Klub Zmaj

Evo jednog topika koji meni deluje zanimljiv! Dakle, posto je omiljeni nam WoD u principu horor, hajde malo da diskutujemo o tome sta plasi vase igrace i sta plasi vas kao igraca.
Evo recimo moju Forsaken hroniku vodim trojci igraca.Najradije se secam sesije kad su usli u Wound :D Centar Wounda bio je smesten u jednoj zgradi gde su vrseni eksperimenti i vivisekcija zivotinja."Ziva" zgrada, put koji cine male odvratne celjusti, krv po zidovima...ceo paket!E sada, njih nista od toga nije isprepadalo, vec prosto istripovalo...i onda cuvena scena kada se na jednom prozoru pojavio i kriknuo majmunchitj bez ociju i odrane koze! :D Poskakali su nevidjeno i do kraja sesije su se brecali na sve! Jedan od igraca se cak tripovao nesto kad se vracao kuci :lol:
U kasnijim sesijama sam sve vise izvaljivao da se plase tih iznenadnih scena i izvesne doze nepoznatog.
To se barem odnosilo na dvojcu.Treci igrac je u ovakvim scenama bio poprilicno hladan.Tek sesiju-dve nakon ove sam primetio da je lik tesko podlozan nekim efektima koji izazivaju paranoju.Sesija kada su se vratili iz akcije izvidjanja teritorije Pure copora, lik se toliko izparanoisao oko moguceg napada! Spavao je kod ulaznih vrata u "vucjoj" formi, posuo srchu(!!! :lol: ) ispred prozora i sl.

Sto se mene licno tice, isto sam tako nekad paranoican i mnogo me tripuje nepoznato. Recimo kad je moj Toreador nasao u svom haven-u dokaze da mu je neko tumarao po sobi dok je spavao.....JAOJ!!!!! Znaci totalna panika, histericno cimanje i sl :oops:

Moje iskustvo kaze da se za stolom horor atmosfera nikada nece oformiti. Horor zahteva autoritativu manipulaciju koju forma naracije u kojoj petoro ljudi ucestvuje odjednom nikako ne dozvoljava. Meni nesto moze da bude strasno na svesnom nivou i mogu da igram lika kojem je nesto strasno ali mi to nece zaista biti nesto sto me plasi. Ne pomaze ni sto dobar broj igraca/STeva misli da se strah postize velikim cudovistima sto nikoga ne plasi cak ni na filmu.

Dobro poznavanje psihologije i intimna upoznatost sa saigraciam moze pomoci, ako se potegne nesto sto coveka zaista patoloski plasi. Moju tetku, na primer, plase zmije i verujem da bi bila isprepadana cak i kada bi samo za stolom uveo scenu u kojoj su je zmije napale. Jedan ortak jako ne voli insekte i bilo koje spominjanje vece kolicine insekata kod njega moze izazvati odbojnost. ali tu se otprilike, po mom poimanju medijuma, prica zavrsava. Horor je nesto sto ljudi za stolom odluce da igraju a ne nesto sto ST naracijom stvori.

EDIT: Upravo mi je palo na pamet da je moguce da nisam u pravu. Ako bi se WoD konvertovao da koristi SRP sistem, e onda bih stvarno bio jebeno uplasen.

I ja mislim da ne mozes da stvoris horor atmosferu u WoD, ili nekom drugom sistemu, sto potice od svesnosti dobrog igraca da je lik koga igra expendable, i ne vezuje se za njega u smislu poistovecivanja. Cini mi se da samo igraci koji se poistovete sa likovima koje igraju mogu da strahuju - za njih same, a na taj nacin, podsvesno, i za sebe.

BTW, mislim da su igraci koji se poistovecuju sa svojim likovima losi igraci.

Ma na stranu sto su losi, nego su jebeno spooky. Jako bizarne reakcije se mogu ocekivati od njih za stolom.

Da ste igrali nekoliko puta kiberpank, na kome cesto prezivi samo jedan lik, sve bi to bilo drugacije.
Dnd je kriv za takvo shvatanje rol pleja, pre svega zbog nacina napretka likova, za koje je potrebno puno zrtvovanja, u smislu vremena... I normalno je onda da i avridz dzo nece da neko unisti ono sto je ono pravio godinu dana, pa samim tim i strahuje za lika.

