[WHFPR] [Previranje] Game thread

[cpu088]

Krecete u pravcu zvuka, i hodate lagano i oprezno kroz sumu. Djokica, sa spremnim lukom i strelom, majstorski se kretao kroz sumu. Duge godine lova i meseci putovanja ucinili su mu korake lakim i sigurnim, ali je zveckanje chainmaila remetilo utisak i odavalo njegovo kretanje. Nekoliko metara na desno od njega, zelena senka gotovo necujno klizi drzeci u desnoj ruci mali, ali mastorski izbalansirani tomahavk. Gregor kao da je u zemlju propao, i samo sa naporom i ako tacno znate gde da gledate mozete videti neupadljivu senku koja se provlaci kroz sumu za Neborom - odbljesci ostrice maca su jedini nacin da primetite da je Gregor uopste sa vama. Njegovo odelo kao da poseduje boje koje se stapaju sa okolinom gde god se on nalazio i nikakav sum se ne cuje iz njegovog pravca osim sustanja krosnji. Par metara levo i iza Djokice provlaci se i Maximillian, i svima vam je jasno da mladi iskusenik Morra nija naviknut na sunjanje. Za vama, necujno poput utvare, drzaci dva bodeza zlokobnog izgleda na cijim secivima se presijavaju kapljice otrova, ide vas poslodavac. Gotovo da ne mozete da prepoznate Morijanu - nestala je ona predivna lepotica koja zari i pali po dvorovima i zamenila ju je lavica, lovac i predator bez premca. Posmatrajuci njena seciva i nacin na koji ih drzi, kao i samouvereni hod, pitate se zbog cega je ona vas unajmila? Od cega vi to NJU mozete da sacuvate? Ona vam deluje i vise nego sposobna da se sama postara za sebe. Sa tim mislima, napredujete lagano i pripremate se za sve sto vas moze zadesiti.

Pred vama se ukazuje prizor od koga vam se ledi krv u zilama - na malenoj cistini vidite ogromnu zver, preko 3 metra visoku kako cuci i kida zubima mala goblinska tela, prozdiruci ih bez ikakvog obaziranja na okolinu. Posle nekoliko zalogaja, zver zastaje sa obrokom, cupa strelu iz svoga tela i ispusta krik koji ste svi imali prilike da cujete. Tek tada primecujete da je telo zveri izranjavljeno na mnogo mesta, i da dosta kratkih strela jos uvek strci iz nje. Oko zveri se nalazi razbacano tuce strela, i nekoliko goblinskih tela. Zabodena u zemlju, na dohvat ruku zveri nalazi se masivna dvorucna sekira - takvo oruzje bi lako moglo prepoloviti oklopljnog visteza na dva dela i cak bi se i Djokica dobro pomucio da rukuje njime. Iz rana zveri kaplje krv tamno crvene boje, a zver nastavlja svoj grozni obrok ne obracajuci nikaku paznju na vas.
Dan prvi, sat deseti

Zver koju ste zatekli kako se gosti Goblinima

@Skartna Tigar (aka. Kirgan)
Tvoji pokusaji da procaskas sa krcmarom su urodili plodom, pre svega zato sto si u to vreme bio jedina musterija u krcmi. Krcamar ti se predstavio kao Greko von Bulov, i dugo ti se izvinjavao zbog svoje zabune.
"Dobri gospodine, ali slicnost je neverovatna! Sigurno nemate brata blizanca?" - nastavio je.
"Bio sam ubedjen da ste vi moja sinocnja musterija: isti ti pokreti ratnika, siroka ramena, i preko dva metra visine - tako sta se retko srece dva puta u ovim krajevima" - rece, gledajuci te odozdo sa neskrivenim divljenjem za tvoju visinu.
"A nije delovao nista posebno, taj od sinoc, kad evo, jutros Majstor Madrak Hedraz licno je dolazio da ga vidi! To je drug... treci put da Majstor izadje iz grada za ovih 10 godina od kako ja drzim "Gvozdeni Bik"!" - sa ociglednom nevericom je nastavio, i odmah zatim, nesto tise i zaverenicki "Cujem da Majstor Madrak gotovo uopste ne izlazi iz svoje radionice."
Na sve tvoje pokusaje da saznas nesto vise, krcmar je samo ljubazno ponavljao istu pricu i ti si napokon shvatio da on zaista nista vise i ne zna. Mamurluk je popustio posle dobre uzine, i ti si se uputio ka ulasku u grad.
Na samom ulasku, samo sto si prosao kapiju spoljnjeg zida, cuo si povik strazara iza sebe:
"Hej, ti! Ti, krupni! Stani! Stani kad kazem!"
Bacas pogled unazad i vidis strazara koji se brzim hodom uputio ka tebi, jednom rukom pridrzavajuci mac u koricam, a drugom ti pokazujuci da stanes. Ispred tebe se nalaze kuce i uske ulicice koje sacinjavaju unutrasnji pojas izmedju spoljnjeg i unutrasnjeg zida grada. Znas da te ceka jos jedno strazarsko mesto na ulasku u unutrasnji grad, i zatim jos jedna straza pre ulaska u tvrdjavu. Da li je vreme da bezis, da se boris ili da stavis svoju masku na proveru? Sa krcmarom je izgleda radila dobro, ali to je bilo u zatvorenom prostoru, sa manje svetla, a sada si na otvorenom, i jutro je suncano... Sta ces uraditi?
Dan prvi, sat jedanaesti

