<Đokica>
Đokica se nasmija "Idemo bratac ti prvi mi za tobom. Nadajmo se da će sreća biti sa nama u teškim trenutcima." te krete za ostalima čuvajući im leđa.
[WHFPR] [Previranje] Game thread
Moderator: Moderators
Udruzeni duhom bratstva rodjenim u borbi i nedacama, osecate veliku bliskost. Kako god se vas poduhvat zavrsio, znate da ste pokusali sve da stanete na put Haosu, i da odrzite mir koji je tako krvavo placen u toku Oluje Haosa. Iako svi znate da su sanse da nadjete prezivele u unutrasnjosti Kule minimalne, spremni ste da rizikujete svoje zivote za nadu da je bar neki od veterana ostao ziv. Pripremljeni najbolje sto mozete, smelo krocite u pravcu zloglasne Kule. Odabrali ste noc za pocetak potrage, jer znate da su tada najmanje sanse da budete primeceni usput. Izgleda da su Bogovi ipak odgovorili na vase molitve - Morrslieb i Manslieb su puni i u konjukciji sa sazvezdjem Vuka. Takva astronomska konfiguracija se desava samo jednom u 10 godina, i snaga vaseg prijatelja Skartne je zastrasujuca. Potpuno nemocan da zadrzi ljudski oblik, ogromni vukodlak koraca necujno sa vama.
Svo petoro stizete do Kule; na celu ide Skartna Tigar, iza njega koracaju Gregor i Nebor izmedju kojih je Djokica sa Maenla EL u rukama, a na zacelju je Erik III Klaushewitz. Svi cutite poput zalivenih kako ne biste omeli koncentraciju svog prijatelja. Jedini zvuci koji dopiru od vase druzine su zveckanje oruzja i tiho mrmljanje Djokice. Graske znoja mu se slivaju niz lice, a glas mu je dobio jezive odjeke, kakvi ne mogu izaci iz grla normalnih ljudi. Kako ste sve blizi Kuli, znate da je Djokica uspesan u svojim nastojanjima - polje Kule koje su vam Skartna i Morijana pominjali na vas ne deluje.
Dosavsi do samog ulaza, postavljate Kljuc u usta ogromnog kamenog gargojla i vidite kako sekcija zida desno od njega biva zamenjena crnim prolazom u obliku metar ipo visokih vrata. Iza se nista ne vidi - tama je apsolutna. Poslednji put se sa Erikom zakoracujete u mrak. Zadnji da udje bio je Djokica - cim usao on se stropostao na kolena, oslanjajuci se na Maenla EL.
Dan cetvrti, sat dvadeset i drugi
Svo petoro stizete do Kule; na celu ide Skartna Tigar, iza njega koracaju Gregor i Nebor izmedju kojih je Djokica sa Maenla EL u rukama, a na zacelju je Erik III Klaushewitz. Svi cutite poput zalivenih kako ne biste omeli koncentraciju svog prijatelja. Jedini zvuci koji dopiru od vase druzine su zveckanje oruzja i tiho mrmljanje Djokice. Graske znoja mu se slivaju niz lice, a glas mu je dobio jezive odjeke, kakvi ne mogu izaci iz grla normalnih ljudi. Kako ste sve blizi Kuli, znate da je Djokica uspesan u svojim nastojanjima - polje Kule koje su vam Skartna i Morijana pominjali na vas ne deluje.
Dosavsi do samog ulaza, postavljate Kljuc u usta ogromnog kamenog gargojla i vidite kako sekcija zida desno od njega biva zamenjena crnim prolazom u obliku metar ipo visokih vrata. Iza se nista ne vidi - tama je apsolutna. Poslednji put se sa Erikom zakoracujete u mrak. Zadnji da udje bio je Djokica - cim usao on se stropostao na kolena, oslanjajuci se na Maenla EL.
Dan cetvrti, sat dvadeset i drugi
'Well we are wizards,' said Ridcully. 'We're supposed to meddle with things we don't understand. If we hung around waitin' till we understood things we'd never get anything done.'
<Gregor>
Kao po mehanizmu, Gregor izadje ispred druzine i iskusnim okom poce da trazi zamke. Nije mu bilo logicno da ovakvo mesto bude otvoreno i pored svih poteskoca koje su imali i da mu se priblize...
Kada se uverio da su trenutno na sigurnom, udahnu duboko, zazmuri i prosaputa: "Budite mirni na nekoliko trenutaka, poterbno mi je da se skoncentrisem..."
Kao po mehanizmu, Gregor izadje ispred druzine i iskusnim okom poce da trazi zamke. Nije mu bilo logicno da ovakvo mesto bude otvoreno i pored svih poteskoca koje su imali i da mu se priblize...
Kada se uverio da su trenutno na sigurnom, udahnu duboko, zazmuri i prosaputa: "Budite mirni na nekoliko trenutaka, poterbno mi je da se skoncentrisem..."
<Nebor Gosten>
Mac u jednoj ruci . . . baklja u drugoj . . . i dva saborca, sa svake strane po jedan . . . sta bi covek jos mogao da pozeli u ovakvoj situaciji . . . Krijuci svoj strah, lagano idem ukorak sa ostalima . . .
Mac u jednoj ruci . . . baklja u drugoj . . . i dva saborca, sa svake strane po jedan . . . sta bi covek jos mogao da pozeli u ovakvoj situaciji . . . Krijuci svoj strah, lagano idem ukorak sa ostalima . . .
There is no problem a cannon* can't solve.
*Zbog promene sistema koji igram, ovo treba citati kao "combined late US veteran artillery barage of 12 or more barrels with first roll to range in success"Dzon Vejn wrote:Ali uopste nije poenta u tome... poenta je da ti:
1. Nemas veru u Sigmara, i zato ti Hellblaster ne radi protiv goblina, kostura, itd.
2. Verujes u tamo neke tenkove, i ostale alternativne metodologije imperijalne borbe, dok je u stvarnosti Hellblaster osnova svega :D - dakle topovi, mortari, handugnneri, tenkovi - to sve dodje i prodje; jedino je Hellblaster siguran posao.
@Gregor:
Uz treperavu svetlost Neborove baklje, tvoje iskusno oko skenira strmi hodnik. Nakon sto si se uverio da nema nikakvih mehanickih zamki sklapas oci i tones u molitvu. Vizije koje ti poklanja bog Randal zbunjujuce su i iole neiskuisniji lopov u njima ne bi uspeo razabrati nista. Citava struktura je preplavljena magijom, i tvom unutrasnjem oku se cini kao da gleda u samo Sunce. Minuti prolaze, i lagano uspevas da pronadjes obrasce u komesavom haosu boja. Dok tvoji prijatelji strpljivo cekaju ti krocis korak po korak ka kraju hodnika. Presavsi 3 metra, zaustavljas levu nogu u pola koraka. Jos uvek stojeci samo na desnoj, gotovo ne disuci, vracas nogu unazad. Zamka u koju si umalo ugazio nije nalik ni jednoj koju si dosada susreo. Umesto da pokriva pravilan deo poda, magija se sakuplja u obliku nepravilne mrlje koja svakoga casa menja svoj oblik. Povalacis se korak unazad i posmatras njeno kretanje. Zamka svojim kretanjem pokriva povrsinu citavog L skretanja (4m^2) udesno i u visinu doseze gotovo pola metra. Otvaras oci i tragas za ostacima zrtvi kojih je neizbezno moralo biti. Nepostojanje istih te zacudi. Ovakvu zamku mogu uociti samo najbolji od najboljih, i to ako su potpuno pripremljeni. Logika govori da su je gotovo svi zatvorenici Kule morali aktivirati. Ipak, krvavi tragovi vode od pocetka hodnika u koji ste usli, pa sve dokle god pogled seze - kao da prolazak kroz zacarano podrucje nije imao nikakvog uticaja. Da li je u pitanju neka kletva, zamka sa odlozenim dejstvom ili pak neka vrsta dijabolicnog alarmnog mehanizma?
