad je bio siguran da stražar više neće praviti nikakve zvukove koji bi mogli da ih odaju i kada se dovoljno dobro maskirao.
"Znao sam..." pomisli Đokica, "Znao sam da je trebalo da uberem jednu dobru batinu dok smo išli šumom. Sad bi mi tako dobro došla." Gledao je u Nebora dok je jadniku, kojeg nije uspio da ućutka na manje bolan način, stavio ruku preko usta, dok se on trzao. Pomolio se još jednom u sebi za njega i za uspjeh poduhvata i krenuo za u ovim stvarima iskusnijim Neborom, kad je bio siguran da stražar više neće praviti nikakve zvukove koji bi mogli da ih odaju i kada se dovoljno dobro maskirao.
<Nebor Gosten>
"Sada kada imamo uniformu, mislim da ce nam biti lakse da nadjemo jos dve . . . Ti u uniformi idi do strazara na stepenistu i kazi mu da izadje napolje i daj mu srebrnjak i kazi da kapetan hoce da mu on kupi pivo i da mu donese u zamak, a ja cu da odradim resto ispred ulaza u zamak . . . i tako dva puta . . . Nadajmo se da ce uspeti." Zamaskiram se pored vrata u senci spreman da ga docekam na box, ili ako promasim spremim kraj nogu kamen koji moze da propisno obrljavi coveka ako ga pogodi sa ledja . . .
"Sada kada imamo uniformu, mislim da ce nam biti lakse da nadjemo jos dve . . . Ti u uniformi idi do strazara na stepenistu i kazi mu da izadje napolje i daj mu srebrnjak i kazi da kapetan hoce da mu on kupi pivo i da mu donese u zamak, a ja cu da odradim resto ispred ulaza u zamak . . . i tako dva puta . . . Nadajmo se da ce uspeti." Zamaskiram se pored vrata u senci spreman da ga docekam na box, ili ako promasim spremim kraj nogu kamen koji moze da propisno obrljavi coveka ako ga pogodi sa ledja . . .
There is no problem a cannon* can't solve.
*Zbog promene sistema koji igram, ovo treba citati kao "combined late US veteran artillery barage of 12 or more barrels with first roll to range in success"Dzon Vejn wrote:Ali uopste nije poenta u tome... poenta je da ti:
1. Nemas veru u Sigmara, i zato ti Hellblaster ne radi protiv goblina, kostura, itd.
2. Verujes u tamo neke tenkove, i ostale alternativne metodologije imperijalne borbe, dok je u stvarnosti Hellblaster osnova svega :D - dakle topovi, mortari, handugnneri, tenkovi - to sve dodje i prodje; jedino je Hellblaster siguran posao .
<Đokica Mesarović>
Đokica krete nadajući se da njegova priča neće biti sumnjiva stražarima na dužnosti. Trudio se da djeluje hladnokrvno i samouvjereno dok je prišao momku u uniformi. Potom je brzo izrecitovao pripremljeni tekst pokušavajući da stražaru tonom stavi do znanja kolko je to važno što od njega traži, a ako on i dalje smatra da nije, dodaje rečenicu u kojoj naglašava kolko je to samom kapetanu hitno i važno.
Đokica krete nadajući se da njegova priča neće biti sumnjiva stražarima na dužnosti. Trudio se da djeluje hladnokrvno i samouvjereno dok je prišao momku u uniformi. Potom je brzo izrecitovao pripremljeni tekst pokušavajući da stražaru tonom stavi do znanja kolko je to važno što od njega traži, a ako on i dalje smatra da nije, dodaje rečenicu u kojoj naglašava kolko je to samom kapetanu hitno i važno.
<Gregor>
Reza prozora nije predstavljala nikakav problem iskusnim prstima. Gregor se jos jednom osvrnuo ka svom pnanu B, pogodno ostavljenom konopcu koji je visio zakacen za krov.
"Uvek treba da imas plan B," govorio je stari Brescher, "ucitelj" kod koga se Gregor uputio u tajne zanata, "a kada stvari podju stvarno lose, nije ni bitno, plan C i D ce ti pomoci da se sve zavrsi kako treba."
Stari Brescher je imao puno slicnih poslovica a neke od njih su mladom Gregoru zvucalo potpuno nelogicno. Kako i da shvati poruku kada mu ucitelj kaze:
"Uvek se pridrzavaj plana. Cak i kada je to los plan, bolje je da imas bilo kakav nago nikakav. Naravno, uvek moras da znas kada je vreme da odustanes od loseg plana."
Tek posle puno planova i puno misija Gregor je poceo da shvata smisao tih ucenja.
Kao i uvek kada se seti ucitelja na uglu Gregorovih usana zatreperio je osmeh i on lako skliznu kroz jedva otvoren prozor u tminu sobe koja ga prihvati kao dobro znanog prijatelja...
Reza prozora nije predstavljala nikakav problem iskusnim prstima. Gregor se jos jednom osvrnuo ka svom pnanu B, pogodno ostavljenom konopcu koji je visio zakacen za krov.
"Uvek treba da imas plan B," govorio je stari Brescher, "ucitelj" kod koga se Gregor uputio u tajne zanata, "a kada stvari podju stvarno lose, nije ni bitno, plan C i D ce ti pomoci da se sve zavrsi kako treba."
Stari Brescher je imao puno slicnih poslovica a neke od njih su mladom Gregoru zvucalo potpuno nelogicno. Kako i da shvati poruku kada mu ucitelj kaze:
"Uvek se pridrzavaj plana. Cak i kada je to los plan, bolje je da imas bilo kakav nago nikakav. Naravno, uvek moras da znas kada je vreme da odustanes od loseg plana."
Tek posle puno planova i puno misija Gregor je poceo da shvata smisao tih ucenja.
Kao i uvek kada se seti ucitelja na uglu Gregorovih usana zatreperio je osmeh i on lako skliznu kroz jedva otvoren prozor u tminu sobe koja ga prihvati kao dobro znanog prijatelja...
@Djokica i Nebor::
Ti i Nebor ste na brzinu odvukli onesvescenog cuvara u senku i svukli ga. Njegova unifroma ti je pomalo tesna, ali ce posluziti. Dok si se ti oblacio, Nebor se pobrinuo da uveze strazara. Obojica ste se potom uputili ka ulasku u zamak, i dok ti samouvereno koracas pravim pravcatim strazarskim hodom ka vratima, Nebor se poput lopova sunja senovitim prolazima. Na vratima zamka te docekuje zabrinuto lice mladica u strazarskoj uniformi. U mislima jos jednom premotavas propremljeni govor i nadas se da ce sve proci bez problema. Pre no sto uspes da otvoris usta, mladic se ukipi, salutira i prodere se:
"Gospodine, strazar Hans II von Bulov se javlja na duznost, gospodine!"
"Tise gusteru, probudices citav zamak!" - prosikces kroz zube i nehajno mu otpozdravis. U glavi ti se komesaju misli i slike strazara kog si ubio, i svih onih vojnika sa kojima si pio po krcmama. U dugim razgovorima si pokupio dosta vojnickog zargona i jasno ti je da te ovaj mladic smatra za pretpostavljenog. Pa, najbolje je da ga ne razuveravas u tome - bar ne dok se Nebor ne priblizi dovoljno za udarac s ledja.
"Gospodine, patrolirao sam stepenistem kada sam cuo buku! Sisao sam da ispitam! Da li je sve u redu, gospodine?" - nastavlja mladic. Lice mu poprima sumnjicav izgled dok te pazljivo posmatra i upija svaki detalj tvoje pojave. Pre no sto pogled uspeva da mu se zadrzi na kratkim rukavima tvoje nove odece i da klizne do podjednako kratnih nogavica odsecno ga presecas:
"Nov, gusteru?! U stav mirno! Nema opustanja dok si na duznosti!"
"Razumem, gospodine! Ne, gospodine, ovde sam vec sest meseci!" - odgovara ti, iznova se ukocivsi u pravom beskorisnom stavu paradnih vojnika, pogleda uprtog pravo ispred sebe. Uglom oka vidis senku Nebora kako prilazi i konacno staje na poziciju za udarac. Jos samo par trenutaka i stize vam nova uniforma.
"Gospodine, vi ste nov ovde." - tvrdnja se jasno cuje, i sa njom sumnjicavos i osuda. "Nikad vas nisam video ovde ranije. I gde su narednici Petar i Lutor? Ovo je njihovo mes...."
Tup.
Neborov bokser je jos jednom odradio posao.
Dok odvlacite mladica u tamu, obojici vam postaje jasno da se ovde svi vojnici medjusobno znaju, i da ce svako primetiti stranca. Brza mentalna racunica vam kazuje da u zamku ne moze biti vise od pedesetak vojnika, i to elitnih vojnika Nirnberga; znaci vojnika koji su vec dugo zajedno. Kako vam je Martin rekao da stepenistem patrolira novajlija - novajlija koji je ovde vec 6 meseci! - ostali mora da sluze zajedno vec vise godina. Uniforme vam mogu odlicno posluziti dok vam neko od strazara ne pridje dovoljno da vam vidi lice. Izbliza su gotovo beskorisne, mada vam ocigledno mogu kupiti nesto vremena dok stupite u akciju. S druge strane, ulaz i stepeniste su sada bez strazara, i ukoliko budete umali srece dok prolazite drugi sprat, imacete samo da brinete o strazaru na poslednjem spratu...
Dan treci, sat dvadeset i drugi
@Skartna:
Transformisan, sa zadovoljstvom osecas kako poslednja rana zarasta. Trijumfalno stojis nad lesom vodje bande zveroljudi koga si u fer dvoboju rastrgao u komade. Nakon gotovo citav sat duge borbe, svi do zadnjeg zvero-coveka leze mrtvi u sirokoj okolini necistog kampa. Borba je bila teza no sto si ocekivao, i u par navrata si bivao na kapijama carstva Morra; ovi zvero-ljudi nisu nevicni u borbi sa vukodlacima.