[Kirgan]

Orenem se ka strazaru i pre nego sto stigne da reaguje postavim mu bujicu pitanja sa Kislevitskim akcentom gde se nalazi kuca cuvenog majstora da me uputi onda mu se zahvalim ako mu moje zbunjivanje njega prodje zahvalim se i odem (znam da pali kod nasih policajaca provereno vise puta )

[IG]

<Đokica Mesarović>

"Izgleda da nam se ne piše dobro" pomisli dok je posmatrao prizor ispred sebe sakriven u šumi. Đokica potom zastade da se dogovori sa ostalima prije nego što krenu u zajedničku akciju, pazeći da pri tome budu što tiši i da ne bi slučajno uznemirili zvjer pred njima. Trudio se pri tome i da ih obodri iako je i sam znao da će borba biti neizvjesna. Nakon što su se dogovorili o planu akcije Đokica se pomoli i krenu naprijed.

[Mrzimsvee]

<Morijana SilverStar>

Krenem laganim korakm prema zveri, da me nanjusi, samo da mene primeti. I zastacu od njega na jedno 10ak metara. Pa da vidimo njegovu reakciju."Prokleta ova haljina", pomislih.

[playa]

<Gregor Einbrecher Diebstahle>

Signaliziram ostalima da sacekaju i sto je tise i brze moguce predjem na levo pored Djokice kroz gustis sve do cistine iza minotaura. Sipam ulje na drsku (tamo gde je se obicno drzi sekira) i povucem se nazad u gustis. Sklopim se sa okolinom i cekam Djokicinu strelu. Ako sve podje po planu, kada minotaur krene ka njima pojurim mu u ledja (da stignem do njega kad i svi ostali) sa isukanim macem i bez zelje da mu recitujem poeziju

[IG]

<Đokica Mesarović>

Đokica napne strijelu i nanišani zvjer u oko. Čim je primjetio da zvjer postaje svjesna njihovog prisustva ispaljuje strijelu, a potom munjevito vadi mač i kreće trkom prema njoj.

[Mrzimsvee]

<Morijana SilverStar>

Moja namera je da jurne ka meni, a ja cu u poslednjem momentu da skocim u stranu i da u zarijem throwing dagger u predelu stomaka ili bubega. Nadam se da su ostali to uvideli.

[TheMarko]

<Nebor Gosten>


U trenutku kad strela pogodi minotaura, polece i moja sekira, zatim potrzem mac i krecem pravac na minotaura sa namerom da ga bijem po rukama . . .

[cpu088]

<Maximillian Kramer>
Sunjam se tako da budem zveri u boku ili jos bolje u ledjima kad bude pocela borba. Kada borba pocne, napadam zver, pazeci da ne pogodim nikoga iz druzine. Ako se zver zaleti u mene pokusacu da skocim na stranu kako bih izbegao udarac.
</Maximillian Kramer>

[cpu088]