@Skartna:
Mirisi te preplavljuju - u glavi ti ozvanja kakofonija uzasa. Slabasno, poput tragova mesecine u vodi, nazires poznate mirise svoje sabrace - Goframa od Kveliga, Asama od Nulna, Urlika Divovkog... Citava tvoja jedinica, svih sedmoro je proslo ovim hodnikom. Njusis i dalje i svet mirisa ti otkriva delice proslosti. Sedmoro je proslo, a jedan se vratio. Ranjen, metalni miris krvi ti govori, i to ranjen pre dan ili manje, jer krv je sveza. Spustas njusku do kamenog tla i jezikom dodirujes krvavi trag - u pitanju je Urlik Divovski, najveci covek koga si ikada video. O njemu se pricalo (iza ledja i nikada zadugo) da u sebi nosi Ogrovsku krv. Njusis i snazan miris raspadanja. Citav komples smrdi na strah. Njusis svoje prijatelje i otkrivas u Neboru i Djokici strah, a u Gregoru zabrinutost i zbunjenost. Bes u tebi narasta, a zelja da sretnes odgovorne za ova zlodela plamti - medjutim, kontrolises se i ponavljas u sebi: "Ziv je, Urlik je ziv. Ziv je, Urlik je ziv." Ziv, i zavisi od tebe da ga izbavis. Ako je on uspeo da prezivi mozda su i drugi sa njim?
Nebor i Djokica uzbudjeno posmatraju Gregora i Skartnu, i gledajuci samopouzdanost sa kojom ovi obavljaju svoje, za obicne smrtnike misticne zadatke, lagano potiskuju strah. Gledajuci vestog Gregora, za koga nikakva zamka ni smicalica ne ostaje zadugo tajna, i ogromnu priliku vukodlaka Skartne, ostrih cula i snage dovoljne da raskomada minotaura, na trenutak poljuljana vera vam se vraca.
Dan cetvrti, sat dvadeset i drugi
Uz treperavu svetlost Neborove baklje, tvoje iskusno oko skenira strmi hodnik. Nakon sto si se uverio da nema nikakvih mehanickih zamki sklapas oci i tones u molitvu. Vizije koje ti poklanja bog Randal zbunjujuce su i iole neiskuisniji lopov u njima ne bi uspeo razabrati nista. Citava struktura je preplavljena magijom, i tvom unutrasnjem oku se cini kao da gleda u samo Sunce. Minuti prolaze, i lagano uspevas da pronadjes obrasce u komesavom haosu boja. Dok tvoji prijatelji strpljivo cekaju ti krocis korak po korak ka kraju hodnika. Presavsi 3 metra, zaustavljas levu nogu u pola koraka. Jos uvek stojeci samo na desnoj, gotovo ne disuci, vracas nogu unazad. Zamka u koju si umalo ugazio nije nalik ni jednoj koju si dosada susreo. Umesto da pokriva pravilan deo poda, magija se sakuplja u obliku nepravilne mrlje koja svakoga casa menja svoj oblik. Povalacis se korak unazad i posmatras njeno kretanje. Zamka svojim kretanjem pokriva povrsinu citavog L skretanja (4m^2) udesno i u visinu doseze gotovo pola metra. Otvaras oci i tragas za ostacima zrtvi kojih je neizbezno moralo biti. Nepostojanje istih te zacudi. Ovakvu zamku mogu uociti samo najbolji od najboljih, i to ako su potpuno pripremljeni. Logika govori da su je gotovo svi zatvorenici Kule morali aktivirati. Ipak, krvavi tragovi vode od pocetka hodnika u koji ste usli, pa sve dokle god pogled seze - kao da prolazak kroz zacarano podrucje nije imao nikakvog uticaja. Da li je u pitanju neka kletva, zamka sa odlozenim dejstvom ili pak neka vrsta dijabolicnog alarmnog mehanizma?
@Skartna:
Mirisi te preplavljuju - u glavi ti ozvanja kakofonija uzasa. Slabasno, poput tragova mesecine u vodi, nazires poznate mirise svoje sabrace - Goframa od Kveliga, Asama od Nulna, Urlika Divovkog... Citava tvoja jedinica, svih sedmoro je proslo ovim hodnikom. Njusis i dalje i svet mirisa ti otkriva delice proslosti. Sedmoro je proslo, a jedan se vratio. Ranjen, metalni miris krvi ti govori, i to ranjen pre dan ili manje, jer krv je sveza. Spustas njusku do kamenog tla i jezikom dodirujes krvavi trag - u pitanju je Urlik Divovski, najveci covek koga si ikada video. O njemu se pricalo (iza ledja i nikada zadugo) da u sebi nosi Ogrovsku krv. Njusis i snazan miris raspadanja. Citav komples smrdi na strah. Njusis svoje prijatelje i otkrivas u Neboru i Djokici strah, a u Gregoru zabrinutost i zbunjenost. Bes u tebi narasta, a zelja da sretnes odgovorne za ova zlodela plamti - medjutim, kontrolises se i ponavljas u sebi: "Ziv je, Urlik je ziv. Ziv je, Urlik je ziv." Ziv, i zavisi od tebe da ga izbavis. Ako je on uspeo da prezivi mozda su i drugi sa njim?
Nebor i Djokica uzbudjeno posmatraju Gregora i Skartnu, i gledajuci samopouzdanost sa kojom ovi obavljaju svoje, za obicne smrtnike misticne zadatke, lagano potiskuju strah. Gledajuci vestog Gregora, za koga nikakva zamka ni smicalica ne ostaje zadugo tajna, i ogromnu priliku vukodlaka Skartne, ostrih cula i snage dovoljne da raskomada minotaura, na trenutak poljuljana vera vam se vraca.
Dan cetvrti, sat dvadeset i drugi
'Well we are wizards,' said Ridcully. 'We're supposed to meddle with things we don't understand. If we hung around waitin' till we understood things we'd never get anything done.'
<Gregor>
Cudna senzacija u Gregorovom telu sprecavala ga je da se pomeri. I ranije je bio pred slicnim preprekama ali je ova imala neki poseban znacaj, neku posebnu kompleksnost. Da li je cinjenica da ovoga puta nije bio sam, da njegove akcije mogu imati kobne posledice i po njegove prijatelje, ili je ovaj mag bio izuzetno jak tako da je samo unutrasnje oko njegove intuicije mogla da pojmi kompleksnost trenutne situacije, ili je Gregora jednostavno savladala nesvojstvena vrsta straha, nije bilo nesto o cemu je on mogao da razmislja trenutno. On je jednostavno stajao, nemocan da ucini ista i bez ikakve ideje u glavi...
Prazan pogled je bio sve sto su njegovi prijatelji mogli da vide na njegovom licu.
"Ja... ne znam..." promucao je.