Ja sam igrao bas dosta Cyberpunk 2020 i slavno mogu reci da mi je samo jedan lik preziveo do kraja drugog session-a. Jedno cetri ili pet drugih su zgibali na prvom. U nekom trenutku je psotala inside fora da idem i u WC sa slemom na glavi jer sta god da se desi u mojoj blizini, ja popijem metak u celo.

Ja sam igrao bas dosta Cyberpunk 2020 i slavno mogu reci da mi je samo jedan lik preziveo do kraja drugog session-a. Jedno cetri ili pet drugih su zgibali na prvom. U nekom trenutku je psotala inside fora da idem i u WC sa slemom na glavi jer sta god da se desi u mojoj blizini, ja popijem metak u celo.

Posle toga, sve i da si se poistovecivao sa likovima, ta veza oslabi...
I onda te boli dupe za zmije, majmunce, pijavice, jednooke slajmi kreature sa zlim pogledom, i druge gluposti koje su bas "strasne"...

EDIT: K'o sto rece Homer J. Simpson: Lisa, vampires are makebeliefs, like elves, gremlins and eskimos...

Nije da nije. Ali strah za svog lika kao strah od ispadanja iz igre nije bas horor. To je anksioznost zbog potencijalnog gubitka necega u sta si ulozio vreme i trud. Ne bih to bas klasifikovao kao nesto sto ima veze sa horor atmosferom.

Pa ako tako razmisljate, moram vas onda pitati, sta vi shvatate pod glumom? Mislim, ako igrac zaista dobro glumi svog lika, tj. maksimalno se udubi u igru, onda ce dosta doci do izrazaja ne samo strah, nego bilo koje drugo emotivno stanje. Barem to ja tako zamisljam.

Megabaja wrote:K'o sto rece Homer J. Simpson: Lisa, vampires are makebeliefs, like elves, gremlins and eskimos...

Haha, care :D :lol:

Ne iskljucujem mogucnost da sam ja jednostavno los igrac koji je okruzen iskljucivo losim igracima, ali direktno gluma kao nacin igranja RPG-a nije nesto sto sam video u mojih 15+ godina RPG-ovanja. Mada sam imao fazu kada sam mislio da je to pozeljno i evolutivno. Svako valjda prodje kroz to.

Hajde da podjemo od cinjenice da se igra werewolf: the Forsaken, Vampire ili nesto slicno. Bilo da igras coveka ili karakondzulu, upoznat si sa svetom u kome dominiraju monsteri. Svestan te cijnjenice, tesko da ces se plasiti za svoju egzistenciju, jer si, zar ne, svestan da sutra moz' da te nema. Na stranu sto likovi koje igraci izabiraju, cesto imaju zanimanja koja su strah-proof, tipa bivsi panduri, vojnici, tajni agenti, ubice ili sta vec... Retko ko izabira ulogu domara, ili vozaca autobusa, farmera, ili bilo koju drugu ciji bi se predstavnik pribojavao i stvarnih stvari.
Zamisli amisa u WoD sistemu - oni ne koriste ni struju, a sad treba da se jure kolima po gradu, ili pucaju na nekoga. Ili one sektase sto ne dozvoljavaju transplatacije i transfuzije krvi ( jehovini svedoci?), da vide vampira kako se hrani. To bi, valjda, bio stra'...

Ja sam veliki fan character koncepta koji su vrlo prosecni. Bas to - lik iz radnje na cosku, vozac autobusa, radnik na benzijskoj pumpi, anonimni radio DJ iz neke lokalne stanice, automehanicar, student, itd. Mislim da WoD najbolje funkcionise sa takvim konceptima.

No osecam se duznim da napomenem da nije tacno da Amisi ne koriste struju. Neki imaju cak i mobilne telefone, a zbog toga sto imaju relativno malu populaciju, zainteresovani su i za genetsko lecenje od izvesnih problema koje razmnozavanje unutar male grupe ljudi moze doneti sa sobom. No da ne ulazim sada u pricu o Amisima posto tema verovatno interesuje samo mene i nikoga vise, recimo samo da sam fasciniran njima te da su likovi totalno cool i, stavise, potpuno mislim da zive ispravno. Za razliku od svih ostalih 'riscana.

A likovi protiv transfuzije krvi su, cini mi se, Christian Scientists (not to be confused with Scientologists).

Kao i mnogo puta do sad omasio si poentu... :D
A ona je u tome da bi trebali da se plase ljudi neprilagodjeni okruzenju. Zato su i navedeni primeri cudaka.