Minuti prolaze i jedini zvuk koji se cuje je krcanje kostuju goblina u celjustima zveri i njeno mljckanje. Djokicu, koji vec par minuta drzi napetu strelu uperenu u zver, misici pocinju da izdaju i ruka mu drhti. Dva minuta nakon sto vas je napustio, vidite Gregora kako necujno izlazi na cistinu i dah vam zastaje dok gledate kako neopazeno posipa drzalju sekire uljem iz majusne bocice; par trenutaka kasnije Gregor jednostavno nestane u zbunju, necujno i neprimetno poput senke.
Kako i poslednje telasce biva prozdrano, zver se uspravlja i stavlja ruku na sekiru. To je bio trenutak koji ste svi cekali - Djokicina strela je poletela, ali udarac u glavu koji bi osamutio coveka, zver je samo razjario. Iako je ciljao u oko, umor je ucinio svoje i sama sreca je pomogla da strela uopste pogodi zver. U trenutku kada je strela poletela i Nebor se stavio u pokret - svom snagom je bacio tomahavk ka zveri. Silina kojom je bacio sekiru uzela je danak u preciznosti i sekira je bezopasno proletela daleko iznad zveri i zavrsila negde u gustisu iza.
Razjarena, zver je povukla sekiru iz zemlje, ali je Gregor obavio svoj posao dobro i sklisko ulje nije dalo oslonac za stisak. Ruka zveri je skliznula sa drske, a zver je jurnula napred, u pravcu iz kog je strela doletela, pognuta, rogovima koji su delovali ubojito koliko i sama sekira.
Morijana, koja je vec par minuta stajala u siprazju nekih 5 metara od pocetka cistine, videla je da zver jurisa na Djokicu, svega par metara pored nje. Razdaljinu od 10-ak metara, cak i kroz siprazje, zver je prevalila u svega par koraka, i vi ste shvatili koliko ste potcenili brzinu i pokretljivost tog monstruma. Udarac glavom u grudi je Djokicu odbacio metar uvis i u letu ga je zver jos jednom udarila glavom u stomak i bacila ga jos unapred (OOC: ako ste docarali sliku slicnu onima iz koride kad toreadori najeb.. onda sam uspeo da docaram). Mac koji mu je bio u rukama se nasao na zemlji, ali je drvo na koje je naleteo ledjima zadrzalo Djokicu uspravnim. Zver je nastavila nalet za njim, i udarcem po kuku odbacila ga u stranu.
Morijana je majstorski iskoristila otvoren bok zveri i bacila se na nju u vihuru pokreta. Sipajuci udarac za udarcem uspela je da odvrati paznju zveri od nesrecnog Djokice, i kada se zver okrenula ka njoj iskoristila je momenat da iz polucucnja, spinom citavog tela, zasece duboku ranu po nezasticenom stomaku zveri. Urlik koji je zver ispustila bio je zaglusujuci! Rana je bila toliko duboka i siroka da su creva pocela da ispadaju iz utrobe. U agoniji, zver je pokusala da se okomi na Morijanu. Skoncentrisana samo na to stvorenje koje joj je nanelo toliko bola, zver nije primetila Maximilliana koji joj je prisao sa ledja i dodirnuo je. Njegov dodir kao da je isisao poslednje ostatke zivota iz cudovista, njegove oci su u trenutku postale staklaste, i otvorene utrobe, cudoviste se srucilo na mesto gde je Morijana delic sekunde pre stajala, u poslednjem pokusaju da svojom masom smrvi tog stvora ciji su nozevi nasli put do njegove utrobe.
Nebor, a zatim i Gregor, stigli su prekasno - zver je vec bila mrtva. Nepovredjni, zaculi ste jaukanje iz Djokicinog pravca. Nebor je brzo otisao do svoga prijatelja i pomogao mu da ustane. Krik bola koji je Djokica ispustio jasno vam je rekao da je ozbiljno povredjen. Naprsle kljucne kosti, jedva je u stanju da stoji oslanjajuci se na Nebora, a graske znoja koje mu izbijaju na celu najbolje govore o bolu koji trpi, ali ne zeli da pokaze.
Dan prvi, sat deseti

@Skartna Tigar (aka. Kirgan)
Tvoja ocekivnja su se ispunila, doduse, samo delimicno. Na tvoja pitanja strazar je samo klimnuo glavom i prodrao se:
"Stranac, a? I jos Kislevita? Dolazi ovamo!", i na tvoje iznenadjenje, dodao sapatom uz namigivanje "Skartna..."
Zbunjen takvom reakcijom, posao si za njim. Uveo te je u starazu, svo vreme vicuci o "strancima", i kako vam "ne treba verovati", i da "nista dobro od vas nije doslo". Unutra, nakon sto je zatvorio vrata, i ponudio te vinom, objasnio ti je:
"Moje ime je Erik III Klaushewitz. Moj otac, Erik II Klaushewitz je poginuo u Bici za Zamak Lenkster, istog dana kada je zamak konacno pao opsadom Nurglovskih hordi. Drugovi koji su preziveli prepricavali su mi posle rata da je jedan wolf-brother, poznat i kao Div sa Severa, izvukao mog oca iz rusevina, i zajedno sa vojskom koja se povlacila, nosio ga na svojim ledjima polumrtvog dva dana, sve dok konacno nije podlegao infekciji... Kada je tvoja jedinica dosla u Nirnberg, pazljivo sam slusao sve price o vama, ali, avaj, kasno sam shvatio da si bas ti bio taj koji je rizikovao zivot za moga oca. Pokusao sam da vas upozorim na hapsenje, ali bilo je prekasno... Sada, trazim nacin da ti se iskupim."
Setio si se njegovog oca i krvave bitke za Lenkester, katapulti koji su bombardovali grad bili su pola masine-pola demoni i njihova djula su sejala smrt, paniku i zaraze gde god bi pala. Od nekoliko hiljada branilaca, svega je 20 prezivelo pakao... Tisina koja je potrajala trgla te iz secanja i resio si da iskoristis situaciju kako bi saznao nesto vise. Raspitao si se u vezi tvoje jedinice i saznao da je cela jedinica odmah po hapsenju prebacena u "Kulu". Nikakvo sudjenje nije bilo odrzano, a iz "Kule" se malo ko ikada vratio. Ar-Baltazar I Klaushewitz je protestvovao, ali njegova moc sve vise opada i niko ga nije slusao. Erik ti je objasnio da se "Kula" nalazi na dan hoda uzvodno uz Rhynu i da ju je nemoguce ne primetiti. "Kulu" stite mocne magije i tamo nema strazara. Jedini koji imaju kljuc za ulazak u "Kulu" su Ar-Baltazar I Klaushewitz, Lektor Gaius II Klaushewitz, i naravno ser Hermann IV von Bulov. Kad god se neko osudi na "Kulu" njega u pratnji vojnika tamo odvede neko od ovih ljudi. Pre ulaska u "Kulu" zarobljenicima se skidaju okovi, jer ih tamo drze daleko gore stvari od lanaca. Retki su strazari koji su videli unutrasnjost "Kule", a jos redji oni koji su prosli kroz sve njene tamnice...
Pohvalio je tvoju masku i rekao da te vecina ljudi verovatno nece prepoznati, ali da one koji su i doprineli hapsenju neces moci da zavaras. Iz pouzdanih izvora je saznao da ste ti i tvoja druzina pod prismotrom, ali ko je to naredio, i ko obavlja tu prismotru on zaista ne zna. Objasnio ti je kako da udjes u unutrasnji grad, a da pri tom izbegnes strazare, ali za ulazak u tvrdjavu samu ti je pozeleo srecu. Nakon jos koje case vina ispratio te je uz vikanje i proklinjanje.
"Prokleti stranci, preplavili ste grad! Sto pre zavrsavaj i gubi se iz grada!"
Uputstva koja si dobio od Erika pokazala su se odlicnim i bez ikakvih problema si stigao do ulaska u tvrdjavu. Na tvoje iznenadjenje, strazari su na pomen Madrak Hedraza samo uperili prstom na stepeniste koje vodi dole. Nisu te cak ni pogledali dva puta!
Pet minuta ti je trebalo da stignes do kovacnice. Samo sto si hteo da otvoris vrata, kada je kovanje prestalo i ti si cuo glasove. Duboki, promukli glas ("To mora da je Madrak Hedraz", pomislio si) i zapevajuci tenor od koga ti je krv prokljucala, i svu volju si mora da ulozis da ostanes koliko-toliko smiren - Lektor Gaiusu II Klaushewitz! Secas se njegovog likovanja kada su vas hvatali, i istog tog glasa dok vam je naredjivao da "Mirno podjete za njim". Razgovor koji se vodi je o porudzbini za oklop koju je Gaius napravio i koja jos nije gotova.
Dan prvi, sat dvanaesti