Cudna senzacija u Gregorovom telu sprecavala ga je da se pomeri. I ranije je bio pred slicnim preprekama ali je ova imala neki poseban znacaj, neku posebnu kompleksnost. Da li je cinjenica da ovoga puta nije bio sam, da njegove akcije mogu imati kobne posledice i po njegove prijatelje, ili je ovaj mag bio izuzetno jak tako da je samo unutrasnje oko njegove intuicije mogla da pojmi kompleksnost trenutne situacije, ili je Gregora jednostavno savladala nesvojstvena vrsta straha, nije bilo nesto o cemu je on mogao da razmislja trenutno. On je jednostavno stajao, nemocan da ucini ista i bez ikakve ideje u glavi...
Prazan pogled je bio sve sto su njegovi prijatelji mogli da vide na njegovom licu.
"Ja... ne znam..." promucao je.
<Nebor Gosten>
Na Gregorove reci, Neborov strah prelazi u stravu. Izbezumljenim pogledom gleda u Gregora i glasno izgovara: "U sta si nas ovo uvalio ? ? ? Sta ne znas ? ? ? Ja nisam za tobom posao da ti ne bi znao . . . Verovao sam ti . . .", i ispustivsi baklju i mac na pod, seda i pocinje da jeca zagnjurivsi glavu medju ruke.
Na Gregorove reci, Neborov strah prelazi u stravu. Izbezumljenim pogledom gleda u Gregora i glasno izgovara: "U sta si nas ovo uvalio ? ? ? Sta ne znas ? ? ? Ja nisam za tobom posao da ti ne bi znao . . . Verovao sam ti . . .", i ispustivsi baklju i mac na pod, seda i pocinje da jeca zagnjurivsi glavu medju ruke.
There is no problem a cannon* can't solve.
*Zbog promene sistema koji igram, ovo treba citati kao "combined late US veteran artillery barage of 12 or more barrels with first roll to range in success"Dzon Vejn wrote:Ali uopste nije poenta u tome... poenta je da ti:
1. Nemas veru u Sigmara, i zato ti Hellblaster ne radi protiv goblina, kostura, itd.
2. Verujes u tamo neke tenkove, i ostale alternativne metodologije imperijalne borbe, dok je u stvarnosti Hellblaster osnova svega :D - dakle topovi, mortari, handugnneri, tenkovi - to sve dodje i prodje; jedino je Hellblaster siguran posao
<Đokica Mesarović>
Đokica uze kamenčić i baci ga na mjesto gdje je bila zamka. Čekao je da vidi šta će se dogoditi, a pri tom upita Skartnu jel zna on nešto što bi im pomoglo. Potom je krenuo naprijed uz osmjeh dodavši da ga preko možda i čeka nešto zanimljivo i skočivši kolko je mogao u pokušaju da kolko može preskoči zamku.
Đokica uze kamenčić i baci ga na mjesto gdje je bila zamka. Čekao je da vidi šta će se dogoditi, a pri tom upita Skartnu jel zna on nešto što bi im pomoglo. Potom je krenuo naprijed uz osmjeh dodavši da ga preko možda i čeka nešto zanimljivo i skočivši kolko je mogao u pokušaju da kolko može preskoči zamku.
Mac i baklja koje je Nebor ispustio skotrljali su se do kraja hodnika, zaustavivsi se tik pored Gregora. Ne obaziruci se na Neborovo jecanje, Djokica je pri slabasnoj svetlosti jedva tinjajuce baklje pronasao komadic kamena i bacio ga u L pregib hodnika. Skamenjen, Gregor je posmatrao kako kamicak prolece par centimetara od njegove noge i pada u prostor gde se nalazi misticna zamka. Gotovo prestavsi da dise, osluskivao je, u polugrcu ocekujuci da ga strahovita eksplozija raznese u paramparcad. Medjutim, sve sto se culo bilo je snazno udisanje Skartne dok je tumacio svet mirisa i tiho jecanje slomljenog Nebora. Sacekavsi par trenutaka, Djokica je uhvatio mali zalet i preskocio na drugu stranu. Strujanje vazduha koje je skokom izazvao ucinilo je da baklja na podu na trenutak zaplamti jace, a zatim se ugasi. U mrklom mraku koji vas je sve okruzio jedino svetlo daje umiruci sjaj zeravice.
@Skartna: Svetlo koje dopire od zeravice nije dovoljno za tvoje oci, i sve sto vidis su nejasne crno-bele senke. Nisi u stanju da razaznas nikakve detalje, ali vidis dovoljno da se ne sudaras sa zidovima ili clanovima druzine. Nozdrve ti se pune dimom ugasene baklje, i svi ostali mirisi se povlace.
@Gregor: Iznenadjen Djokicinom hrabroscu i pozrtvovanoscu, ti u mraku jedva razaznajes neposrednu okolinu oko baklje. Dim ti pomalo stipa oci, i tvoj inace dobar nocni vid pati zbog toga.
@Djokica: Nestanak svetla nije bilo nesto sto si ocekivao. Srecom, na vrhuncu tvoga skoka svetlo je bilo najjace, i baklja se ugasila tek posto si doskocio. U mraku si se sudario sa suprotnim zidom i ispustio Maenla EL u pokusaju da se odrzis na nogama.
@Nebor: Cudno Djokicino ponasanje i njegov skok tokom koga je nestalo svetla doveli su tvoje nerve u stanje nalik na kristalnu casu nakon sto na nju padne nakovanj od 200 kila.
Dan cetvrti, sat dvadeset i drugi
@Skartna: Svetlo koje dopire od zeravice nije dovoljno za tvoje oci, i sve sto vidis su nejasne crno-bele senke. Nisi u stanju da razaznas nikakve detalje, ali vidis dovoljno da se ne sudaras sa zidovima ili clanovima druzine. Nozdrve ti se pune dimom ugasene baklje, i svi ostali mirisi se povlace.
@Gregor: Iznenadjen Djokicinom hrabroscu i pozrtvovanoscu, ti u mraku jedva razaznajes neposrednu okolinu oko baklje. Dim ti pomalo stipa oci, i tvoj inace dobar nocni vid pati zbog toga.
@Djokica: Nestanak svetla nije bilo nesto sto si ocekivao. Srecom, na vrhuncu tvoga skoka svetlo je bilo najjace, i baklja se ugasila tek posto si doskocio. U mraku si se sudario sa suprotnim zidom i ispustio Maenla EL u pokusaju da se odrzis na nogama.
@Nebor: Cudno Djokicino ponasanje i njegov skok tokom koga je nestalo svetla doveli su tvoje nerve u stanje nalik na kristalnu casu nakon sto na nju padne nakovanj od 200 kila.
Dan cetvrti, sat dvadeset i drugi
'Well we are wizards,' said Ridcully. 'We're supposed to meddle with things we don't understand. If we hung around waitin' till we understood things we'd never get anything done.'
<Nebor Gosten>
Skamenjen od straha i dezorjentisan predhodnim dogadjajima, Nebor zuri u mrak, ili ne sme da otvori oci od straha, ni on sam ne zna. Jedini osecaj koji ima je kao da propada u beskonacno duboko grotlo vulkana, na cijem se dnu nazire narandzasti odsjaj lave, a u kom se uveliko oseca miris dima . . . Strava je mnogo ublazena varijanta onoga sta on trenutno oseca . . . Slike iz njegovog zivota ubrazno prolaze ispred njegovih ociju dok se vreme usporava. "Lepo je bilo," pomisli, "uskoro cu se pridruziti svojim precima na nebu . . . nadam se da ce me lepo prihvatiti . . . ", potom izgubi svest i njegovo omlitavljeno telo uz tup udarac pade na pod.