Dan treci, sat dvadeset i treci
@Gregor:
Soba u koju si usao nalazi se u dubokom mraku, ipak, ono malo svetla sto se probija kroz raznobojni zad prozorskog okna dovoljno je da tvoje izvezbane oci registruju da si sam u prostoriji. U pedeset kvadrata nalazi se ogroman krevet sa baldahinima u neposrednoj blizini prozora, veliki radni sto pretrpan papirima i skrolovima za kojim stoji po svemu sudeci udobna stolica, glomazni kameni sef tik uz unutrasnji kameni zid. Kameni zid je ukrasen raznim slikama koje opsisuju zivot Sigmara. Nasuprot njemu je drugi zid, verovatno od drveta - povrsina njega je gotovo u potpunosti prekrivena policom sa knjigama. Skroz u dnu sobe, vrata vode kroz drveni zid u susednu prostoriju. Svetlosti ima tek toliko da raspoznajes obrise stvari - uz sam prozor je nesto bolje, ali vec na pet-sest metara se gotovo nista osim samih obrisa ne vidi. Oprezan, kao i uvek, ti ne cinis gresku da odmah sa prozora krocis na pod, vec pomno posmatras tlo - retkost je da sobu cuva jedna zamka; po tvom iskustvu postoji tri tipa soba: bez zamki, sa nekoliko, i sobe krcate zamkama. Nikada nisi naisao na prostoriju obezbedjenu samo jednom jedinom. Cini ti se da krajickom oka vidis neko svetlucanje na svega par santimetara iznad tla. Zatvaras oci, i pustas svoj unutrasnji vid da te vodi. Slika sobe u tvom umu treperi i pokusava da ti pobegne, ali duge godine vezbe ucinile su tvoj um sigurnim poput tvojih prstiju. Sposobnost da besprekorno zapamtis bilo koji prostor do najsitnijih detalja neophodna je za iole ozbiljnije bavljenje poslom. Pred unutrasnjim okom slika sobe dobija nove kvalitete - prostor odmah ispod prozora prekriven je magicnim kvadratom. Mnoge nezgodne cini magovi i svestenici skladiste u te magicne tempirane bombe, i nije jedan lopov svoju karijeru zavrsio tako sto se pretvrio u pepeo ili jednostavno nestao kada je nagazio na naizgled cist i bezbedan pod. Otvaras oci i jos jednom pogledom pazljivo proveravas ima li nekih mehanickih zamki. Kada si se uverio da si sa te strane za sad bezbedan ponovo zmuris.
Dan treci, sat dvadeset i drugi
Ti i Nebor ste na brzinu odvukli onesvescenog cuvara u senku i svukli ga. Njegova unifroma ti je pomalo tesna, ali ce posluziti. Dok si se ti oblacio, Nebor se pobrinuo da uveze strazara. Obojica ste se potom uputili ka ulasku u zamak, i dok ti samouvereno koracas pravim pravcatim strazarskim hodom ka vratima, Nebor se poput lopova sunja senovitim prolazima. Na vratima zamka te docekuje zabrinuto lice mladica u strazarskoj uniformi. U mislima jos jednom premotavas propremljeni govor i nadas se da ce sve proci bez problema. Pre no sto uspes da otvoris usta, mladic se ukipi, salutira i prodere se:
"Gospodine, strazar Hans II von Bulov se javlja na duznost, gospodine!"
"Tise gusteru, probudices citav zamak!" - prosikces kroz zube i nehajno mu otpozdravis. U glavi ti se komesaju misli i slike strazara kog si ubio, i svih onih vojnika sa kojima si pio po krcmama. U dugim razgovorima si pokupio dosta vojnickog zargona i jasno ti je da te ovaj mladic smatra za pretpostavljenog. Pa, najbolje je da ga ne razuveravas u tome - bar ne dok se Nebor ne priblizi dovoljno za udarac s ledja.
"Gospodine, patrolirao sam stepenistem kada sam cuo buku! Sisao sam da ispitam! Da li je sve u redu, gospodine?" - nastavlja mladic. Lice mu poprima sumnjicav izgled dok te pazljivo posmatra i upija svaki detalj tvoje pojave. Pre no sto pogled uspeva da mu se zadrzi na kratkim rukavima tvoje nove odece i da klizne do podjednako kratnih nogavica odsecno ga presecas:
"Nov, gusteru?! U stav mirno! Nema opustanja dok si na duznosti!"
"Razumem, gospodine! Ne, gospodine, ovde sam vec sest meseci!" - odgovara ti, iznova se ukocivsi u pravom beskorisnom stavu paradnih vojnika, pogleda uprtog pravo ispred sebe. Uglom oka vidis senku Nebora kako prilazi i konacno staje na poziciju za udarac. Jos samo par trenutaka i stize vam nova uniforma.
"Gospodine, vi ste nov ovde." - tvrdnja se jasno cuje, i sa njom sumnjicavos i osuda. "Nikad vas nisam video ovde ranije. I gde su narednici Petar i Lutor? Ovo je njihovo mes...."
Tup.
Neborov bokser je jos jednom odradio posao.
Dok odvlacite mladica u tamu, obojici vam postaje jasno da se ovde svi vojnici medjusobno znaju, i da ce svako primetiti stranca. Brza mentalna racunica vam kazuje da u zamku ne moze biti vise od pedesetak vojnika, i to elitnih vojnika Nirnberga; znaci vojnika koji su vec dugo zajedno. Kako vam je Martin rekao da stepenistem patrolira novajlija - novajlija koji je ovde vec 6 meseci! - ostali mora da sluze zajedno vec vise godina. Uniforme vam mogu odlicno posluziti dok vam neko od strazara ne pridje dovoljno da vam vidi lice. Izbliza su gotovo beskorisne, mada vam ocigledno mogu kupiti nesto vremena dok stupite u akciju. S druge strane, ulaz i stepeniste su sada bez strazara, i ukoliko budete umali srece dok prolazite drugi sprat, imacete samo da brinete o strazaru na poslednjem spratu...
Dan treci, sat dvadeset i drugi
@Skartna:
Transformisan, sa zadovoljstvom osecas kako poslednja rana zarasta. Trijumfalno stojis nad lesom vodje bande zveroljudi koga si u fer dvoboju rastrgao u komade. Nakon gotovo citav sat duge borbe, svi do zadnjeg zvero-coveka leze mrtvi u sirokoj okolini necistog kampa. Borba je bila teza no sto si ocekivao, i u par navrata si bivao na kapijama carstva Morra; ovi zvero-ljudi nisu nevicni u borbi sa vukodlacima.
Dan treci, sat dvadeset i treci
@Gregor:
Soba u koju si usao nalazi se u dubokom mraku, ipak, ono malo svetla sto se probija kroz raznobojni zad prozorskog okna dovoljno je da tvoje izvezbane oci registruju da si sam u prostoriji. U pedeset kvadrata nalazi se ogroman krevet sa baldahinima u neposrednoj blizini prozora, veliki radni sto pretrpan papirima i skrolovima za kojim stoji po svemu sudeci udobna stolica, glomazni kameni sef tik uz unutrasnji kameni zid. Kameni zid je ukrasen raznim slikama koje opsisuju zivot Sigmara. Nasuprot njemu je drugi zid, verovatno od drveta - povrsina njega je gotovo u potpunosti prekrivena policom sa knjigama. Skroz u dnu sobe, vrata vode kroz drveni zid u susednu prostoriju. Svetlosti ima tek toliko da raspoznajes obrise stvari - uz sam prozor je nesto bolje, ali vec na pet-sest metara se gotovo nista osim samih obrisa ne vidi. Oprezan, kao i uvek, ti ne cinis gresku da odmah sa prozora krocis na pod, vec pomno posmatras tlo - retkost je da sobu cuva jedna zamka; po tvom iskustvu postoji tri tipa soba: bez zamki, sa nekoliko, i sobe krcate zamkama. Nikada nisi naisao na prostoriju obezbedjenu samo jednom jedinom. Cini ti se da krajickom oka vidis neko svetlucanje na svega par santimetara iznad tla. Zatvaras oci, i pustas svoj unutrasnji vid da te vodi. Slika sobe u tvom umu treperi i pokusava da ti pobegne, ali duge godine vezbe ucinile su tvoj um sigurnim poput tvojih prstiju. Sposobnost da besprekorno zapamtis bilo koji prostor do najsitnijih detalja neophodna je za iole ozbiljnije bavljenje poslom. Pred unutrasnjim okom slika sobe dobija nove kvalitete - prostor odmah ispod prozora prekriven je magicnim kvadratom. Mnoge nezgodne cini magovi i svestenici skladiste u te magicne tempirane bombe, i nije jedan lopov svoju karijeru zavrsio tako sto se pretvrio u pepeo ili jednostavno nestao kada je nagazio na naizgled cist i bezbedan pod. Otvaras oci i jos jednom pogledom pazljivo proveravas ima li nekih mehanickih zamki. Kada si se uverio da si sa te strane za sad bezbedan ponovo zmuris.
Dan treci, sat dvadeset i drugi
'Well we are wizards,' said Ridcully. 'We're supposed to meddle with things we don't understand. If we hung around waitin' till we understood things we'd never get anything done.'