[Mrzimsvee]

<Morijana SilverStar>

Pogledam okolo, imali jos neke opasnosti. Uverim se da je Minotaur mrtav. I pogledam Djokicu, posto nisam vicna lecenju, cisto onako da li ce se izvuci ili ne. "Bice ti dobro", prokomentarisem. "Neka mu neko pomogne!"

[IG]

<Đokica Mesarović>

Đokica nakon povrijede stisnu zube i iako je pokusavao da trpi sto vise može, bol je bio veoma jak i njemu se u nekoliko navrata otelo par jauka. Nadao se da će to ubrzo prestati i očekivao da će neko od sveštenika u družini da pomogne ili u krajnjem slučaju ona mistična žena kod koje su krenuli. Nakon što se saberemo i podrobno pretražimo minotaura i neposrednu okolinu nastavljamo put kroz šumu.

[Kirgan]

<Skartna Tigar>
Iskontrolisem se krajnjim naporom i stanem negde da glas Sigmarita koga prepoznajem ne stigne da me vidi tj. da me ne natera na akciju i sacekam da vidim celu situaciju (obezbedjenje koje je verovatno slabo jer je u svojoj kuci te se ne oseca ugrozenim)
Posle toga kad budem siguran da nije sa kovacem pridjem majstoru uz pozdrav 8)
Te ga uz svo uvazavanje zamolim da me primi kod sebe i da mi objasni neke stvari te se raspitam za oklop koji kuje i za koga tacno te da li mu je potrebna pomoc zbog ustede vremena

[TheMarko]

<Nebor Gosten>


Koristim svoje poznavanje lecenja (koje je uzgred budi receno vrlo povrsno) da ako ne mogu da pomognem u zaceljivanju rana barem koliko toliko ublazim bolove Djokici. Predlazem da mu napravimo nosila i setivsi se svoje sekire, odem da je potrazim da bi napravio nosila, ili barem stake za Djokicu. Drugima ostavljam pretrazivanje okoline i lesa minotaura.

[playa]

<Gregor Einbrecher Diebstahle>

bacim se na pravljenje nosila kao sto je objasnjeno u players tread-u

[cpu088]

<Maximillian Kramer>
Dok ostali pomazu Djokici, ja pregledam okolinu i ako nadjem na neki predmet koji mi zapadne za oko ispitujem da li je magican. Pri tom pevam propisane molitve i dok desna stoji na par centimetra od predmeta koji proveravam, levom opisujem u vazduhu simbole Morra. Ako nadjem nesto magicno, obavestim druzinu.
</Maximillian Kramer>

[cpu088]