Skamenjen od straha i dezorjentisan predhodnim dogadjajima, Nebor zuri u mrak, ili ne sme da otvori oci od straha, ni on sam ne zna. Jedini osecaj koji ima je kao da propada u beskonacno duboko grotlo vulkana, na cijem se dnu nazire narandzasti odsjaj lave, a u kom se uveliko oseca miris dima . . . Strava je mnogo ublazena varijanta onoga sta on trenutno oseca . . . Slike iz njegovog zivota ubrazno prolaze ispred njegovih ociju dok se vreme usporava. "Lepo je bilo," pomisli, "uskoro cu se pridruziti svojim precima na nebu . . . nadam se da ce me lepo prihvatiti . . . ", potom izgubi svest i njegovo omlitavljeno telo uz tup udarac pade na pod.
There is no problem a cannon* can't solve.
*Zbog promene sistema koji igram, ovo treba citati kao "combined late US veteran artillery barage of 12 or more barrels with first roll to range in success"Dzon Vejn wrote:Ali uopste nije poenta u tome... poenta je da ti:
1. Nemas veru u Sigmara, i zato ti Hellblaster ne radi protiv goblina, kostura, itd.
2. Verujes u tamo neke tenkove, i ostale alternativne metodologije imperijalne borbe, dok je u stvarnosti Hellblaster osnova svega :D - dakle topovi, mortari, handugnneri, tenkovi - to sve dodje i prodje; jedino je Hellblaster siguran posao
<Skartna Tigar>
Osetivsi prisustvo XAOC-a Skartna jednostavno krene ka izvoru uz borbeni urlik svoje jedinice koji bi trebalo da privuce nekog iz jedinice ako je ziv a da uputi poziv svojim saborcima da ga prate ( i da ih okurazi ako je to potrebno)
Osetivsi prisustvo XAOC-a Skartna jednostavno krene ka izvoru uz borbeni urlik svoje jedinice koji bi trebalo da privuce nekog iz jedinice ako je ziv a da uputi poziv svojim saborcima da ga prate ( i da ih okurazi ako je to potrebno)
Josef Quartjin (Enemy Within):
"Zbogom Wittgendorf-e na k...c te nabijem" Sommerzeit 13. 2512.
"Zbogom Wittgendorf-e na k...c te nabijem" Sommerzeit 13. 2512.
<Gregor>
Lagano se savio do mesta gde je zavrsila baklja poceo da je trazi. Kada je pronasao i ponovo je zapalio. Potom se takodje lagano uputio ka Neboru. Izvadio je cuturicu i ukvasio ga vodom. Kada se Nebor osvestio, Gragor ga snazno uhvatio za ramena i odlucnim potezima mu pomogao da se pridigne. Zaglegao se u njegove oci sto je odlucnije mogao: "Sve ce biti ok. Izvescu nas odavde. Sve ce biti ok."
Lagano se savio do mesta gde je zavrsila baklja poceo da je trazi. Kada je pronasao i ponovo je zapalio. Potom se takodje lagano uputio ka Neboru. Izvadio je cuturicu i ukvasio ga vodom. Kada se Nebor osvestio, Gragor ga snazno uhvatio za ramena i odlucnim potezima mu pomogao da se pridigne. Zaglegao se u njegove oci sto je odlucnije mogao: "Sve ce biti ok. Izvescu nas odavde. Sve ce biti ok."
<Đokica Mesarović>
Đokica se osmjehnu nakon što je upalio baklju dobaci drugarima "Ja znam da bi vi malko da prilegnete i da bi sad meki jastuk došao dobro ali mislim da nam je sada u najboljem interesu da ne gubimo nijedan trenutak već da se što prije suočimo sa opasnostima koje su pred nama. Što prije to obavimo veće su nam šanse da se odavde izvučemo u jednom komadu. Dakle?"
Đokica se osmjehnu nakon što je upalio baklju dobaci drugarima "Ja znam da bi vi malko da prilegnete i da bi sad meki jastuk došao dobro ali mislim da nam je sada u najboljem interesu da ne gubimo nijedan trenutak već da se što prije suočimo sa opasnostima koje su pred nama. Što prije to obavimo veće su nam šanse da se odavde izvučemo u jednom komadu. Dakle?"
@Nebor:
Svetlosti Gregorove baklje ubrzo se pridruzio i plamen Djokicine. Sjaj se Neboru ucinio zaslepljujuci, i u oreolu svetla ugledao je lice svoga pravog prijatelja – Gregora. Hladna voda koja je klizila niz grlo ucinila se Neboru sladjom od medovine, a utesne reci koje mu je Gregor govorio umirivale su njegov napaceni um. Kroz koprenu polusvesti video je gargantuansku priliku Skartne kako se spusta niz hodnik i ispusta strahovit krik. Glava ga je jos jace zabolela od nenadane eksplozije zvuka. Poluotvorene oci registrovale su slabljenje svetla i komesanje odozdo, iz pravca u kome su se nalazili Djokica i Skartna.
@Skartna:
Ispustivsi borbeni poklic silazis nanize i upucujes se ka mestu gde se nalazi “zamka”. Prolazis deo kamenog poda koji je izazvao toliko uzbudjenja i sve sto osecas je blago peckanje u levoj ruci – nista vise. Koji metar od tebe nalazi se Djokica i baklja koju je on uspeo da upali savreseno osvetljava nastavak hodnika. Hodnik nastavlja horizontalno, i nakon kojih osam metara zavija pod pravim uglom u levo. Peckanje u ruci se pojacava i odjednom osetis kako ti je citava ruka do ramena utrnula. Iznenadjen, zastajes, i kao u usporenom filmu posmatras hipnotisano kako tvoja leva ruka polece ka Djokicinoj glavi. Udarac koji znas da ce uslediti dovoljan je da mu razmrska mozak uprkos kacigi koju nosi. Ne sumnjajuci nista, Djokica posmatra ostatak druzine i govori:
“S…..t……o……………p……r…..i…..j……e…………..t….o……..o…..b….a….v..i…..m……o………………v…e…c…e………s…..u………..n…a……m………….s….a…..n..”
U delicu sekunde usmeravas svu snagu svoje celicne volje na levu ruku i uspevas da je skrenes sa putanje. Udarac putuje ogromnom brzinom ka Djokicinim grudima; u ovoj noci duplo punih meseca tvoje kandze su poput vilenjackih bodeza, i vec vidis kako prolaze kroz veriznjacu kao kroz sir i kidaju kosti i pluca tvog prijatelja. U poslednjem trenutku pre kontakta uspevas da sklopis saku u pesnicu…. TRAS!!!!