<Nebor Gosten>
"Nista, nemamo vremena da dobavimo jos jednu uniformu. Idemo do treceg sprata, a Gregor ce morati napolje kuda je i usao . . . Mi idemo gore samo da obezbedimo vrata, da neko ne upadne dok je on unutra . . ." I pomolivsi se svom Bogu, krete zajedno sa Djokicom uz stepenice preobucen u strazarsku uniformu . . . Kada stignem do vrata skontam da bi kucanje eventualno moglo da probudi vlasnika odaja, pa cekam jos malo pre nego pokucam, da bi Gregor imao dovoljno vremena da "odradi" svoj deo posla . . . Nakon pauze pokucam . . . tri puta tiho . . . pauza . . . dva brza, kratka i nadam se ne suvise bucna kucanja . . .
"Nista, nemamo vremena da dobavimo jos jednu uniformu. Idemo do treceg sprata, a Gregor ce morati napolje kuda je i usao . . . Mi idemo gore samo da obezbedimo vrata, da neko ne upadne dok je on unutra . . ." I pomolivsi se svom Bogu, krete zajedno sa Djokicom uz stepenice preobucen u strazarsku uniformu . . . Kada stignem do vrata skontam da bi kucanje eventualno moglo da probudi vlasnika odaja, pa cekam jos malo pre nego pokucam, da bi Gregor imao dovoljno vremena da "odradi" svoj deo posla . . . Nakon pauze pokucam . . . tri puta tiho . . . pauza . . . dva brza, kratka i nadam se ne suvise bucna kucanja . . .
There is no problem a cannon* can't solve.
*Zbog promene sistema koji igram, ovo treba citati kao "combined late US veteran artillery barage of 12 or more barrels with first roll to range in success"Dzon Vejn wrote:Ali uopste nije poenta u tome... poenta je da ti:
1. Nemas veru u Sigmara, i zato ti Hellblaster ne radi protiv goblina, kostura, itd.
2. Verujes u tamo neke tenkove, i ostale alternativne metodologije imperijalne borbe, dok je u stvarnosti Hellblaster osnova svega :D - dakle topovi, mortari, handugnneri, tenkovi - to sve dodje i prodje; jedino je Hellblaster siguran posao .
<Gregor>
"Hm... izgleda da se lektor prilicno potrudio za svoju privatnost. Ako je zaista mutio sa haosom to i nije tako cudno. Ipak, bojim se da ti ovog puta taj kvadratic nece biti dovoljan, slugo haosa." - pomisli Gragor i, iako mu je delovalo da je sasvim bezbedno jednostavno preskociti zacarano mesto, nastavi da se do sigurnog tla poput pauka krece po zidu i namestaju.
"Za razliku od mraka,"- govorio je stari Brescher -"Senke su tvoji prijatelji. Ma koliko delovalo izlisno, potrudi se da zapamtis: iako ti ne vidis u mraku, to ne znaci da ni drugi ne vide tebe. Postoje mnoga cudna bica na ovom svetu i neka od njih ne primecuju razliku izmedju dana i noci kao sto je ti primecujes. Sa druge strane, verovatno su jos opasnija ona koja tu razliku primecuju i vise od tebe i, veruj mi, ne zelis da ista znas o tim neprirodnim izbljuvcima zla i haosa. Jedino u senkama mozes da postavis pravila igre, a fer-plej nije nesto sto covek naseg zanata moze da priusti."
Tiho kao senka Gregor je klizio od stolice do kreveta, oko civiluka do vrata, lagano i dopustajuci svom svojim culima da upijaju i pamte svaku pojedinost prostorije u kojoj je bio. Nisu to samo informacije koje mogu da mu pomognu u slucaju iznenadne opasnosti, to je dobar deo smisla njegovog zivota. Skoro od pocetka svoje karijere nalazio je neko perverzno zadovoljstvo i uzitak u nadmoci koju je osecao dok je oduzimao nesto sto vecina nije ni svesna da ima, a pritom to vrlo ceni, privatnost. Uvek je ulazio i izlazio potpuno neopazen, uzimao samo ono po sta je dosao i nije bila retkost da zrtva po vise meseci nije bila ni svesna da se ista dogodilo. Iako zbog tog hedonizma verovatno ne bi bio svrtan u dobre, mozda cak ni u normalne, ljude, to mu je pomoglo da bude tako dobar u tome sto radi, da stalno pomera granicu moguceg i potrebnog i da tezi apsolutnom savrsenstvu.
"Smesno," - prosaptao je kada je bacio pogled na sef kada je prolazio pored njega - "ovo cak nece biti ni dobra vezba, a kamoli izazov." Stari mehanizam brave iz Nulna je pre nekih 100-200 godina mozda mogao nekoga impresionirati ali sada je verovatno svaki drugi amater iz Altdorfa mogao da je otvori za 15-tak minuta. Ipak, na usnama iskusnog obijaca se pojavio samozadovoljni osmeh kada mu je kroz glavu proletela jedna malo cudna ideja...
"Hm... izgleda da se lektor prilicno potrudio za svoju privatnost. Ako je zaista mutio sa haosom to i nije tako cudno. Ipak, bojim se da ti ovog puta taj kvadratic nece biti dovoljan, slugo haosa." - pomisli Gragor i, iako mu je delovalo da je sasvim bezbedno jednostavno preskociti zacarano mesto, nastavi da se do sigurnog tla poput pauka krece po zidu i namestaju.
"Za razliku od mraka,"- govorio je stari Brescher -"Senke su tvoji prijatelji. Ma koliko delovalo izlisno, potrudi se da zapamtis: iako ti ne vidis u mraku, to ne znaci da ni drugi ne vide tebe. Postoje mnoga cudna bica na ovom svetu i neka od njih ne primecuju razliku izmedju dana i noci kao sto je ti primecujes. Sa druge strane, verovatno su jos opasnija ona koja tu razliku primecuju i vise od tebe i, veruj mi, ne zelis da ista znas o tim neprirodnim izbljuvcima zla i haosa. Jedino u senkama mozes da postavis pravila igre, a fer-plej nije nesto sto covek naseg zanata moze da priusti."
Tiho kao senka Gregor je klizio od stolice do kreveta, oko civiluka do vrata, lagano i dopustajuci svom svojim culima da upijaju i pamte svaku pojedinost prostorije u kojoj je bio. Nisu to samo informacije koje mogu da mu pomognu u slucaju iznenadne opasnosti, to je dobar deo smisla njegovog zivota. Skoro od pocetka svoje karijere nalazio je neko perverzno zadovoljstvo i uzitak u nadmoci koju je osecao dok je oduzimao nesto sto vecina nije ni svesna da ima, a pritom to vrlo ceni, privatnost. Uvek je ulazio i izlazio potpuno neopazen, uzimao samo ono po sta je dosao i nije bila retkost da zrtva po vise meseci nije bila ni svesna da se ista dogodilo. Iako zbog tog hedonizma verovatno ne bi bio svrtan u dobre, mozda cak ni u normalne, ljude, to mu je pomoglo da bude tako dobar u tome sto radi, da stalno pomera granicu moguceg i potrebnog i da tezi apsolutnom savrsenstvu.
"Smesno," - prosaptao je kada je bacio pogled na sef kada je prolazio pored njega - "ovo cak nece biti ni dobra vezba, a kamoli izazov." Stari mehanizam brave iz Nulna je pre nekih 100-200 godina mozda mogao nekoga impresionirati ali sada je verovatno svaki drugi amater iz Altdorfa mogao da je otvori za 15-tak minuta. Ipak, na usnama iskusnog obijaca se pojavio samozadovoljni osmeh kada mu je kroz glavu proletela jedna malo cudna ideja...
@Skartna:
Umoran do kostiju ali zadovoljan dobro uradjenim poslom ispustas trijumfalni ulrik tvoja pobeda je potpuna i ovo mesto ce dugo biti opomena svim slugama XAOCA cistinu na kojoj je bio kamp zveroljudi si ispunio koljem na koje si nabio masakrirane leseve - zadatak je bio tezak i trajao je nesto duze no sto si pretpostavio ali si uspeo krzna crnog od skorene krvi zveroljudi odmices se i sa uzivanjem posmatras prizor iz pakla i najzagrizenije sluge XAOSA ce zadrhtati pred slikom koju si ti majstorski stvorio i znace sta ih ceka kao konacna nagrada zraci jutarnjeg sunca koji se probijaju kroz krosnje drveca presijavaju se na lokvama krvi a ti umoran ali odlucan nastavljas potragu za vukodlak-shamanom nepunih desetak minuta od kampa smrti susreces ar-baltazar-a u razgovoru sa njim otkrivas da je on odgovoran za gomilu leseva u kampu ali da ga je krdo bilo tesko ranilo kada se ar-baltazar bio vratio da ga dovrsi krdo se vec bilo razbezalo on je nakon toga napustio popriste borbe i nastavio da patrolira sumom vodis ar-baltazar-a do kampa i usput mu pricas o svojoj potrazi za kljucem kule on te pazljivo slusa i ti u njegovom stavu uvidjas novo postovanje podstaknuto tvojim velikim uspehom u borbi prethodne noci kazuje ti da je kljuc bio u posedu sigmarita pre nekoliko meseci i da bi po svemu sudeci sada trebalo da se nalazi u hramu ulrika u gradu medjutim on sam u gradu nije bio vise od sest meseci tako da ti nista ne moze garantovati ponudio ti je da zajedno odete do hrama i proverite tvoje remek-delo u kampu je pohvalio i cestitao ti na uspehu i zalaganju
Dan cetvrti, sat sesti
@Gregor:
Pazljiva pretraga iskusnog lopova otkrila je jos par magicnih zamki koje je sa lakocom obisao, i jos bitnije, otkrila je da u sobama osim njega nema vise nikoga. Gregoru je zapalo za oko odsustvo bilo kakvih mehanickih zamki - carobnjaci i svestenici se uglavnom pouzdaju u magiju, i retki su oni koji koriste jos neke zastite. Susedna prostorija u sredini ima veliki sto oko koga se nalazi sest stolica, bocni zidovi su, poput prve prostorije, prekriveni policama sa knjigama, a nasuprot zatvorenom prozoru nalaze se debela drvena vrata koja vode u unutrasnjost zamka. Misli su ti se ponovo okrenule kamenom sefu u prvoj sobi kada si zacuo tiho kucanje. Prepoznao si sifru koju ste Nebor i ti dogovorili.