Odmah nakon pada minotaura, Morijana je, spremnih nozeva, procesljala okolinu da proveri ima li drugih opasnosti. Njena potraga nije otkrila nista novo - bili ste bezbedni, jedino na sta je nabasala su bili delovi goblinskih tela razbacani po okolini i na tragove Minotaura koji su vodili dublje u sumu. Po zavrsetu pretrage, vratila se do minotaura i zarila mu jedan od bodeza u potiljak "Da se osiguramo", prokomentarisala je.
Djokica je, uprkos bolu, uzivao u paznji koju su mu prijatelji posvetili, i dao je sve od sebe da se njegovo mucenje sto manje primeti. Melem koji je Nebor primenio na njemu (iako je pravljen za povredjene ptice) ublazio je bolove u grudima i stomaku, ali na naprslinu kosti nije imao nikakvog efekta. Nakon sto je pronasao svoju sekiru, Nebor se udruzio sa Gregorom u pravljenju improvizovanih nosila. Setio se da nogu treba ucvrstiti i da Djokica treba da miruje. Nosila su bila gotova za nekih dvadesetak minuta, i utom vam je Maximillian skrenuo paznju na malu kesicu koju je pronasao. Rekao vam je da se u njoj nalaze neke svetlece pecurke koje imaju nekakva magicna svojstva. Uz dosta muke ste poceli probijanje kroz sumu, znatno usporeni zbog nosila koja su non-stop zakacinjala negde, trebalo vam je skoro deset minuta da predjete stotinak metara koliko vas je delilo od uske stazice pored reke. Nastavili ste put Vesticje kolibe...
Gotovo tri sata je proteklo pre nego sto ste konacno stigli do svog odredista. Nekih pola sata pre kolibe, primetili ste da se suma menja, i da dobija crvene, jesenje tonove. Takodje ste osetili da vas preplavlja osecanje spokoja i mira, i Djokicino disanje je postalo ravnomernije, a bol je gotovo nestao. Staza je postajala sve sira, i uskoro ste se prepustili laganoj setji i uzivanju u pevanju ptica. Neki udaljeni delovi vasih svesti su vam govorili da to nije sasvim prirodno, i da nesto tu nije u redu, ali su oni bivali sve udaljeniji i tisi, dok napokon nisu posve nestali, a pred vama se ukazala Vesticija koliba...

Vesticija koliba; prebivaliste Katarine von Bulov: Vestice, alhemicarke i lekara

Dan prvi, sat trinaesti


@Skartna Tigar:
Povukao si se nazad u jednu od ostava i cekao da Gaius ode. Nekih petnaestak minuta kasnije zacuo si korake kako prolaze pored tvog skrovista i nepogresivi glas Gaisusa kako prica sam za sebe. Po koracima si zakljucio da je u pratnji dvojice strazara. Sacekao si jos par minuta da bi bio siguran, i nakon toga se uputio do majstora Madrak Hedraza. Poznata atmosfera kovacnice, zvuk lupanja cekica po gvozdju i duvanja mehova, miris metala i vodene pare, podsetili su te na vreme koje si proveo u raznoraznim kovacnicima sirom starog sveta i na to koliko si uzivao u plemenitom zanatu. Majstor Madrak je jedan od najkrupnijih patuljaka koje si ikada video, rastom dostize gotovo visinu coveka, ali njegova sirina i stamenitost jasno kazuju da je patuljak. Majstor je upravo gravirao predivno ukraseni i jos kvalitetnije uradjeni brest-plate, a njegov pomocnik, covek tek za nijansu visi od majstor Madraka, bio je zauzet glacanjem maca izuzetnog kvaliteta, i na tebe nisu uopste obracali paznju. Kovacnica je bila veca od ijedne koju si video, i brujala je od aktivnosti - najmanje sestoro drugih pomocnika je radilo u drugim delovima kovacnice. Postujuci drevni patuljacki obicaj da se kovacu nikad ne obracas kad udjes u kovacnicu, vec cekas da on tebe prvi oslovi, proveo si pet minuta diveci se kvalitetu opreme i izrade ovog Majstora.
"Vidim da znas da se ponasas"- obratio ti se majstor Madrak na losem Zajednickom. "Zelis li da napravis neku porudzbinu? Obrati se mom pomocniku." -nastavio je.
Kada si ti progovorio na Patuljackom:
"Zelim da razgovaram sa tobom, majstore Madrak Hedraze od Karak-Ungora", izraz neverice je obasjao njegovo lice, i ucinilo ti se da si video nagovestaj suza u njegovim ocima!
Prisao ti je, zagledao se u tvoje oci i rekao na cudnom Patuljackom dijalektu koji si jedva uspeo da raspoznas:
"Tisi mie poslllor pso? Pdji smn kovdz. Kvo treb pr da prslavi!"
Poveo te je u malu sobu koja je izlazila na kovacnicu i ponudio te pivom. Razgovor ti je u pocetku bio jako naporan, ali sto je duze trajao, i sto je veca bila kolicina piva koju ste popili, sve ti je bilo lakse da ga razumes. Kako to obicno sa patuljcima biva, razgovor se protegao na nekoliko sati i iz njega si saznao dosta novih i zanimljivih stvari. Prvo sto si shvatio je da ti je verovatno pola stvari promaklo zbog cudnog dijalekta kojim Majstor govori.
Pomocnik, jos jedan koji govori patuljacki koliko-toliko, bi mu bio dobro dosao, ali pre no sto te primi morao bi da budes kod njega na probnom radu nedelju-dve. Bio je toliko odusevljen sto konacno moze sa nekim da prica na jeziku svojih dedova da si ti sa mukom uspevao da se snadjes sa bujicom reci kojima te je obasipao. Pricao ti je o tome kako je pre 20 godina dosao u Nirnberg i dosta detaljno ti je objasnio zasto je napustio svoj Karak i kako je proteklo njegovo putovanje do ovog grada - nazalost, gotovo nista od toga nisi uspeo da razumes. Par puta je pomenuo "staru pauljacku koloniju" ali je kontekst svaki put bio drugaciji, tako da nisi siguran da li je on poreklom iz nje, ili je Nirnberg sagradjen na mestu iste, ili je on tu upoznao tajne kovackog zanata... Smatrao si da ces vise saznati budes li se drzao Patuljackog - na kraju krajeva, sve price koje si svo vreme boravka u Nirnbergu cuo o kovacu pominjale su njegovu poslovicnu cutljivost; a, gle, sa tobom na Patuljackom gotovo ne zna da prestane! Kada si pomenuo oklop, on te je proveo kroz kovacnicu da ti pokaze neke od njegovih radova - kvalitet svega sto si video prevazisao je sva tvoja ocekivanja; par komada opreme (ukljucujuci i oklop za Gaiusa) je cak imalo ugravirane patuljacke Rune! Poslovan, poput svakog Dwarfa, kad je video tvoje odusevljenje poceo je da te obasipa cenama svojih proizvoda (cene su priblizno deset puta vece od onih u cenovniku na PT-u) i cesto pominjao kako "Prv klaner njebz Cekica Skire!" pri tom ti pokazujuci razlicite komade oruzja. U razgovoru od koga bi te glava bolela mnogo vise da nije bilo stalnog dotoka dobrog piva prodjose 3 sata...
Dan prvi, sat petnaesti