@Djokica:
Skartna je neozledjen prosao kroz mesto na koje vas je Gregor upozoravao. Pocinjes ozbiljno da sumnjas u junastvo Gregora i Nebora. Njihovo ponasanje ti je potpuno nejasno – mozda je to zapravo prava magija Kule, da izmeni ljude i nacini kukavice od hrabrih? Okreces se ka Gregoru i Neboru, baklja u jednoj ruci a verni mac u drugoj, i kazes im:
“Ja znam da bi vi malko da prilegnete i da bi sad meki jastuk došao dobro ali mislim da nam je sada u najboljem interesu da ne gubimo nijedan trenutak veæ da se što prije suoèimo sa opasnostima koje su pred nama. Što prije to obavimo veæe su nam šan…”
Strahovit udarac u grudi sa leve strane te baca unazad i ti letis kroz “zamku” ka Gregoru i Neboru. Baklja ti izlece iz ruke, ali i dalje grcevito stezes svoj mac. Udarac ti je zakacio levu ruku (u kojoj si i drzao baklju) i strahujes da je slomljena, za rebra nemas dileme – znas da su bar dva prsla. Padas u ugao i uspevas da se u letu okrenes tako da drzis ospruzen mac prema napadacu. Kroz svetlece mrlje izazvane bolom koje ti igraju pred ocima vidis stvrorenje koje te je mucki napalo – Skartna! Znao si da se vukodlacima ne sme verovati. Kako god se ponasali oni su zli i stovrenja haosa. Fizicki bol koji osecas mesa se sa psihickim bolom jer znas da ste izdati i vam spasa vise nema.
Situacija u kojoj ste se obreli po Skartninom napadu
Legenda:
S - Skartna
Dj – Djokica
G – Gregor
N – Nebor
Linije oznacavaju pravac u kome je svako od vas okrenut. Tj. Skartna je okrenut ka zidu i blago u pravcu Djokice. Djokica lezi u uglu i okrenut je ka Skartni. Gregor je delimicno okrenut ka Neboru, a Nebor gleda pravo ka Djokici.
Dan cetvrti, sat dvadeset i drugi
Svetlosti Gregorove baklje ubrzo se pridruzio i plamen Djokicine. Sjaj se Neboru ucinio zaslepljujuci, i u oreolu svetla ugledao je lice svoga pravog prijatelja – Gregora. Hladna voda koja je klizila niz grlo ucinila se Neboru sladjom od medovine, a utesne reci koje mu je Gregor govorio umirivale su njegov napaceni um. Kroz koprenu polusvesti video je gargantuansku priliku Skartne kako se spusta niz hodnik i ispusta strahovit krik. Glava ga je jos jace zabolela od nenadane eksplozije zvuka. Poluotvorene oci registrovale su slabljenje svetla i komesanje odozdo, iz pravca u kome su se nalazili Djokica i Skartna.
@Skartna:
Ispustivsi borbeni poklic silazis nanize i upucujes se ka mestu gde se nalazi “zamka”. Prolazis deo kamenog poda koji je izazvao toliko uzbudjenja i sve sto osecas je blago peckanje u levoj ruci – nista vise. Koji metar od tebe nalazi se Djokica i baklja koju je on uspeo da upali savreseno osvetljava nastavak hodnika. Hodnik nastavlja horizontalno, i nakon kojih osam metara zavija pod pravim uglom u levo. Peckanje u ruci se pojacava i odjednom osetis kako ti je citava ruka do ramena utrnula. Iznenadjen, zastajes, i kao u usporenom filmu posmatras hipnotisano kako tvoja leva ruka polece ka Djokicinoj glavi. Udarac koji znas da ce uslediti dovoljan je da mu razmrska mozak uprkos kacigi koju nosi. Ne sumnjajuci nista, Djokica posmatra ostatak druzine i govori:
“S…..t……o……………p……r…..i…..j……e…………..t….o……..o…..b….a….v..i…..m……o………………v…e…c…e………s…..u………..n…a……m………….s….a…..n..”
U delicu sekunde usmeravas svu snagu svoje celicne volje na levu ruku i uspevas da je skrenes sa putanje. Udarac putuje ogromnom brzinom ka Djokicinim grudima; u ovoj noci duplo punih meseca tvoje kandze su poput vilenjackih bodeza, i vec vidis kako prolaze kroz veriznjacu kao kroz sir i kidaju kosti i pluca tvog prijatelja. U poslednjem trenutku pre kontakta uspevas da sklopis saku u pesnicu…. TRAS!!!!
@Djokica:
Skartna je neozledjen prosao kroz mesto na koje vas je Gregor upozoravao. Pocinjes ozbiljno da sumnjas u junastvo Gregora i Nebora. Njihovo ponasanje ti je potpuno nejasno – mozda je to zapravo prava magija Kule, da izmeni ljude i nacini kukavice od hrabrih? Okreces se ka Gregoru i Neboru, baklja u jednoj ruci a verni mac u drugoj, i kazes im:
“Ja znam da bi vi malko da prilegnete i da bi sad meki jastuk došao dobro ali mislim da nam je sada u najboljem interesu da ne gubimo nijedan trenutak veæ da se što prije suoèimo sa opasnostima koje su pred nama. Što prije to obavimo veæe su nam šan…”
Strahovit udarac u grudi sa leve strane te baca unazad i ti letis kroz “zamku” ka Gregoru i Neboru. Baklja ti izlece iz ruke, ali i dalje grcevito stezes svoj mac. Udarac ti je zakacio levu ruku (u kojoj si i drzao baklju) i strahujes da je slomljena, za rebra nemas dileme – znas da su bar dva prsla. Padas u ugao i uspevas da se u letu okrenes tako da drzis ospruzen mac prema napadacu. Kroz svetlece mrlje izazvane bolom koje ti igraju pred ocima vidis stvrorenje koje te je mucki napalo – Skartna! Znao si da se vukodlacima ne sme verovati. Kako god se ponasali oni su zli i stovrenja haosa. Fizicki bol koji osecas mesa se sa psihickim bolom jer znas da ste izdati i vam spasa vise nema.
Situacija u kojoj ste se obreli po Skartninom napadu
Legenda:
S - Skartna
Dj – Djokica
G – Gregor
N – Nebor
Linije oznacavaju pravac u kome je svako od vas okrenut. Tj. Skartna je okrenut ka zidu i blago u pravcu Djokice. Djokica lezi u uglu i okrenut je ka Skartni. Gregor je delimicno okrenut ka Neboru, a Nebor gleda pravo ka Djokici.
Dan cetvrti, sat dvadeset i drugi
'Well we are wizards,' said Ridcully. 'We're supposed to meddle with things we don't understand. If we hung around waitin' till we understood things we'd never get anything done.'
<Skartna Tigar>
Ophrvan bolom zbog situacije u kojoj se nasao on potrci da bi zastitio svoje prijatelje od sebe i nastavlja dalje ka izvoru problema sam bez njih misleci "Nisam trebao da ih uvaljujem u ovo "
Ophrvan bolom zbog situacije u kojoj se nasao on potrci da bi zastitio svoje prijatelje od sebe i nastavlja dalje ka izvoru problema sam bez njih misleci "Nisam trebao da ih uvaljujem u ovo "
Josef Quartjin (Enemy Within):
"Zbogom Wittgendorf-e na k...c te nabijem" Sommerzeit 13. 2512.
"Zbogom Wittgendorf-e na k...c te nabijem" Sommerzeit 13. 2512.
<Nebor Gosten>
Dok mu je zvonilo u usima i dok mu se vidno polje sirilo izvan poznatog Gregorovog lika, Nebor se lagano smirivao. Tecnost i uveravajuce reci prijatelja su odradile svoj posao . . .
Dok mu je zvonilo u usima i dok mu se vidno polje sirilo izvan poznatog Gregorovog lika, Nebor se lagano smirivao. Tecnost i uveravajuce reci prijatelja su odradile svoj posao . . .
There is no problem a cannon* can't solve.