Dan treci, sat dvadeset i drugi
@Nebor i Djokica:
Tiho i oprezno se penjete uz zavojite kamene stepenice zamka. Srca vam drhte dok prolazite drugi sprat - cujete tihi razgovor iz prostorije za oficire i svakog trenutka ocekujete da neko bane i razotkrije vas. Srecom, bezbedno stizete do poslednjeg sprata. Spremni da se izborite sa strazarom koji tuda patrolira, ulazite u hodnik i vidite da je isti prazan. Straze nema, a hodnik osvetljava jedna baklja na zidu kod samog ulaza. Kameni pod je prekriven debelim, ali starim tepihom, a zidovi su oslikani prizorima iz lova i ukraseni razlicitim primercima vatrenog oruzja. Od vrata Hermannove sobe dopire priguseno hrkanje. Gotovo na prstima dolazite do dna hodnika i zastajete ispred vratiju Lektorove sobe. Nakon kraceg cekanja i pazljivog osluskivanja usiju prislonjenih na debelo drvo, lagano pokucate.
Dan treci, sat dvadeset i drugi
Umoran do kostiju ali zadovoljan dobro uradjenim poslom ispustas trijumfalni ulrik tvoja pobeda je potpuna i ovo mesto ce dugo biti opomena svim slugama XAOCA cistinu na kojoj je bio kamp zveroljudi si ispunio koljem na koje si nabio masakrirane leseve - zadatak je bio tezak i trajao je nesto duze no sto si pretpostavio ali si uspeo krzna crnog od skorene krvi zveroljudi odmices se i sa uzivanjem posmatras prizor iz pakla i najzagrizenije sluge XAOSA ce zadrhtati pred slikom koju si ti majstorski stvorio i znace sta ih ceka kao konacna nagrada zraci jutarnjeg sunca koji se probijaju kroz krosnje drveca presijavaju se na lokvama krvi a ti umoran ali odlucan nastavljas potragu za vukodlak-shamanom nepunih desetak minuta od kampa smrti susreces ar-baltazar-a u razgovoru sa njim otkrivas da je on odgovoran za gomilu leseva u kampu ali da ga je krdo bilo tesko ranilo kada se ar-baltazar bio vratio da ga dovrsi krdo se vec bilo razbezalo on je nakon toga napustio popriste borbe i nastavio da patrolira sumom vodis ar-baltazar-a do kampa i usput mu pricas o svojoj potrazi za kljucem kule on te pazljivo slusa i ti u njegovom stavu uvidjas novo postovanje podstaknuto tvojim velikim uspehom u borbi prethodne noci kazuje ti da je kljuc bio u posedu sigmarita pre nekoliko meseci i da bi po svemu sudeci sada trebalo da se nalazi u hramu ulrika u gradu medjutim on sam u gradu nije bio vise od sest meseci tako da ti nista ne moze garantovati ponudio ti je da zajedno odete do hrama i proverite tvoje remek-delo u kampu je pohvalio i cestitao ti na uspehu i zalaganju
Dan cetvrti, sat sesti
@Gregor:
Pazljiva pretraga iskusnog lopova otkrila je jos par magicnih zamki koje je sa lakocom obisao, i jos bitnije, otkrila je da u sobama osim njega nema vise nikoga. Gregoru je zapalo za oko odsustvo bilo kakvih mehanickih zamki - carobnjaci i svestenici se uglavnom pouzdaju u magiju, i retki su oni koji koriste jos neke zastite. Susedna prostorija u sredini ima veliki sto oko koga se nalazi sest stolica, bocni zidovi su, poput prve prostorije, prekriveni policama sa knjigama, a nasuprot zatvorenom prozoru nalaze se debela drvena vrata koja vode u unutrasnjost zamka. Misli su ti se ponovo okrenule kamenom sefu u prvoj sobi kada si zacuo tiho kucanje. Prepoznao si sifru koju ste Nebor i ti dogovorili.
Dan treci, sat dvadeset i drugi
@Nebor i Djokica:
Tiho i oprezno se penjete uz zavojite kamene stepenice zamka. Srca vam drhte dok prolazite drugi sprat - cujete tihi razgovor iz prostorije za oficire i svakog trenutka ocekujete da neko bane i razotkrije vas. Srecom, bezbedno stizete do poslednjeg sprata. Spremni da se izborite sa strazarom koji tuda patrolira, ulazite u hodnik i vidite da je isti prazan. Straze nema, a hodnik osvetljava jedna baklja na zidu kod samog ulaza. Kameni pod je prekriven debelim, ali starim tepihom, a zidovi su oslikani prizorima iz lova i ukraseni razlicitim primercima vatrenog oruzja. Od vrata Hermannove sobe dopire priguseno hrkanje. Gotovo na prstima dolazite do dna hodnika i zastajete ispred vratiju Lektorove sobe. Nakon kraceg cekanja i pazljivog osluskivanja usiju prislonjenih na debelo drvo, lagano pokucate.
Dan treci, sat dvadeset i drugi
'Well we are wizards,' said Ridcully. 'We're supposed to meddle with things we don't understand. If we hung around waitin' till we understood things we'd never get anything done.'
"Uf, uf, uf..." prostenja Đokica dok je išao stepenicama. Kada su se približili vratima došapnu Neboru "Imam neki osjećaj da će biti nekih problema. Nisam siguran šta je ali mi se javljaju neki ljubičasti pipci. To sigurno nemože da bude dobro. Mislim da treba da budemo pažljivi kad uđemo unutra i da treba da upozorimo i Gregora."
<Gregor>
Gregor se prisunja do vrata i stade iza njih. Posle nesto osluskivanja otskrinu ih tako da se ne vidi spolja i saceka da Nebor i Djokica a zatim zatvori vrata za njima.
"Ovde smo za sada sigurni. Treba mi vasa pomoc." - prosaputao je.
"Nista komplikovano," - dodao je kada je primetio zacudjena (ili mozda nepoverljiva) lica svojih drugova - "treba da mi cuvate strazu dok obavim jedan ritual, ja cu biti prilicno skoncentrisan."
Unutrasnji glas mu vise nije govorio, vise je urlao da to sto je naumio nije dobra ideja. Kako bi to stari Brescher rekao: "Posao uvek treba da bude sto je jednostavnije moguce obavljen i rizik je uvek nepotreban, ne samo kada se moze izbeci." Gregor je ipak odlucio da ignorise ovu na prvi pogled nebuloznu mudrost svog ucitelja. Da li je u pitanju bilo to sto je hteo da impresionira svoje nove prijatelje, sto je samo po sebi glupo, ili ga je osecaj nadmoci nad ovim naduvenim carobnjakom povukla u svoje tamne dubine, ili je smrt Morijane i prizor zapaljene sobe i onog cudovista ipak ostavio dubok oziljak na njegovu psihu svejedno je, on je ipak odlucio da proba jedan od najtezih poduhvata poznatih samo najvecim majstorima njegovog zanata...
Gregor se prisunja do vrata i stade iza njih. Posle nesto osluskivanja otskrinu ih tako da se ne vidi spolja i saceka da Nebor i Djokica a zatim zatvori vrata za njima.
"Ovde smo za sada sigurni. Treba mi vasa pomoc." - prosaputao je.
"Nista komplikovano," - dodao je kada je primetio zacudjena (ili mozda nepoverljiva) lica svojih drugova - "treba da mi cuvate strazu dok obavim jedan ritual, ja cu biti prilicno skoncentrisan."
Unutrasnji glas mu vise nije govorio, vise je urlao da to sto je naumio nije dobra ideja. Kako bi to stari Brescher rekao: "Posao uvek treba da bude sto je jednostavnije moguce obavljen i rizik je uvek nepotreban, ne samo kada se moze izbeci." Gregor je ipak odlucio da ignorise ovu na prvi pogled nebuloznu mudrost svog ucitelja. Da li je u pitanju bilo to sto je hteo da impresionira svoje nove prijatelje, sto je samo po sebi glupo, ili ga je osecaj nadmoci nad ovim naduvenim carobnjakom povukla u svoje tamne dubine, ili je smrt Morijane i prizor zapaljene sobe i onog cudovista ipak ostavio dubok oziljak na njegovu psihu svejedno je, on je ipak odlucio da proba jedan od najtezih poduhvata poznatih samo najvecim majstorima njegovog zanata...
<Nebor Gosten>
<sapat>"A sta mislis da mi prvo onesposobimo lektora, pa se ti posle zabavljaj koliko ti milo ? ? ?"</sapat>
Pomisljam da ne bi trebalo da je toliko tesko da onesposobimo usnulog lektora . . . Jedan precizan udarac necim teskim u glavu, i on spava . . . Onespokojavajuce upozorenje prijatelja Djokice je probudilo u meni mnoge vatrice, tako da sam sav napet i na gotovs . . .
<sapat>"A sta mislis da mi prvo onesposobimo lektora, pa se ti posle zabavljaj koliko ti milo ? ? ?"</sapat>
Pomisljam da ne bi trebalo da je toliko tesko da onesposobimo usnulog lektora . . . Jedan precizan udarac necim teskim u glavu, i on spava . . . Onespokojavajuce upozorenje prijatelja Djokice je probudilo u meni mnoge vatrice, tako da sam sav napet i na gotovs . . .