[IG]

"Divno!" pomisli Đokica "Konačno smo stigli i do kolibe. Nadajmo se da je čarobnica kod kuće i da nas očekuje. Možda bude i neke čorbe za nas putnike koja će nas ugrijati nakon svega što se desilo." pomisli uz smješak.

Nosila mu se tokom cjelog puta nimalo nisu dopadala ali je znao da je to trenutno najbolje rješenje. Gledajući okolinu razmišljao je da li je ona stvarno toliko moćna kao što pričaju i da li će pristati da im pomogne.

[Mrzimsvee]

<Morijana SilverStar>

"Mrzim vestice", pomislih, setivsi se svog oziljka. Razgledam okolinu.
"Ona sigurno zna da smo tu." Jako sam oprezna, nebih zelela jos jedno iznenadjenje!

[Kirgan]

<Skartna Tigar>
Odlicno pivo vrhunski majstor toga nema vise u tom broju k'o nekada sto kazuju patulj legende i price od starine
I Gospodaru Madrak Hedraze od Karak-Ungora da li ti uslovi koje iskam zvuce razumno i ako da eto mene od zore (valjda) kod tebe na ucenju

[lord warrior]

<Maximillian Kramer>
Vestice... Nikada ih nisam voleo. Ali, dok god ne remete prirodan tok smrti, nemam nekih velikih zamerki. Pa ipak, bicu na oprezu. Ne zelim da se desi neko iznenadjenje...

Nastavio sam sa ostatkom druzine ka Vesticjoj kolibi, oprezniji nego inace. Posle susreta sa onom zveri, ko zna sta nas jos moze ocekivati...

[TheMarko]

<Nebor Gosten>


Posrcuci, vec propisno izmoren ubrzavam korak govoreci sebi u bradu:"Samo jos malo Nebore, eno je kuca, tamo ce sve proci, tamo ces se odmoriti . . . Evo, sad je jos blize, izbroj stotinu koracaja i tu si . . . "


Brisuci zemlju jezikom :P idem ka kuci u sred sumice, noseci prijatelja na ledjima . . .

[IG]

<Đokica Mesarović>

Nakon što su ušli u kolibu Đokica se požalio na svoje stanje dotičnoj dami, a potom su i ispričali šta im se desilo u šumi, spominjući pri tome i ono što su našli kod minotaura. Đokica se usput zahvalio onima koji su mu pomogli da lakše preboli rane, a potom je i sačekao da neko od družine postavi pitanje zbog kojeg su i došli.

Inače nije imao nikakvo specijalno mišljenje o vračarama i predpostavljao je da svako mjesto ima bar po jednu takvu osobu koja je mogla da zaliječi rane svojim sposobnostima. To je naravno odobravao ali nije volio ljude koji su se petljali sa magijom ili sa bogovima jer je vjerovao da je sudbina uglavnom naklonjena onima koji su dovoljno hrabri i u svojim rukama čvrsto drže mač.

Ipak cjelo vrijeme se trudio da utvrdi kakva je to osoba koja živi u ovoj kolibi, da li može imati povjerenja u nju i pokušao je da bude što prijateljskije nastrojen, bar dok mu ne pomogne svojim umjećem.