*Zbog promene sistema koji igram, ovo treba citati kao "combined late US veteran artillery barage of 12 or more barrels with first roll to range in success"Dzon Vejn wrote:Ali uopste nije poenta u tome... poenta je da ti:
1. Nemas veru u Sigmara, i zato ti Hellblaster ne radi protiv goblina, kostura, itd.
2. Verujes u tamo neke tenkove, i ostale alternativne metodologije imperijalne borbe, dok je u stvarnosti Hellblaster osnova svega :D - dakle topovi, mortari, handugnneri, tenkovi - to sve dodje i prodje; jedino je Hellblaster siguran posao
<Nebor Gosten>
Jos uvek pod stresom pratio je jedini izvor normalnosti (tj. Gregora) i pomogao mu je da izvuku Djokicu iz zacaranog dela hodnika . . . sta god to znacilo . . . i koji god to deo hodnika bio . . .
Jos uvek pod stresom pratio je jedini izvor normalnosti (tj. Gregora) i pomogao mu je da izvuku Djokicu iz zacaranog dela hodnika . . . sta god to znacilo . . . i koji god to deo hodnika bio . . .
There is no problem a cannon* can't solve.
*Zbog promene sistema koji igram, ovo treba citati kao "combined late US veteran artillery barage of 12 or more barrels with first roll to range in success"Dzon Vejn wrote:Ali uopste nije poenta u tome... poenta je da ti:
1. Nemas veru u Sigmara, i zato ti Hellblaster ne radi protiv goblina, kostura, itd.
2. Verujes u tamo neke tenkove, i ostale alternativne metodologije imperijalne borbe, dok je u stvarnosti Hellblaster osnova svega :D - dakle topovi, mortari, handugnneri, tenkovi - to sve dodje i prodje; jedino je Hellblaster siguran posao
"Ahhh..." poče Đokica što se skoro ritmički ponavalo u razmacima od svakih sledećih 2-3 minuta "... mislim da će uskoro ova kula da nas okrene jedne protiv drugih. Izgleda da su među ovim zidovim neke grozne čini koje će nas lakše uništiti od oružja ili zamki ako nešto ne smislimo. Mislim da bilo koje utiske od sada treba podrobno da ispitujemo i jednostavno većinu odbacimo kao zlu magiju kule i jednostavno im ne vjerujemo." Potom je počeo da baulja kako je mogao uz pomoć drugova.
@Skartna:
Odmah nakon udarca okreces se i pocinjes da se udaljavas od prijatelja. Nisi presao ni korak, a leva ruka je brzinom munje poletela ka tvome vratu u pokusaju da ti iscupa grkljan. Desnicom si uspeo da je zaustavis na svega par milimetara od grla. Panika pocinje da se razliva tobom, jer osecas da je tvoja leva ruka sada znatno jaca od desne. Kandze ti dodiruju vrat i krv pocinje da kaplje. Jos uvek boreci se, teturas se par koraka unapred. Stisak slabi, i ponovo osecas svoju ruku. Zacudjen, sklanjas je od svog vrata i posmatras saku kako se grci par puta. Nakon toga se sve smiruje i ruka je potpuno pod tvojom kontrolom. Od napada na Djokicu proteklo je svega desetak sekundi. Kolena ti klecaju od mentalne iscrpljenosti.
@Djokica:
Vidis priliku Skartne kako ti okrece ledja i udaljava se. Najednom, Skartna pocinje da se bori sam sa sobom! Izbezumljeno gledas u njegovom pravcu, jedva primecujuci da mac drhti u tvojoj ruci i da ti Gregor i Nebor brzo prilaze, i povlace te nazad u strmi hodnik.
@Gregor i Nebor:
Smiren, vise od soka i od prezasicenosti strahom, Nebor poslusno prati Gregora i zajedno izvlace povredjenog Djokicu. Vidite Skartnu u borbi sa samom sobom, i molite se svojim bogovima da se ogromna zver ne okrene na vas. Djokica nema vidljivih povreda, ali biste po jecanju koje se cuje dok ga izvlacite rekli da su mu rebra i ruka povredjeni.
Odmah nakon udarca okreces se i pocinjes da se udaljavas od prijatelja. Nisi presao ni korak, a leva ruka je brzinom munje poletela ka tvome vratu u pokusaju da ti iscupa grkljan. Desnicom si uspeo da je zaustavis na svega par milimetara od grla. Panika pocinje da se razliva tobom, jer osecas da je tvoja leva ruka sada znatno jaca od desne. Kandze ti dodiruju vrat i krv pocinje da kaplje. Jos uvek boreci se, teturas se par koraka unapred. Stisak slabi, i ponovo osecas svoju ruku. Zacudjen, sklanjas je od svog vrata i posmatras saku kako se grci par puta. Nakon toga se sve smiruje i ruka je potpuno pod tvojom kontrolom. Od napada na Djokicu proteklo je svega desetak sekundi. Kolena ti klecaju od mentalne iscrpljenosti.
@Djokica:
Vidis priliku Skartne kako ti okrece ledja i udaljava se. Najednom, Skartna pocinje da se bori sam sa sobom! Izbezumljeno gledas u njegovom pravcu, jedva primecujuci da mac drhti u tvojoj ruci i da ti Gregor i Nebor brzo prilaze, i povlace te nazad u strmi hodnik.
@Gregor i Nebor:
Smiren, vise od soka i od prezasicenosti strahom, Nebor poslusno prati Gregora i zajedno izvlace povredjenog Djokicu. Vidite Skartnu u borbi sa samom sobom, i molite se svojim bogovima da se ogromna zver ne okrene na vas. Djokica nema vidljivih povreda, ali biste po jecanju koje se cuje dok ga izvlacite rekli da su mu rebra i ruka povredjeni.
'Well we are wizards,' said Ridcully. 'We're supposed to meddle with things we don't understand. If we hung around waitin' till we understood things we'd never get anything done.'
<Đokica Mesarović>
"Ili... što je vjerovatnije, naš drug je podlegao magiji ovog mjesta. Ja trenutno nisam baš u situaciji da se nosim sa njim ali mislim da bi po njega bilo dobro da ga vas dvojica uhvatite i vežete za neko vrijeme dok ga ovi krvoločni napadi ne prođu." reče s mukom Đokica vidjevši šta se desilo.
"Ili... što je vjerovatnije, naš drug je podlegao magiji ovog mjesta. Ja trenutno nisam baš u situaciji da se nosim sa njim ali mislim da bi po njega bilo dobro da ga vas dvojica uhvatite i vežete za neko vrijeme dok ga ovi krvoločni napadi ne prođu." reče s mukom Đokica vidjevši šta se desilo.
<Skartna Tigar>
Poklekavsi na tren od mentalne iscrpljenosti ratnik se pridize i skocentrise :" OK ovo je samo jedna od zamki na mom putu moram biti jaci i ne dozvoliti sebi takve nedoumice i slabosti mozda su i moja sabraca pod istim proklestvom bili i mozda su jos sad tek nemam vremena moram ih vaditi iz ovog prokletog mesta " pomisli i krenu dalje pogledavsi da li su mu prijatelji ne prijatelji nego sabraca dobro i krenu dalje
Poklekavsi na tren od mentalne iscrpljenosti ratnik se pridize i skocentrise :" OK ovo je samo jedna od zamki na mom putu moram biti jaci i ne dozvoliti sebi takve nedoumice i slabosti mozda su i moja sabraca pod istim proklestvom bili i mozda su jos sad tek nemam vremena moram ih vaditi iz ovog prokletog mesta " pomisli i krenu dalje pogledavsi da li su mu prijatelji ne prijatelji nego sabraca dobro i krenu dalje
Josef Quartjin (Enemy Within):
"Zbogom Wittgendorf-e na k...c te nabijem" Sommerzeit 13. 2512.