There is no problem a cannon* can't solve.
*Zbog promene sistema koji igram, ovo treba citati kao "combined late US veteran artillery barage of 12 or more barrels with first roll to range in success"Dzon Vejn wrote:Ali uopste nije poenta u tome... poenta je da ti:
1. Nemas veru u Sigmara, i zato ti Hellblaster ne radi protiv goblina, kostura, itd.
2. Verujes u tamo neke tenkove, i ostale alternativne metodologije imperijalne borbe, dok je u stvarnosti Hellblaster osnova svega :D - dakle topovi, mortari, handugnneri, tenkovi - to sve dodje i prodje; jedino je Hellblaster siguran posao .
<Skartna Tigar>
"Hvala na dobrim recima o prosveceni ali postojili sansa da odemo do grada i da uzmemo kljuc za oslobadjane brace nase i da pri tome ne budemo vidjeni" rece severnjak "A ako ne znate ja sam cuo za jedan prolaz a bogme i koristio pa mozemo njime"
"Hvala na dobrim recima o prosveceni ali postojili sansa da odemo do grada i da uzmemo kljuc za oslobadjane brace nase i da pri tome ne budemo vidjeni" rece severnjak "A ako ne znate ja sam cuo za jedan prolaz a bogme i koristio pa mozemo njime"
Josef Quartjin (Enemy Within):
"Zbogom Wittgendorf-e na k...c te nabijem" Sommerzeit 13. 2512.
"Zbogom Wittgendorf-e na k...c te nabijem" Sommerzeit 13. 2512.
<Nebor Gosten>
Lagano, uz Gregorovo navodjenje (da ne bih aktivirao neku od zamki), dodjem do vrata i postavim se pored nih, u najzgodniju poziciju iz koje bih mogao da nekoga ko eventualno udje u sobu cvrknem iza ledja boksom . . . I cuvam strazu . . .
Lagano, uz Gregorovo navodjenje (da ne bih aktivirao neku od zamki), dodjem do vrata i postavim se pored nih, u najzgodniju poziciju iz koje bih mogao da nekoga ko eventualno udje u sobu cvrknem iza ledja boksom . . . I cuvam strazu . . .
There is no problem a cannon* can't solve.
*Zbog promene sistema koji igram, ovo treba citati kao "combined late US veteran artillery barage of 12 or more barrels with first roll to range in success"Dzon Vejn wrote:Ali uopste nije poenta u tome... poenta je da ti:
1. Nemas veru u Sigmara, i zato ti Hellblaster ne radi protiv goblina, kostura, itd.
2. Verujes u tamo neke tenkove, i ostale alternativne metodologije imperijalne borbe, dok je u stvarnosti Hellblaster osnova svega :D - dakle topovi, mortari, handugnneri, tenkovi - to sve dodje i prodje; jedino je Hellblaster siguran posao .
<Gregor>
"Ovo nikada do sada nisam uradio." -bila je poslednja misao pre nego sto je rutina opet preuzela kontrolu nad Gregorovim telom. Ruke koje su same radile su izvadile parce svile crne kao noc, neku cudnu kartu sa koje se smesio zlocesti lik tajnovitog muskarca i odnekud se stvorio i jedan naizgled obican novcic. Gregor je rasprostro maramu ispred sefa i na nju polozio sve potrebne stvari. U centar je postavio svecu od potpuno crnog voska i zapalio je.
Pri slabom svetlu njegovo lice je izgledalo vrlo bledo, skoro sablasno i on je lagano poceo da izgovara jedva razumljive reci: "...tebi Prevrtljivi... ovde na svetom mestu... varka veca... slava..."
Vec na prvi pogled se videlo da je Gregor samo fizicki bio u sobi lertora Gaiusa, njegove ruke i telo su se kretale kao u transu, kao vodjene nekom nepoznatom silom o kojoj obicni smrtnici malo znaju.
Prineo je kartu plamenu i za trenutak je izgledalo kao da je naslikani lik oziveo i namignuo, a zatim nestao u dimu koji je ostao da lebdi iznad crne marame. Gregor je pravio pokrete rukama kao da na desnu ruku navlaci rukavicu od tog cudnog dima i kako je to cinio njegova ruka je postajala poluprovidna. Zatim je uzeo novcic koji je pri kontaktu sa njegovom rukom i sam postao poluprovidan i zavukao ruku pravo kroz kameni zid sefa. Vec posle nekoliko trenutaka je izvukao ruku i na crnu maramu spustio neku cudnu svetlecu kuglu. Ponovio je taj postupak i ubrzo su na marami bila jos tri cudna stapa.
Naglo, skoro kao da ga je nesto trglo, Gregor je izasao iz transa i na njegovom licu se pojavio seretski osmeh. Pogledao je ka svojim prijateljima i rekao: "Ja mislim da je ovo i vise nego sto smo ocekivali. Uzmite po jedan stap pa da brisemo."
"Ovo nikada do sada nisam uradio." -bila je poslednja misao pre nego sto je rutina opet preuzela kontrolu nad Gregorovim telom. Ruke koje su same radile su izvadile parce svile crne kao noc, neku cudnu kartu sa koje se smesio zlocesti lik tajnovitog muskarca i odnekud se stvorio i jedan naizgled obican novcic. Gregor je rasprostro maramu ispred sefa i na nju polozio sve potrebne stvari. U centar je postavio svecu od potpuno crnog voska i zapalio je.
Pri slabom svetlu njegovo lice je izgledalo vrlo bledo, skoro sablasno i on je lagano poceo da izgovara jedva razumljive reci: "...tebi Prevrtljivi... ovde na svetom mestu... varka veca... slava..."
Vec na prvi pogled se videlo da je Gregor samo fizicki bio u sobi lertora Gaiusa, njegove ruke i telo su se kretale kao u transu, kao vodjene nekom nepoznatom silom o kojoj obicni smrtnici malo znaju.
Prineo je kartu plamenu i za trenutak je izgledalo kao da je naslikani lik oziveo i namignuo, a zatim nestao u dimu koji je ostao da lebdi iznad crne marame. Gregor je pravio pokrete rukama kao da na desnu ruku navlaci rukavicu od tog cudnog dima i kako je to cinio njegova ruka je postajala poluprovidna. Zatim je uzeo novcic koji je pri kontaktu sa njegovom rukom i sam postao poluprovidan i zavukao ruku pravo kroz kameni zid sefa. Vec posle nekoliko trenutaka je izvukao ruku i na crnu maramu spustio neku cudnu svetlecu kuglu. Ponovio je taj postupak i ubrzo su na marami bila jos tri cudna stapa.
Naglo, skoro kao da ga je nesto trglo, Gregor je izasao iz transa i na njegovom licu se pojavio seretski osmeh. Pogledao je ka svojim prijateljima i rekao: "Ja mislim da je ovo i vise nego sto smo ocekivali. Uzmite po jedan stap pa da brisemo."
<Đokica Mesarović>
Kad je vidio kako Gregor petlja sa magijom iako je to dalo dobar rezultat sjetio se izreki o magiji, koje uglavnom sve govore o tome kako od magije niko pošten nije dobro prošao. Ipak pored toga bio je srećan što je njihov posao ovdje završen i tiho predloži ostalima da bace konop kroz prozor i spuste se jer je to sigurnije nego da se vraćaju stepenicama.
Kad je vidio kako Gregor petlja sa magijom iako je to dalo dobar rezultat sjetio se izreki o magiji, koje uglavnom sve govore o tome kako od magije niko pošten nije dobro prošao. Ipak pored toga bio je srećan što je njihov posao ovdje završen i tiho predloži ostalima da bace konop kroz prozor i spuste se jer je to sigurnije nego da se vraćaju stepenicama.
<Nebor Gosten>
Sacekavsi kraj rituala, a sa srcem u petama, Nebor predlaze: "Ajmo mi ipak kroz prozor, dosta mi je uzbudjenja za sledecih godinu dana . . . Ako prezivimo sve ovo sa kulom . . . idemo u kafanu i ja castim od svog dela . . . tri dana cemo jesti i piti . . ." Pa se pocnem penjati po namestaju po Gregorovim uputstvima . . .
Sacekavsi kraj rituala, a sa srcem u petama, Nebor predlaze: "Ajmo mi ipak kroz prozor, dosta mi je uzbudjenja za sledecih godinu dana . . . Ako prezivimo sve ovo sa kulom . . . idemo u kafanu i ja castim od svog dela . . . tri dana cemo jesti i piti . . ." Pa se pocnem penjati po namestaju po Gregorovim uputstvima . . .
There is no problem a cannon* can't solve.
*Zbog promene sistema koji igram, ovo treba citati kao "combined late US veteran artillery barage of 12 or more barrels with first roll to range in success"Dzon Vejn wrote:Ali uopste nije poenta u tome... poenta je da ti:
1. Nemas veru u Sigmara, i zato ti Hellblaster ne radi protiv goblina, kostura, itd.
2. Verujes u tamo neke tenkove, i ostale alternativne metodologije imperijalne borbe, dok je u stvarnosti Hellblaster osnova svega :D - dakle topovi, mortari, handugnneri, tenkovi - to sve dodje i prodje; jedino je Hellblaster siguran posao .