[playa]

<Gregor Einbrecher Diebstahle>
nemam nista pametno da radim tako da samo pratim ostatak druzine i trudim se da budem koristan gde je to moguce

[cpu088]

I napokon, posle napornog i uzbudljivog dana, druzina se ponovo nasla na okupu u poznatoj atmosferi "Gvozdenog bika". Krcma je polako pocinjala da se puni, i vi ste, uz obilnu veceru, prepricavali dogadjaje od toga dana.
Skartninu pricu ste svi sa zanimanjem pratili, i sa iznenadjenjem ste saznali da Skartna hoce da se zaposli! Patuljak kod koga on hoce da radi mu je obecao hranu i smestaj za nedelju-dve probnog rada, i ako prihvati posao moze vec koliko sutra ujutru da se useli u kovacnicu. Radice po ceo dan te dve nedelje, a nakon toga ce poceti da prima pristojnu platu - koliku tacno ce zavisiti od kvaliteta njegovog rada. Skartna jos uvek seluje neodlucan po tom pitanju, i resio je da razmisli o tome uz par piva... Jos vam je napomenuo da je Lektor Gaius II narucio oklop koji ce biti gotov za par dana i koji na sebi ima ugravirane mocne patuljacke rune zastite! Svi njegovi napori da uhvati na delu osobu koja vas prati su bili uzaludni.
Dok ste mu vi pripovedali pricu o vasem susretu sa zveri ("Minotaur!" - uzviknuo je cim je cuo vas opis, "A ja nisam bio sa vama!" - gotovo placnim glasom je dodao.), Skartna je pazljivo slusao ("Nikad minotaura ne napadajte dok jede! Kako to niste znali!? A, niste ga ni napali? Dobro, dobro...") i gotovo cutke upijao svaki detalj vase borbe ("Nisi ga valjda pustio da te udari rogovima?! Dobro si ti ziv ostao!"), gotovo cutke ("I na kraju, ko ga ubi, Max ili Morija?"). Ucena i prefinjena konverzacija gospe Morijane SilverStar i Lady Katarine von Bulov nije uspela da uhvati njegovu paznju. Ono sto je iz vase duge price zapamtio bilo je da je izuzetno oprezan i formalan stav koji je Vestica zauzela prema druzini dosta omeksao kada joj je Djokica pruzio kesu fosforescentnih pecurki. Kao protiv-uslugu, ona je Djokicu zalecila na brzinu, i dala mu bocicu velicine malog prsta ispunjenu magicnom tecnoscu koja leci svaku, pa i najtezu ranu. "Jedino od cega salve ne leci je smrt!" - bila vam je rekla, na sta ste svi pogledali u Maximilliana i molili se svako svom bogu da Maximillian ne odreaguje na to. Bogovi su vam bili naklonjeni. O dogadjajima vezanim za minotaura (tu ste opet pridobili Skartninu nepodeljenu paznju) vam je ispricala da oni retko zalaze tako blizu njene kolibe (palo vam je u oci da je rekla "moje kolibe", a ne "grada") i da je vaseg verovatno napalo pleme goblina ("Goblini!" - uskliknuo je Skartna. "Jeste li ubili nekog za mene?") koje nije uspelo da dokrajci zver ("Minotaur, kazem vam, minotaur!") pre no sto je minotaur dokrajcio njih. Potera za goblinima ("Mmmm") ga je sigurno i dovela u "njenu" blizinu.
Prica je nastavila da vijuga, izmedju zalogaja ukusne hrane i gutljaja pica, i svi ste se cudili kako Vestica skupo naplacuje svoje usluge ("30 zlatnika za previjanje! 50 za namestanje kosti! Cak 100 za ozbiljne povrede!"). Kada je u toku kratkog razgovora Morijana izbacila svoj adut o Usvajanju, dobila je ledeni odgovor:
"Znam SVE o tome."
Nakon toga vas je Lady Katarina von Bulov ljubazno, ali cvrsto zamolila da je napustite, posto ima toliko drugih, hitnih poslova.
Kada ste ispricali jedni drugima sve sto ste imali po drugi put, doslo je vreme da se skuju planovi za dalje...

Dan prvi, sat osamnaesti

[IG]

<Đokica Mesarović>

Đokica se radovao ponovnom susretu sa Skartnom i bio je srećan što ima priliku da ponovo uživa u hrani i udobnosti gradske krčme. Predpostavljao je da su za danas dosta uradili i njegova želja je bila da se dobro odmori i ispava nakon sveg bola kroz koji je prošao nakon susreta sa ogromnom i ubistvenom zvjeri. Ipak znao je da vremena nije bilo za bacanje te nije želio ga rasipa na odmaranje. Srdačan razgovor i dobro piće činili su mu dobro i on se pitao kolko će to da traje dok im se ponovo ne desi nešto loše.

Jedna od važnijih stvari koju je uradio nakon jela i osvježenja je da je prodao krčmaru trofej iz bitke koja se odigrala tog jutra, glavu minotaura, i to za pozamašnu svotu novca. Potom je za dobijeni novac naručio piće za sve za stolom i potom raspodjelio novac na jednake djelove, tačno 14 zlatnika svakome, a preostalih 2 zlatnika je dao krčmaru kao napojnicu. Potom je pozvao i njega da sjedne sa njima za sto naručio mu hranu i piće i počeo sa njim razgovor o svemu što se dešava u gradu i pitao ga za glasine koje kolaju po njemu kao i za sve ostalo što bi družini moglo da bude od pomoći, a usput mu i potanko opisao borbu protiv minotaura.

[TheMarko]

<Nebor Gosten>


Prikljucujem se Djokici u ispitivanju krcmara, kao sto je opisano na PT.