"Zbogom Wittgendorf-e na k...c te nabijem" Sommerzeit 13. 2512.
<Nebor Gosten>
"Ma kakvo pracenje, ja sam za to da ostanemo ovde dok nam onaj, kako se zvase, otvori vrata da izadjemo . . . Nas najjaci adut tj. Skartna nam je okrenuo ledja i razbio te k'o zvecku . . . Sta bi ti sad jos? I sam znas da nas trojica ne mozemo da ga savladamo ni kad spava, a kamoli kad je besan kao razjaren bik . . . Ne lupetaj, nego 'ajmo mi napolje lepo . . . Dosta mi je tamnica, ocu na planinu na svez vazduh . . ."
"Ma kakvo pracenje, ja sam za to da ostanemo ovde dok nam onaj, kako se zvase, otvori vrata da izadjemo . . . Nas najjaci adut tj. Skartna nam je okrenuo ledja i razbio te k'o zvecku . . . Sta bi ti sad jos? I sam znas da nas trojica ne mozemo da ga savladamo ni kad spava, a kamoli kad je besan kao razjaren bik . . . Ne lupetaj, nego 'ajmo mi napolje lepo . . . Dosta mi je tamnica, ocu na planinu na svez vazduh . . ."
There is no problem a cannon* can't solve.
*Zbog promene sistema koji igram, ovo treba citati kao "combined late US veteran artillery barage of 12 or more barrels with first roll to range in success"Dzon Vejn wrote:Ali uopste nije poenta u tome... poenta je da ti:
1. Nemas veru u Sigmara, i zato ti Hellblaster ne radi protiv goblina, kostura, itd.
2. Verujes u tamo neke tenkove, i ostale alternativne metodologije imperijalne borbe, dok je u stvarnosti Hellblaster osnova svega :D - dakle topovi, mortari, handugnneri, tenkovi - to sve dodje i prodje; jedino je Hellblaster siguran posao
<Gregor>
Nakon sto je izvukao Djokicu sa mesta gde se nalazila zamka, Gregor podozrivo gleda u Skartninom pravcu, strepeci od reakcije divovskog ratnika. Na Djokicin predlog da citava druzina prati Skartnu i uhvati ga ako ih napadne, Gregor se samo nervozno nasmejao. Kada se uverio da je Skartna nema nameru da ih napadne, i da je sam samcat nastavio da ide u dubinu Kule, bez ikakvog izvora svetlosti, i dalje delujuci kao da poznaje put, crne misli su obuhvatile Gregora. Na Neborov predlog da izadju napolje Gregor je sa ushicenjem pristao. Uspevshi se do vrha hodnika, Gregor pokusava da pronadje neki nacin da izbavi druzinu iz zloglasne Kule.
Nakon sto je izvukao Djokicu sa mesta gde se nalazila zamka, Gregor podozrivo gleda u Skartninom pravcu, strepeci od reakcije divovskog ratnika. Na Djokicin predlog da citava druzina prati Skartnu i uhvati ga ako ih napadne, Gregor se samo nervozno nasmejao. Kada se uverio da je Skartna nema nameru da ih napadne, i da je sam samcat nastavio da ide u dubinu Kule, bez ikakvog izvora svetlosti, i dalje delujuci kao da poznaje put, crne misli su obuhvatile Gregora. Na Neborov predlog da izadju napolje Gregor je sa ushicenjem pristao. Uspevshi se do vrha hodnika, Gregor pokusava da pronadje neki nacin da izbavi druzinu iz zloglasne Kule.
'Well we are wizards,' said Ridcully. 'We're supposed to meddle with things we don't understand. If we hung around waitin' till we understood things we'd never get anything done.'
Dvadesetak minuta je proslo. Skartna se odavno izgubio iz vidokruga, a sva nada za bezbedno okoncanje ove avanture je unistena kratkom Gregorovom izjavom:
“Izlaz je nemoguc.”- nakon cega je slomljenim korakom prisao Neboru i Djokici. Djokica je upravo zavrsio sa ritualnim lecenjem i sada se osecao mnogo bolje.
“Sve sam pokusao – Kula je magicno zatvorena, i ni magija samog Randala nije dovoljna da nas odavde izbavi.” – nastavio je.
“Mozemo da sacekamo da se Erik vrati – dogovorili smo da dodje sutra uvece u isto vreme, sto bi po mom proracubu bilo za neka 23 sata. Da cekamo, i nadamo se da nas nista nece napasti. Ja mogu da pokusam da izvedem Ritual Duha – ritual je rizican i dugo traje – negde izmedju 2 i 6 sati, ali ako ga uspesnoi izvedem moci cu da prolazim kroz stene i zemlju. Tako bih mozda i mogao da pobegnem od magije ovog mesta, i da potrazim Erika. Onda bismo mogli doci da vas izbavimo ranije.”
“A mozemo i nastaviti za Skartnom, mada ne znam zasto bismo to uradili” – nevoljno je dodao.
U mrtvoj tisini koju su Gregorove reci izazvale, iz udaljenog lavirinta Kule do druzine su dopreli priguseni zvuci borbe, rezanja nalik na Skartnino, demonski urlici i zvuci nalik na brze plotune vatrenog oruzja.
@Skartna:
Svetlosti nestaje kako se udaljavas od druzine, i uskoro te obavija potpuni mrak. Oslanjajuci se sada samo i potpuno na culo mirisa, nastavljas da pratis trag Urlika Divovkog. Sledeci tvrdoglavo lavirint hodnika, i misleci samo na Urlika i na druzinu koju si napustio da bi je spasao, u jednom trenutku se obres u vecoj prostoriji. Mirisi se razredjuju i najednom, kao da su se stvorili ni iz cega tvoj njuh napadaju… Delic sekunde ti je trebao da povezes te nove mirise sa uspomenama iz Velikog Rata. Demoni Tzeentch-a!!! Krzno ti se jezi samo od sebe, i postavljas se u borbeni polozaj. Bez cula vida borba ce biti otezana, ali imas sluh i njuh da se pomocu njih orjentises. Zvuci demonskog rezanja i ulrikanja dolaze svuda okolo tebe, i ti shvatas da si opkoljen. Iznanadna eksplozija zvuka i svetlosti te potpuno zasvetli. Kaplice tecne vatre prskaju po tebi sa svih strana. Vatreni demoni Tzeentch-a! – prolazi ti kroz glavu. Pre no sto uspevas da odreagujes, osecas peckanje po telu svuda gde te je vatra dotakla. Miris nagorelog krzna mesa se sa mirisom demonskog ikora.
Dan cetvrti, sat dvadeset i treci
“Izlaz je nemoguc.”- nakon cega je slomljenim korakom prisao Neboru i Djokici. Djokica je upravo zavrsio sa ritualnim lecenjem i sada se osecao mnogo bolje.
“Sve sam pokusao – Kula je magicno zatvorena, i ni magija samog Randala nije dovoljna da nas odavde izbavi.” – nastavio je.