Polako, vodjeni tihim glasom iskusnog Gregora, Nebor i Djokica su se kretali mracnom sobom, i naizgled bez ikakvog vidljivog razloga preskakali i obilazili delove poda i namestaja. Mesta za gresku nije bilo, i citava operacija je potrajala dobrih pet-sest minuta. Spustanje niz konopac se ispostavilo kao laksi deo posla - Nebor je od veranja po planinama za mladim pticima postao prilican ekspert za pentaranja i spustanja, a Djokica je sve ono sto mu je nedostajalo u vestini i vise nego nadokadjivao sirovom snagom. Nakon sto su se bezbedno spustili, dvojica drugova su se zaputili vijugavim prolazima ka izlazu. Gregor se, nakon sto je uklonio sve dokaze o njihovom boravku u zamku, poput utvare kretao krovovima u sasvim suprotnom pravcu. Dogovor je bio da se svi zajedno nadju u sumi, na putu ka gospi Katarini von Bulov...
Bacivsi poslednji pogled ka gradu sa same ivice sume, Djokica je primetio baklje i siluete koje patroliraju zidinama, i ucinilo mu se da je zacuo uzvike iz pravca grada.
"Mora da su strazari pronadjeni" - proletelo mu je kroz glavu, dok se polutrkom uputio kroz mracnu sumu....
Kod Katarine ste stigli negde oko ponoci, i sa neskrivenim ponosom ste joj predstavili predmete koje ste uspeli da povratite iz kandzi zlog Gaiusa II Klaushewitza: Maenla AZ, Maenla RA, Maenla EL, i Kljuc Kule. Ociju rasirenih od neverice, Katarina vam je uputila najvece hvale i predlozila vam da se dobro odmorite i pripremite za skori odlazak u Kulu. Cim budete spremni, ona ce vam objasniti kako se ti magicni predmeti koriste....
Dan cetvrti, sat prvi
@Skartna:
Dva sata nakon osvita zore, Ar-Baltazar I Klaushewitz i ti obreli ste se na ivici sume pred ulaskom u grad. Nakon sto ste se transformisali u ljudska oblicja primetio si da se pred vama pojavio interesantan problem - naime, nemate nikakvu odecu. Ar-Baltazaru to izgleda ne smeta, cak i ne primecuje da nesto nije u redu. Tek kada mu ti skrenes paznju, lagano razumevanje mu obliva lice. Dok razmisljate o tome kako da se domognete neke odece, pogled ti odluta do gradske kapije i primecujes da je straza neobicno jaka, cak ima i patrola po zidinama i oko njih, a svi koji ulaze ili izlaze iz grada bivaju temeljno pretresani...
Dan cetvrti, sat sedmi
Bacivsi poslednji pogled ka gradu sa same ivice sume, Djokica je primetio baklje i siluete koje patroliraju zidinama, i ucinilo mu se da je zacuo uzvike iz pravca grada.
"Mora da su strazari pronadjeni" - proletelo mu je kroz glavu, dok se polutrkom uputio kroz mracnu sumu....
Kod Katarine ste stigli negde oko ponoci, i sa neskrivenim ponosom ste joj predstavili predmete koje ste uspeli da povratite iz kandzi zlog Gaiusa II Klaushewitza: Maenla AZ, Maenla RA, Maenla EL, i Kljuc Kule. Ociju rasirenih od neverice, Katarina vam je uputila najvece hvale i predlozila vam da se dobro odmorite i pripremite za skori odlazak u Kulu. Cim budete spremni, ona ce vam objasniti kako se ti magicni predmeti koriste....
Dan cetvrti, sat prvi
@Skartna:
Dva sata nakon osvita zore, Ar-Baltazar I Klaushewitz i ti obreli ste se na ivici sume pred ulaskom u grad. Nakon sto ste se transformisali u ljudska oblicja primetio si da se pred vama pojavio interesantan problem - naime, nemate nikakvu odecu. Ar-Baltazaru to izgleda ne smeta, cak i ne primecuje da nesto nije u redu. Tek kada mu ti skrenes paznju, lagano razumevanje mu obliva lice. Dok razmisljate o tome kako da se domognete neke odece, pogled ti odluta do gradske kapije i primecujes da je straza neobicno jaka, cak ima i patrola po zidinama i oko njih, a svi koji ulaze ili izlaze iz grada bivaju temeljno pretresani...
Dan cetvrti, sat sedmi
'Well we are wizards,' said Ridcully. 'We're supposed to meddle with things we don't understand. If we hung around waitin' till we understood things we'd never get anything done.'
<Skartna Tigar>
Predlozi shamanu da sacekaju malo posto su nabavili odecu pa da vide sta se desava ili da sacekaju bar do podneva pa da vide kod travarke sta se desava i ako do tad ne bude nista a straze jos uvek jake da probamo na rizik u grad
Predlozi shamanu da sacekaju malo posto su nabavili odecu pa da vide sta se desava ili da sacekaju bar do podneva pa da vide kod travarke sta se desava i ako do tad ne bude nista a straze jos uvek jake da probamo na rizik u grad
Josef Quartjin (Enemy Within):
"Zbogom Wittgendorf-e na k...c te nabijem" Sommerzeit 13. 2512.
"Zbogom Wittgendorf-e na k...c te nabijem" Sommerzeit 13. 2512.
@Skartna:
"Skartna Tigru od Jarlova," - obrati ti se Ar-Baltazar tihim glasom "tvoju vatrenu kosu svako ce primetiti - mene u gradu vec poznaju. Bice cudjenja posto dugo nisam bio u gradu, ali ja cu otici do hrama i licno ti doneti Kljuc od Kule. Ti budi strpljiv i sacekaj me ovde."
Rekavsi to, u ukradenoj seljackoj odeci Ar-Baltazar se uputi ka gradu.
Sati su prolazili, a patrole nisu jenjavale. Jedna od patrola se uputila u sumu i bio si primoran da je izbegnes pentaranjem na drvo....
Usamljna prilika koja je bez kontrole prosla kroz gradske kapije uputila se pravo ka mestu na kom si se rastao za Ar-Baltazarom.
"Brate vuku, od Jarlova Skartna Tigru! Brate vuku, u ime Ulrika, prikazi mi se!" - dopreo je do tebe promukli glas sa ivice sume. Lako si prepoznao svestenicki govor i uputio se ka mestu odakle je zvuk dosao.
Nakog opsirnog predstavljanja, svestenik ti je objasnio da je povratak Ar-Baltazara u hram izaazvao mnogo uzbudjenja i da su ga mesecima nagomilavane obaveza sprecile da licno dodje do tebe (postaje ti jasno zasto Ar-Baltazar izbegava da dolazi u grad). Kljuc Kule nije u hramu Ulrika, jer ga Sigmariti jos nisu vratili, iako je proslo vec 5 meseci od kako je Kljuc trebao biti vracen. Ar-Baltazar je uputio zvanicnu delegacuju i pismeni protest Gaiusu von Klaushewitzu licno, ali znajuci kakvi su odnosi izmedju dvaju crkava ne treba ocekivati da se situacija rascisti u skorije vreme. Ukoliko sve prodje u najboljem mogucem redu, Kljuc ce biti vracen za 3 do 4 nedelje. Nakon sto ti je preneo poruku svestenik se upuceje ka selu iz koga ste Ar-Baltazar i ti ukrali odecu...
Iznerviran beskrupuloznoscu i osionoscu Sigmarita i razocaran opstim ishodom, odlucujes da se vratis do Katarine i zamolis Gregora da ti "dobavi" Kljuc iz hrama Sigmara.
Kod Katarine stizes negde posle podneva, mrtav gladan i umoran. Od poslednjeg sna je proteklo skoro dvadeset sati, kao i od poslednjeg obroka i pica, a napori su bili veliki - jurcanje po sumi, borba sa zvero-ljudima, preuredjivanje njihovog kampa, i opet jurcanje po sumi. Sa zahvalnoscu i bez ustrucavanja prihvatas hranu i pice kojima te Katarina nudi, i dok gutas ogromne zalogaje, slusas pricu o dogadjajima od prethodne noci....
Kljuc Kule je magina lopta izatkana od svetlosti, bez ikakve tezine. Levitira na 5-6 centimetra od cvrstih povrsina i njegovo koriscenje je jednostavno - treba ga samo staviti u usta kamenog gargojla na ulasku u Kulu i naizgled okovana vrata se pretvaraju u polje cistog mraka kroz kopje je moguce proci. Sam Kljuc se ne moze uneti u Kulu, jer cim se izvadi iz svog lezista prolaz biva zatvoren. Erik III Klaushewitz se ponudio da podje sa vama, vrati Kljuc Katarini nakon sto vi udjete, i dodje ponovo po vas u vreme koje budete dogovorili.
"Koriscenje stapova je znatno komplikovanije i zahteva nekog ko je obdaren magicnim mocima." - rekavsi to, Katarina pruzi Maenla AZ Djokici koji ga zbunjeno prihvati.
"Osecam u tebi moc da upravljas vetrovima magije", nastavila je, "i ta moc je divlja i van kontrole. Ti i tvoja vrsta ste opasni ukoliko ne naucite da kontrolisete tu moc. Retki su Divlji Magovi koji su doziveli tvoju starost, a jos redji oni koji su se odupreli Haosu. Moj ti je savet da sto pre nadjes nekoga ko ce te nauciti da upravljas svojim mocima. Za pocetak, ti si jedini iz druzine koji moze da iskoristi stapove, i sada cu ti pokazati kako..."
Katarina i Djokica su se povukli u katakombe ispod Kolibe odnevsi stapove sa sobom, a ostatak druzine je ostao sa Martinom. Martinova biblioteka ne prestaje da vas zacudjuje - uspeo je da pronadje jednu od retkih mapa Kule, bar njenog prvog nivoa, iz vremena Trongena von Raukova; pravljena za vreme velike potrage za porodicom von Raukom pre nekih 300 godina. Mapa je u losem stanju, ali upotrebljiva. U sturom tekstu koji prati mapu opisan je strmi hodnik dugacak 6 metara i sirok 2 u koji se stupa odmah po ulasku u Kulu. Hodnik je izuzetno strm i vodi u prvi podzemni nivo. Davni vojnici koji su mapu pravili opisali su da su donji nivoi puni hodajucih uzasa, ali da je prvi nivo relativno bezbedan - tek se povremeno iz zidova pruze ruke koje neoprezne uvuku u zivi kamen. Zamke kojih je Kula prepuna na prvom nivou su mahom deaktivirane.