Nisam omasio poentu nego sam napravio ostro skretanje u levo i poceo da pricam o necem desetom bez da odgovorim na prvobitnu temu. Desi se to tako meni kada previse brzo prodjem kroz unutrasnji monolog po nekom pitanju a auditorijumu prenesem samo zakljucak, pa me onda ljudi gledaju cudno jer odjednom pricam nesto nepovezano :lol:

Slazem se sa onim sto si rekao. Sto dovodi do moje ljubavi ka 'vrlo obicnim' konceptima likova.

Hajde prvo ovako, pojava i postojanje koncepta je nesto genijalno u WoD-u.Mislim da to otvara dzinovske mogucnosti za roleplay, prelude i samog lika uopste.Jos ako je i igrac kreativan, pa smisli nesto novo i inovativno...
Druga stvar...zamisli da igras nekog tek Embrace-ovanog Vampira ili Vukodlaka koji je tek doziveo First Change.Pa tu bi se prvo ukenyao samog sebe i ljudi koji te okruzuju i cinjenice da sve one stvari iz filmova, crtaca i "Treceg oka" zaista postoje. A tek kad se prvi put suocis sa nekim Azlu-om i sl. I ok, nema veze, ne mora da bude u pitanju neki noob lik (novajlija)...Evo recimo iskusni Vukodlak koji prvi put dodje u kontakt sa Srizaku host-om!Mozda se lik ne "uplasi", ali ako ga igrac dobro glumi treba da pokaze neki nemir i sl.

@Dawngreeter-ono sto si rekao za 15+ godina RPG-ovanja... Ja se dosta bavim rpg-ovima(do duse manje od tebe, nekih 7 godina valjda), ali sam nazalost mnogo vremena izgubio na DnD i ostale fantasy crap-ove...Medjutim kad sam poceo da igram WoD, sreo sam se sa ljudima koji su se zaista trudili da odrade glumu kako treba.Naravno bilo je i kompletnih promasaja, ali je bilo i "laznih suza", pravog dranja kad treba, imitiranja pokreta, drugacijeg nacina pricanja i sl.
Sto se mene tice, ja volim da glumim i mislim da to zapravo i treba da ide uz igru(mislim RolePlay, duh), ali fora je koliko su i drugi igraci pored mene inspirisani za to.Ne mogu ja da glumim normalno svog Toreadora, ako ce svaki put moj kolega Gangrel da vristi od smeha sto se ja zgadim na hranjenje u nekoj smrdljivoj ulicici ili sto mislim da je neka slika ili pesma ocaravajuca...

Ne mogu ja da glumim normalno svog Toreadora, ako ce svaki put moj kolega Gangrel da vristi od smeha sto se ja zgadim na hranjenje u nekoj smrdljivoj ulicici ili sto mislim da je neka slika ili pesma ocaravajuca...

Sto? to je dobar rolplej sa njegove strane...

Ma svi smo potrosili mnogo vremena na D&D. Kada dodje revolicija, WoTC nece biti postedjen.

Elem, to za 15 godina ispade neverovatno pretenciozno, a nisam imao nameru da u tom tonu pricam. Ono sta sam samo hteo reci je da zaista nikada nisam video glumu. Video sam ljude koji jako dobro roleplay-uju svoje likove, video sam uzivljavanje u situaciju, cak moja ekipa ima tendenciju da ostaje u nekom kvazi-okviru svog lika cak i kada pravimo pauze i pricamo (relativno) OOC tokom session-a. To je sve u igri. Ja se trudim da moje likove oponasam sto vise mogu. U stvari, tesko mi je da se udubim u lika ako ne pokusavam da se ponasam kao on u izvesnom smislu. Ali gluma je ipak neki deseti korak odatle. Nisam nikada video da neko glumi emotivno i mentalno rastrojstvo, pravu ljubav, strah, agresiju, itd. To se sve moze oponasati i moze se voditi lik kao da se to sve desava sa njim ali mislim da postoji neka crta iza koje ljudi sa kojima ja igram nikada nisu presli. Nisam ni siguran koliko bi se ugodno osecao kada bi neko poceo da place ili da se histericno smeje za stolom.