“Mozemo da sacekamo da se Erik vrati – dogovorili smo da dodje sutra uvece u isto vreme, sto bi po mom proracubu bilo za neka 23 sata. Da cekamo, i nadamo se da nas nista nece napasti. Ja mogu da pokusam da izvedem Ritual Duha – ritual je rizican i dugo traje – negde izmedju 2 i 6 sati, ali ako ga uspesnoi izvedem moci cu da prolazim kroz stene i zemlju. Tako bih mozda i mogao da pobegnem od magije ovog mesta, i da potrazim Erika. Onda bismo mogli doci da vas izbavimo ranije.”
“A mozemo i nastaviti za Skartnom, mada ne znam zasto bismo to uradili” – nevoljno je dodao.
U mrtvoj tisini koju su Gregorove reci izazvale, iz udaljenog lavirinta Kule do druzine su dopreli priguseni zvuci borbe, rezanja nalik na Skartnino, demonski urlici i zvuci nalik na brze plotune vatrenog oruzja.
@Skartna:
Svetlosti nestaje kako se udaljavas od druzine, i uskoro te obavija potpuni mrak. Oslanjajuci se sada samo i potpuno na culo mirisa, nastavljas da pratis trag Urlika Divovkog. Sledeci tvrdoglavo lavirint hodnika, i misleci samo na Urlika i na druzinu koju si napustio da bi je spasao, u jednom trenutku se obres u vecoj prostoriji. Mirisi se razredjuju i najednom, kao da su se stvorili ni iz cega tvoj njuh napadaju… Delic sekunde ti je trebao da povezes te nove mirise sa uspomenama iz Velikog Rata. Demoni Tzeentch-a!!! Krzno ti se jezi samo od sebe, i postavljas se u borbeni polozaj. Bez cula vida borba ce biti otezana, ali imas sluh i njuh da se pomocu njih orjentises. Zvuci demonskog rezanja i ulrikanja dolaze svuda okolo tebe, i ti shvatas da si opkoljen. Iznanadna eksplozija zvuka i svetlosti te potpuno zasvetli. Kaplice tecne vatre prskaju po tebi sa svih strana. Vatreni demoni Tzeentch-a! – prolazi ti kroz glavu. Pre no sto uspevas da odreagujes, osecas peckanje po telu svuda gde te je vatra dotakla. Miris nagorelog krzna mesa se sa mirisom demonskog ikora.
Dan cetvrti, sat dvadeset i treci
'Well we are wizards,' said Ridcully. 'We're supposed to meddle with things we don't understand. If we hung around waitin' till we understood things we'd never get anything done.'
<Nebor Gosten>
"E pa 23 sata nemamo . . . " rece iznenada okurazeni Nebor. Bez ikakvog razloga u njemu se probudilo secanje na dane provedena na dvoru kralja Ludviga IX. Vitestvo nalaze da se saborac nikada ne ostavlja sam. Ustade i popravljajuci svoju opremu poce da recituje iz pocetka tiho, ali sve glasnije i glasnije na nepoznatom jeziku. Jeziku cije reci prisutni nisu razumeli, ali su vrlo dobro shvatili oblik reci u svojim mislima:
"To dream the impossible dream
To fight the unbeatable foe
To bear with unbearable sorrow
To run where the brave dare not go.
To right the unrightable wrong
To be better far than you are
To try when your arms are too weary
To reach the unreachable star
This is my quest, to follow that star,
No matter how hopeless, no matter how far
To be willing to give when there's no more to give
To be willing to die so that honor and justice may live
To fight for the right, without question or pause
To be willing to march into Hell, for a Heavenly cause ...
And I know, if I'll only be true
To this glorious quest
That my heart will lie peaceful
When I'm laid to my rest
And the world will be better for this
That one man scorned and covered with scars
Still strove with his last ounce of courage
To reach the unreachable star."
I uz poslednje stihove dohvati baklju u jednu ruku, mac u drugu, i rece: "A sada za mnom junaci. Imamo veliko zlo pred sobom, koje nas nece postedeti. Ali pre toga, imamo prijatelja u nevolji . . . ma kako veliki i nezgrapan on bio . . . ipak je prijatelj . . ."
I krete napred sigurnim korakom prema zvucima borbe . . .
"E pa 23 sata nemamo . . . " rece iznenada okurazeni Nebor. Bez ikakvog razloga u njemu se probudilo secanje na dane provedena na dvoru kralja Ludviga IX. Vitestvo nalaze da se saborac nikada ne ostavlja sam. Ustade i popravljajuci svoju opremu poce da recituje iz pocetka tiho, ali sve glasnije i glasnije na nepoznatom jeziku. Jeziku cije reci prisutni nisu razumeli, ali su vrlo dobro shvatili oblik reci u svojim mislima:
"To dream the impossible dream
To fight the unbeatable foe
To bear with unbearable sorrow
To run where the brave dare not go.
To right the unrightable wrong
To be better far than you are
To try when your arms are too weary
To reach the unreachable star
This is my quest, to follow that star,
No matter how hopeless, no matter how far
To be willing to give when there's no more to give
To be willing to die so that honor and justice may live
To fight for the right, without question or pause
To be willing to march into Hell, for a Heavenly cause ...
And I know, if I'll only be true
To this glorious quest
That my heart will lie peaceful
When I'm laid to my rest
And the world will be better for this
That one man scorned and covered with scars
Still strove with his last ounce of courage
To reach the unreachable star."
I uz poslednje stihove dohvati baklju u jednu ruku, mac u drugu, i rece: "A sada za mnom junaci. Imamo veliko zlo pred sobom, koje nas nece postedeti. Ali pre toga, imamo prijatelja u nevolji . . . ma kako veliki i nezgrapan on bio . . . ipak je prijatelj . . ."
I krete napred sigurnim korakom prema zvucima borbe . . .
There is no problem a cannon* can't solve.
*Zbog promene sistema koji igram, ovo treba citati kao "combined late US veteran artillery barage of 12 or more barrels with first roll to range in success"Dzon Vejn wrote:Ali uopste nije poenta u tome... poenta je da ti:
1. Nemas veru u Sigmara, i zato ti Hellblaster ne radi protiv goblina, kostura, itd.
2. Verujes u tamo neke tenkove, i ostale alternativne metodologije imperijalne borbe, dok je u stvarnosti Hellblaster osnova svega :D - dakle topovi, mortari, handugnneri, tenkovi - to sve dodje i prodje; jedino je Hellblaster siguran posao
<Skartna Tigar>
"Ha demoni prevrtljivog boga opet"rece severnjak i pokrene se u stanje borbe tipicne za ratnike njegove ( krvi ) gde nije bitna ocna percepcija a vatra koja ga oprlji radi mu u korist jer njegov bes izvan granica poimanja svakog ( sem Khorna ipak je to deo njegovog domene ) ga pretvori u masinu za ubijanje bes i mrznja prema XAOCY Boga Vuka se razbudi u njegovom ratniku i krvavi pir poce
"Ha demoni prevrtljivog boga opet"rece severnjak i pokrene se u stanje borbe tipicne za ratnike njegove ( krvi ) gde nije bitna ocna percepcija a vatra koja ga oprlji radi mu u korist jer njegov bes izvan granica poimanja svakog ( sem Khorna ipak je to deo njegovog domene ) ga pretvori u masinu za ubijanje bes i mrznja prema XAOCY Boga Vuka se razbudi u njegovom ratniku i krvavi pir poce
Josef Quartjin (Enemy Within):
"Zbogom Wittgendorf-e na k...c te nabijem" Sommerzeit 13. 2512.
"Zbogom Wittgendorf-e na k...c te nabijem" Sommerzeit 13. 2512.