Mapa prvog nivoa Kule, iz vremena Trongena von Raukova; pravljena za vreme velike potrage za porodicom von Raukom
Nakon par sati, Djokica i Katarina se ponovo pojavljuju; Djokica u ruci drzi Maenla EL, a Katarina nosi cetiri majusne bocice ispunjene zlatastim eliksirom. Djokica je uspeo da nauci da kontrolise Maenla EL, ali da bi vas njegovo polje zastitilo neko ce morati da vodi Djokicu za ruku kada se budete priblizili Kuli, posto on mora da zmuri kako bi se bolje skoncentrisao. Polje koje Maenla EL generise je poluprecnika 3m - sasvim dovoljno da se svi smestite u njega. Katarina vam je svakome dala po jednu bocicu eliksira - toliko mocnog da je u stanju da vrati iz mrtvih cak do 3 sata nakon smrti. Medjutim, eliksir ce izgubiti sva svoja svojstva za najvise 32 sata. Od nje ste se snabdeli i bakljama, konopcima, suvom hranom i vodom za ekspediciju.
"Skartna Tigru od Jarlova," - obrati ti se Ar-Baltazar tihim glasom "tvoju vatrenu kosu svako ce primetiti - mene u gradu vec poznaju. Bice cudjenja posto dugo nisam bio u gradu, ali ja cu otici do hrama i licno ti doneti Kljuc od Kule. Ti budi strpljiv i sacekaj me ovde."
Rekavsi to, u ukradenoj seljackoj odeci Ar-Baltazar se uputi ka gradu.
Sati su prolazili, a patrole nisu jenjavale. Jedna od patrola se uputila u sumu i bio si primoran da je izbegnes pentaranjem na drvo....
Usamljna prilika koja je bez kontrole prosla kroz gradske kapije uputila se pravo ka mestu na kom si se rastao za Ar-Baltazarom.
"Brate vuku, od Jarlova Skartna Tigru! Brate vuku, u ime Ulrika, prikazi mi se!" - dopreo je do tebe promukli glas sa ivice sume. Lako si prepoznao svestenicki govor i uputio se ka mestu odakle je zvuk dosao.
Nakog opsirnog predstavljanja, svestenik ti je objasnio da je povratak Ar-Baltazara u hram izaazvao mnogo uzbudjenja i da su ga mesecima nagomilavane obaveza sprecile da licno dodje do tebe (postaje ti jasno zasto Ar-Baltazar izbegava da dolazi u grad). Kljuc Kule nije u hramu Ulrika, jer ga Sigmariti jos nisu vratili, iako je proslo vec 5 meseci od kako je Kljuc trebao biti vracen. Ar-Baltazar je uputio zvanicnu delegacuju i pismeni protest Gaiusu von Klaushewitzu licno, ali znajuci kakvi su odnosi izmedju dvaju crkava ne treba ocekivati da se situacija rascisti u skorije vreme. Ukoliko sve prodje u najboljem mogucem redu, Kljuc ce biti vracen za 3 do 4 nedelje. Nakon sto ti je preneo poruku svestenik se upuceje ka selu iz koga ste Ar-Baltazar i ti ukrali odecu...
Iznerviran beskrupuloznoscu i osionoscu Sigmarita i razocaran opstim ishodom, odlucujes da se vratis do Katarine i zamolis Gregora da ti "dobavi" Kljuc iz hrama Sigmara.
Kod Katarine stizes negde posle podneva, mrtav gladan i umoran. Od poslednjeg sna je proteklo skoro dvadeset sati, kao i od poslednjeg obroka i pica, a napori su bili veliki - jurcanje po sumi, borba sa zvero-ljudima, preuredjivanje njihovog kampa, i opet jurcanje po sumi. Sa zahvalnoscu i bez ustrucavanja prihvatas hranu i pice kojima te Katarina nudi, i dok gutas ogromne zalogaje, slusas pricu o dogadjajima od prethodne noci....
Kljuc Kule je magina lopta izatkana od svetlosti, bez ikakve tezine. Levitira na 5-6 centimetra od cvrstih povrsina i njegovo koriscenje je jednostavno - treba ga samo staviti u usta kamenog gargojla na ulasku u Kulu i naizgled okovana vrata se pretvaraju u polje cistog mraka kroz kopje je moguce proci. Sam Kljuc se ne moze uneti u Kulu, jer cim se izvadi iz svog lezista prolaz biva zatvoren. Erik III Klaushewitz se ponudio da podje sa vama, vrati Kljuc Katarini nakon sto vi udjete, i dodje ponovo po vas u vreme koje budete dogovorili.
"Koriscenje stapova je znatno komplikovanije i zahteva nekog ko je obdaren magicnim mocima." - rekavsi to, Katarina pruzi Maenla AZ Djokici koji ga zbunjeno prihvati.
"Osecam u tebi moc da upravljas vetrovima magije", nastavila je, "i ta moc je divlja i van kontrole. Ti i tvoja vrsta ste opasni ukoliko ne naucite da kontrolisete tu moc. Retki su Divlji Magovi koji su doziveli tvoju starost, a jos redji oni koji su se odupreli Haosu. Moj ti je savet da sto pre nadjes nekoga ko ce te nauciti da upravljas svojim mocima. Za pocetak, ti si jedini iz druzine koji moze da iskoristi stapove, i sada cu ti pokazati kako..."
Katarina i Djokica su se povukli u katakombe ispod Kolibe odnevsi stapove sa sobom, a ostatak druzine je ostao sa Martinom. Martinova biblioteka ne prestaje da vas zacudjuje - uspeo je da pronadje jednu od retkih mapa Kule, bar njenog prvog nivoa, iz vremena Trongena von Raukova; pravljena za vreme velike potrage za porodicom von Raukom pre nekih 300 godina. Mapa je u losem stanju, ali upotrebljiva. U sturom tekstu koji prati mapu opisan je strmi hodnik dugacak 6 metara i sirok 2 u koji se stupa odmah po ulasku u Kulu. Hodnik je izuzetno strm i vodi u prvi podzemni nivo. Davni vojnici koji su mapu pravili opisali su da su donji nivoi puni hodajucih uzasa, ali da je prvi nivo relativno bezbedan - tek se povremeno iz zidova pruze ruke koje neoprezne uvuku u zivi kamen. Zamke kojih je Kula prepuna na prvom nivou su mahom deaktivirane.
Mapa prvog nivoa Kule, iz vremena Trongena von Raukova; pravljena za vreme velike potrage za porodicom von Raukom
Nakon par sati, Djokica i Katarina se ponovo pojavljuju; Djokica u ruci drzi Maenla EL, a Katarina nosi cetiri majusne bocice ispunjene zlatastim eliksirom. Djokica je uspeo da nauci da kontrolise Maenla EL, ali da bi vas njegovo polje zastitilo neko ce morati da vodi Djokicu za ruku kada se budete priblizili Kuli, posto on mora da zmuri kako bi se bolje skoncentrisao. Polje koje Maenla EL generise je poluprecnika 3m - sasvim dovoljno da se svi smestite u njega. Katarina vam je svakome dala po jednu bocicu eliksira - toliko mocnog da je u stanju da vrati iz mrtvih cak do 3 sata nakon smrti. Medjutim, eliksir ce izgubiti sva svoja svojstva za najvise 32 sata. Od nje ste se snabdeli i bakljama, konopcima, suvom hranom i vodom za ekspediciju.
'Well we are wizards,' said Ridcully. 'We're supposed to meddle with things we don't understand. If we hung around waitin' till we understood things we'd never get anything done.'
<Đokica Mesarović>
Đokici se nije dopadala ideja da se bavi magijom. Znao je da posjeduje neke sposobnosti ali ipak magija za njega je bila nešto što je teško mogao da prihvati, odnosno kao sada jedino u krajnjoj nuždi. Stoga je objasnio kako njega čekaju neki drugi vjetrovi, a haos će teško da se za njega uhvati, mada ako nađe nekoga ko je voljan da mu sve objasni onako usput, uz dobru hranu i piće pretpostavljao je da mu neće škoditi.
Potom se prihvatio ključa po instrukciji gospođe Katarine i trudio se da stvar obavi dobro kako bi mogli da bez problema nasatave dalje.
Đokici se nije dopadala ideja da se bavi magijom. Znao je da posjeduje neke sposobnosti ali ipak magija za njega je bila nešto što je teško mogao da prihvati, odnosno kao sada jedino u krajnjoj nuždi. Stoga je objasnio kako njega čekaju neki drugi vjetrovi, a haos će teško da se za njega uhvati, mada ako nađe nekoga ko je voljan da mu sve objasni onako usput, uz dobru hranu i piće pretpostavljao je da mu neće škoditi.
Potom se prihvatio ključa po instrukciji gospođe Katarine i trudio se da stvar obavi dobro kako bi mogli da bez problema nasatave dalje.
<Nebor Gosten>
Skinuvsi strazarsku uniformu, Nebor prileze da odmori koji cas i da povrati snagu. Nesto kasnije uverivsi se da mu je mac u redu zatrazi od Martina kakav stit i slem kao i nekoliko baklji . . . "Spreman sam, bicu ispred pod drvetom kada resite da podjemo . . ."