Nije, ako on na svaki komentar nesto odvali. Za pocetak lik je jos u kreaciji lika bio nekonstruktivan-Gangrel hacker, wtf??? Nosi komp svuda sa sobom, jos mu samo fale naocare, a onda ide u zooloski vrt da mazi vukove. Dobro, mozda nekom ST-u to bude "inovativno", ali idemo dalje.to je jedan od likova koji kad se nista ne desava oko njega, smori se totalno i ono kao "A hoce li nesto vise da se desi???".I koji uzasno mnogo upada u rec ST-u cak i u nekim veoma bitnim situacijama.
Moja poenta je da se radi prvo o samom mentalitetu igraca, a tek onda o rp-u.

Rat with a tool wrote:Nosi komp svuda sa sobom, jos mu samo fale naocare, a onda ide u zooloski vrt da mazi vukove.

Zanimljivo da je to 1-na-1 koncept sa kraja Clanbook: Gangrel knjige za VtM Revised. Do dana danasnjeg ne razumem na cemu je bio covek kada je to stavio u knjigu. Potpuno bizarno.

Dawngreeter wrote:Ma svi smo potrosili mnogo vremena na D&D. Kada dodje revolicija, WoTC nece biti postedjen.

Ali gluma je ipak neki deseti korak odatle. Nisam nikada video da neko glumi emotivno i mentalno rastrojstvo, pravu ljubav, strah, agresiju, itd. To se sve moze oponasati i moze se voditi lik kao da se to sve desava sa njim ali mislim da postoji neka crta iza koje ljudi sa kojima ja igram nikada nisu presli. Nisam ni siguran koliko bi se ugodno osecao kada bi neko poceo da place ili da se histericno smeje za stolom.

Nadajmo se za to sto si rekao oko WoTC :lol:

Elem, pa dobro, kao sto rekoh mentalitet...Ne znam, ja sve to kapiram kao jednu malu pozornicu koju je sastavio ST za nas i to je jednostavno to, gluma.

Da, inace sam zaboravio da napomenem to za Clanbook...Strasno...

Jedan poznati glumac, ne mogu se sada sjetiti koji točno, rekao je da je potpuna besmislica to "uživljavanje" u lika. Uvjerljivo izgovaranje replika i evociranje neke crte karaktera ili manirizma za mene je stvar performativne vještine, a ne nekog intimnog srastanja sa likom kojeg prikazuješ.
Iz mojih RP krugova, dva prijatelja, s kojima roleplayam već godinama, se apsolutno "užive" u likove. Dok je nekad to zgodno i inspirirajuće, nekad je apsolutna strava, usere kampanju, usere priču, usere međuljudske odnose jer previše k srcu uzimaju to što se dogodilo, viču in i out of character, pandemonium totalni 8O

Dobar roleplay, prema meni, uvijek mora biti pomalo proračunata aktivnost, čak i kada se roleplayaju emotivne i strastvene situacije. Promisliš kako tvoj karakter može pridonijeti priči i onda in-character reagiraš na način koji je i prikladan liku i zanimljiv u kontekstu priče. Strah je također jedna od takvih situacija.


bonus clip, somewhat tangental :lol: :
http://www.youtube.com/watch?v=43sbtkQM6zc

Ja nikada nisam shvatio uzivljavanje u lika kao identifikaciju sa likom. Uzivljavanje u lika, kako ja to shvatam, je shvatanje njegog stanja svesti, rezonovanja, ciljeva, svrhe postojanja. Svaki najbazicniji kurs glume ce ti reci da moras imati neko unutrasnje opravdanje za svaku akciju tvog lika ako zelis uverljivo da je glumis. Ne postoji taj manijak ili zlocinac koji nema opravdanje za svoja dela, bilo ona iskreno verovanje da se cini ispravna stvar il ijednostavno podigravanje svojim bazicnim instinktima i zeljom za nekakvom gratifikacijom. Pre nego sto u potpunosti ne internalizujes racionalizaciju (ma kako iracionalna ona bila) za svaku akciju, ne mozes realno da predstavis lika.

Zbog toga su kartonski negativci koji rade zlo da bi bili zli potpuno neuverljivi i nikada ne prestavljaju nista vise od banalnog plot device-a cija je jedina svrha da se neka, bilo koja prepreka stavi ispred protagoniste.

I, da, identifikacija sa likom je ono sto je istinski uznemiravajuce. Igrao sam par puta sa ljudima koji sve sta se desava sa njihovim likom shvataju kao nesto sto se desava njima. Nije ni malo prijatno kada moras da pazis da tvoj lik nikada ne pomisli nesto lose ili uradi nazao njegovom liku inace dolazi do real-life svadje. Jos gore, ko zna sta ce taj igrac shvatiti kao povredu njegove persone. Vidjao sam ljude koji su se na krv i noz svadjali oko toga ko je uzeo XP-eve za ubistvo nekog velikog monstera.

Nazalost indentifikacija sa likom jeste veliki problem. Ja sam doduse doziveo par puta da igrac koji odlicno igra i koji se uigrao sa likom (ne indentifikovao, da odmah razgranicimo) krece da se svadja sa drugim igracem zato sto misli da drugi igrac radi sve pakosti njegovom liku misleci da tako steti njemu. Za razliku od one navedene svadje oko xp-a koja je spomenuta, ovde je vise bilo tipa:
Igrac (ooc): E, ne mogu da glumim pored njega minira akcije mog lika iz njegove licne pakosti.
Drugi igrac: Ne miniram, samo glumim svog lika
Prvi igrac: Ne glumis, radis to namerno kako ja ne bih mogao da glumim svog lika

Itd itd itd...

Sto se straha u kampanji tice, i WoD mora postojati odredjena doza straha, ali ne straha po principu fear for your life, vec straha kao spontane reakcije na nesto stresno i veoma emotivno. Heck, pa Frenzy i Rostreck su elementi toga Samo je pitanje kako ce igraci opisati i/ili odglumeti (ne profesionalna gluma na koju Griter misli, vec ono normalan role play) tu scenu. Opet se vracamo na ono da pitas igrace kako bi se oni snasli u toj situaciji. Ako koristis analogiju sa pozornicom, onda igrac koji vodi svog lika treba sto adekvatnije da opise da li se i kako uplasio, a da ostalim igracima izgleda kao da je stvarno uplasen. E sad, ako igrac kaze "uplasio sam se" i nastavlaj dalje.. naravno da nije lepo odigrano.

Postavlja se pitanje da li ti zelis da uplasis svoje igrace ili njihove likove. Ako zelis igrace (sto ne vidim poentu raditi na rpg sesnu, to mozes i negde drugde ) onda juris njihove licne strahove. Ako zelis njihove likove, well, ocekujes pogresnu reakciju, ne mozes da vidis pravi strah na licima igraca kada im kazes da ce njihov protagonista (koji je parce papira u sustini ) da izadje pred ogromno cudoviste i postoji velika sansa da ce biti pojeden.

Mislim da je skoro svaka svadja izmedju igraca greska STa koji ne preduzme na vreme mere opreza... Moras iamti autoritet vodica price, kao necega o cemu se ne da raspravljati. Dakle, ako pustis coveka da bude gangrel haker , a nisi siguran da ce to i ispostovati, ti si kriv za svaku eventualnu svadju.

Megabaja wrote:Mislim da je skoro svaka svadja izmedju igraca greska STa koji ne preduzme na vreme mere opreza... Moras iamti autoritet vodica price, kao necega o cemu se ne da raspravljati. Dakle, ako pustis coveka da bude gangrel haker , a nisi siguran da ce to i ispostovati, ti si kriv za svaku eventualnu svadju.

Agreed, ST mora da ima autoritativan pristup igracima. Ne preteran, kako se ne bi osecali potlaceni, ali ipak prisutan.
Najgora stvar koju moze ST da uradi: E igrajte sta hocete, za sve sam se spremio. Nemoguce je predvideti sve mogucnosti, moraju se makar neka ogranicenja uvesti. Inace cete zavrsiti sa tri normalna igraca i jednim capadocianom, dok ST pokusava da igracima objasni sta je to jyhad....

thezgag wrote:Jedan poznati glumac, ne mogu se sada sjetiti koji točno, rekao je da je potpuna besmislica to "uživljavanje" u lika. Uvjerljivo izgovaranje replika i evociranje neke crte karaktera ili manirizma za mene je stvar performativne vještine, a ne nekog intimnog srastanja sa likom kojeg prikazuješ.

Mali sidetrack - ne znam da li mislimo na isto, al' da spomenem:

Jednom je Dastin Hofman dosao na snimanje sav pogubljen i neobrijan posle 48 sati bez sna jer je jel'te tog dana trebalo da igra u scenama u kojima njegov lik nije spavao prethodnih par dana. Lorens Olivije mu je tad rekao: "Oh my dear fellow you should try acting, it's so much easier."