Izasavsi pred kucu, sede pod drvo i po prvi put nakon puno vremena se iskreno pomoli svome Bogu. Da iz celog poduhvata izvuce neozledjenog i njega i njegove prijatelje . . .
Skinuvsi strazarsku uniformu, Nebor prileze da odmori koji cas i da povrati snagu. Nesto kasnije uverivsi se da mu je mac u redu zatrazi od Martina kakav stit i slem kao i nekoliko baklji . . . "Spreman sam, bicu ispred pod drvetom kada resite da podjemo . . ."
Izasavsi pred kucu, sede pod drvo i po prvi put nakon puno vremena se iskreno pomoli svome Bogu. Da iz celog poduhvata izvuce neozledjenog i njega i njegove prijatelje . . .
There is no problem a cannon* can't solve.
*Zbog promene sistema koji igram, ovo treba citati kao "combined late US veteran artillery barage of 12 or more barrels with first roll to range in success"Dzon Vejn wrote:Ali uopste nije poenta u tome... poenta je da ti:
1. Nemas veru u Sigmara, i zato ti Hellblaster ne radi protiv goblina, kostura, itd.
2. Verujes u tamo neke tenkove, i ostale alternativne metodologije imperijalne borbe, dok je u stvarnosti Hellblaster osnova svega :D - dakle topovi, mortari, handugnneri, tenkovi - to sve dodje i prodje; jedino je Hellblaster siguran posao .
<Gregor>
Vrlo potreban odmor koji je usledio dok su cekali Skartnu, Gregor je sa zadovoljstvom prihvatio. Tek posle obilnog obroka i osvezavajuceg sna vratio se svojim rutinama. Ma kako veliki da je bio poduhvat od prosle noci, cinilo mu se da ih ono najteze i najopasnije tek ceka. Iako nije bio vican ratovanju, pretpostavio je da ce njegovo poznavanje zamki i nacina za njihovo obilazenje dobro doci u podzemlju. Jedino nije bio bas samouveren po pitanju sve te silne magije... Do sada se jeste sretao sa magijom i, u principu, je uvek prolazio nepovredjen, ali uvek postoji prvi put. Naznake opasnosti koje su im prethodile su ga i vise plasile neko da je bio potpuno svestan sa cime ce se susresti, bez obrzira koliko to zaista bilo opasno. Na neki nacin, ako znas sta te ocekuje, uvek mozes da se pripremis, znas da cemu si i mozes da reagujes na najboji moguci nacin. Dosadasnje iskustvo i uspeh su od Gregora nacinili prilicno samouverenu, neki bi cak rekli uobrazenu, osobu i cinjenica da se ovoga puta osecao nelagodno nikako nije isla u skladu sa njegovim tipom licnosti...
Gregor se ponovo povukao u sumu i uradio rutinske provere sve opreme koju je nosio sa sobom. Dodirivanje konopaca, silnih bocica misterioznih sadrzina i toliko toga sto obican covek ne bi mogao ni da pretpustavi cemu sluzi unelo je mir i spokoj u njegov um. Kao i svaki put, slike starih poduhvata i opasnosti pohrlile su iz dubina njegovih secanja i izmamile jos jednu senku osmeha na njegovim usnama.
"Ucitelju Brescher, danas cu vas uciniti ponosnim covekom." - izgovorio je tiho zavrsavajuci pripreme. Zatim je ustao i odlucnim, laganim korakom se uputio ka druzini.
Vrlo potreban odmor koji je usledio dok su cekali Skartnu, Gregor je sa zadovoljstvom prihvatio. Tek posle obilnog obroka i osvezavajuceg sna vratio se svojim rutinama. Ma kako veliki da je bio poduhvat od prosle noci, cinilo mu se da ih ono najteze i najopasnije tek ceka. Iako nije bio vican ratovanju, pretpostavio je da ce njegovo poznavanje zamki i nacina za njihovo obilazenje dobro doci u podzemlju. Jedino nije bio bas samouveren po pitanju sve te silne magije... Do sada se jeste sretao sa magijom i, u principu, je uvek prolazio nepovredjen, ali uvek postoji prvi put. Naznake opasnosti koje su im prethodile su ga i vise plasile neko da je bio potpuno svestan sa cime ce se susresti, bez obrzira koliko to zaista bilo opasno. Na neki nacin, ako znas sta te ocekuje, uvek mozes da se pripremis, znas da cemu si i mozes da reagujes na najboji moguci nacin. Dosadasnje iskustvo i uspeh su od Gregora nacinili prilicno samouverenu, neki bi cak rekli uobrazenu, osobu i cinjenica da se ovoga puta osecao nelagodno nikako nije isla u skladu sa njegovim tipom licnosti...
Gregor se ponovo povukao u sumu i uradio rutinske provere sve opreme koju je nosio sa sobom. Dodirivanje konopaca, silnih bocica misterioznih sadrzina i toliko toga sto obican covek ne bi mogao ni da pretpustavi cemu sluzi unelo je mir i spokoj u njegov um. Kao i svaki put, slike starih poduhvata i opasnosti pohrlile su iz dubina njegovih secanja i izmamile jos jednu senku osmeha na njegovim usnama.
"Ucitelju Brescher, danas cu vas uciniti ponosnim covekom." - izgovorio je tiho zavrsavajuci pripreme. Zatim je ustao i odlucnim, laganim korakom se uputio ka druzini.
<Skartna Tigar>
Posle svih priprema i pred polazak na opasno mesto on se pomoli Bogu koji ga tako dugo i uspesno stiti i nagradjuje
A onda se okrene i rece gromkim glasom "Braco jer vi niste vise samo saradnici ili prijatelji posle svega sto smo zajedno doziveli znajte da idemo na opasno mesto te da nam je ova dragocena pomoc ovih dobrih ljudi i vise nego sto im se mi sad mozemo oduziti ja idem da oslobodim svoje saborce a svako ko ne zeli da ide bolje da odustane jer koliko sam ja razumeo u tom mestu je sumnja tvoj najveci neprijatelj a ko ide nek zna da nas Urlik posmatra i da odmerava nase ponasanje"
Posle svih priprema i pred polazak na opasno mesto on se pomoli Bogu koji ga tako dugo i uspesno stiti i nagradjuje
A onda se okrene i rece gromkim glasom "Braco jer vi niste vise samo saradnici ili prijatelji posle svega sto smo zajedno doziveli znajte da idemo na opasno mesto te da nam je ova dragocena pomoc ovih dobrih ljudi i vise nego sto im se mi sad mozemo oduziti ja idem da oslobodim svoje saborce a svako ko ne zeli da ide bolje da odustane jer koliko sam ja razumeo u tom mestu je sumnja tvoj najveci neprijatelj a ko ide nek zna da nas Urlik posmatra i da odmerava nase ponasanje"
Josef Quartjin (Enemy Within):
"Zbogom Wittgendorf-e na k...c te nabijem" Sommerzeit 13. 2512.
"Zbogom Wittgendorf-e na k...c te nabijem" Sommerzeit 13. 2512.
<Gregor>
Iskrenost grmalja je iznenadila Gregora, ovi jludi su definitivno drugaciji od sitnih spletkarskih umova na koje je navikao u velikom gradu.
"Zajedno smo poceli, zajedno cemo zavrsiti. Samo bogovi znaju sta je pred nama i da li cemo iz nedaca izaci zivi. Mi smo ljudi a ljudi mogu samo da teze bozanskom pa neka mi Rand da snage da ne pokleknem jer ja sam sa tobom do kraja." istupi Gregor podignute glave, a zatim se okrete i upitno pogleda ostatak druzine.
Iskrenost grmalja je iznenadila Gregora, ovi jludi su definitivno drugaciji od sitnih spletkarskih umova na koje je navikao u velikom gradu.
"Zajedno smo poceli, zajedno cemo zavrsiti. Samo bogovi znaju sta je pred nama i da li cemo iz nedaca izaci zivi. Mi smo ljudi a ljudi mogu samo da teze bozanskom pa neka mi Rand da snage da ne pokleknem jer ja sam sa tobom do kraja." istupi Gregor podignute glave, a zatim se okrete i upitno pogleda ostatak druzine.
<Nebor Gosten>
Iz tihe molitve podignuh glavu i videh grmlja i pokraj njega tamnu senku u odblesku jutarnjeg Sunca . . . Nisam im video lica, samo konture. Pomislih: "Sta cekas Nebore . . . eto ti prilike da i o tebi neko napise pesmu . . ." I ustadoh. Polako koracajuci prema njima dvojici, navukoh slem na glavu . . . Sada su se u sumi videle tri konture. "I ja sam sa vama. Do kraja . . ."
Iz tihe molitve podignuh glavu i videh grmlja i pokraj njega tamnu senku u odblesku jutarnjeg Sunca . . . Nisam im video lica, samo konture. Pomislih: "Sta cekas Nebore . . . eto ti prilike da i o tebi neko napise pesmu . . ." I ustadoh. Polako koracajuci prema njima dvojici, navukoh slem na glavu . . . Sada su se u sumi videle tri konture. "I ja sam sa vama. Do kraja . . ."
There is no problem a cannon* can't solve.
*Zbog promene sistema koji igram, ovo treba citati kao "combined late US veteran artillery barage of 12 or more barrels with first roll to range in success"Dzon Vejn wrote:Ali uopste nije poenta u tome... poenta je da ti:
1. Nemas veru u Sigmara, i zato ti Hellblaster ne radi protiv goblina, kostura, itd.
2. Verujes u tamo neke tenkove, i ostale alternativne metodologije imperijalne borbe, dok je u stvarnosti Hellblaster osnova svega :D - dakle topovi, mortari, handugnneri, tenkovi - to sve dodje i prodje; jedino je Hellblaster siguran posao .