*Edit* => courtesy of GM:

Pravim veliko zezanje od raspitivanja kod krcmara u nameri da opustim i krcmara i njegov jezik. To radim na sledeci nacin: Oponasam pokrete minotaura, sirokim (komicnim) potezima ruku pokazujem kako se ko kretao i kuda i povremeno viknem prema glavi minotaura (koja je do sad vec sigurno na vidnom mestu iznad kamina) "Muuuu, Muuuu" i postavljam sebi prste na celo (kao rogove) i pravim zajebanciju ne bih li nasmejao krcmara i ulovio trenutak da ga priupitam nesto u vezi lektora . . .

[cpu088]

Zlatnici koje ste ostavili, vase price o lovu na minotaura, i alkohol koji je popiven u slavu vaseg trofeja dobro su olabavili krcmarev jezik. Uz njegovu pricu i ono malo sto ste od saznali od Vestice uspeli ste da dopunite svoje znanje.
Vestica je na pomen Lektora Gaiusa II Klaushewitza odreagovala sa: "Crv! Ne zelim da se to ime ikada pomene predamnom! Napolje!", no, vesta intervencija Nebora uspela je da smiri njene strasti, i vi ste se izvinjavali jer ste stranci, i da vam se ta greska nikada nece ponoviti, i da je molite za pomoc, i da ima prelepe oci kad se naljuti... Bilo kako bilo, nesto od toga je upalilo, i vas razgovor se nastavio. Pometeni i zbunjeni, izletelo vam je otvoreno pitanje o Kultu Tzeencha - ovaj put je reakcija bila jos gora: Vestica je pocela da se smeje! I jedva se smirila posle minut, dva!
"Male ovcice", rekla vam je, "posle u lov na Direwolf-a! Hodate po tlu punom zmija, a jos niste naucile da otvorite svoje oci! Ha, ha, ha, odavno se nisam ovako nasmejala... Znate sta, ako mi pruzite neki dokaz da ste uspeli da se izborite sa Kultom, makar sa jednom njegovom celijom, i prezivite, mozda cu vam i pomoci. I zapamtite, ja nisam rekla da Kult uopste postoji."
Krcmar, dobro pripit, je bio vise nego raspolozen da prica! No, poput vecine pijanih prica ni njegova nije imala puno smisla, i sa mukom ste uspeli da shvatite sta je sve on hteo da vam kaze. O Lektoru Gaiusu II Klaushewitzu njegova usta su bila puna hvale! Odani Sigmarita, blagosloven od Sigmara licno nadljudskom snagom i zivotom duzim od normalnih ljudi, Lektor ce sigurno jahati rame uz rame sa Sigmarom na drugome svetu! I kako samo mudro savetuje naseg ser Hermanna, toliko odan i priljezan u radu da je dobio i licne odaje tik uz odaje ser Hermanna licno, kako bi vazna gradska pitanja mogla biti sto pre resena. Odnedavno se ukljucio i u posao trgovine krznom, kako bi pomogao gradskom stanovnistvu i doneo vise novca u grad, i sigurno ce postati glava Esnafa! A glasine o utaji poreza su lazne, to ih oni bedni Ulrikovci sire, samo da prikriju svoja necasna dela! Pa zbog njih grad vec godinama nije bezbedan, i ljudi nocu nestaju sa ulica; ko zna kakve oni obrede izvode i svojoj rupi od hrama... Gradske vlasti cine sve da tome stanu na put, patrole su pojacane, i desava se da straza upada u kuce sumljivih nevernika da naprave pretres, ali do sad to nije urodilo plodom. Vec dva meseca se razmisljalo o poostravanju mera, i sa dolaskom Ulrikovih kucica to je vec i uradjeno! A ti Ulrikovci, jedva da su bolji od vampira iz Sylvanie - njihov vodja je poginuo kad se suprotstavio naredbi ser Hermanna, a cujem price da je vidjen u gradu! To sile zla rade, kazem vam! Treba ih sve spaliti na lomaci, njih i njihov hram! Ne, ne, ne, necete videti nikog od te bagre u mojoj krcmi!
A potom je zapao u zaneseno opisivanje unutrasnjosti Hrama Sigmara, i nadahnutih molitvi koje svestenici non-stop citaju, i kako svaki pravi vernik poseti hram bar jednom dnevno da ostavi priloge za siromasne i u slavu Sigmaru...


Unutrasnjost Hrama Sigmara, kako ju je opisao krcmar Greko von Bulov, vlasnik "Gvozdenog bika"

Skartna vam je ispricao sve sto je znao o gradu i vi ste stekli neku predstavu o tome gde se nalaze najvaznije gradjevine. I tako je druzina odlucila da se po drugi put ovog dana razidje...

Dan prvi, sat dvadeset i prvi

[Mrzimsvee]

<Morijana SilverStar>

"Odoh ja da se prosetam, vidimo se sutra decaci!"
Odlucim da odem do te "Kule", da vidim nasta to lici i malo osmotrim situaciju.

[Kirgan]

<Skartna Tigar>
Idem do kule da je osmotri i ako mi elfovska lepotica kaze da i ona ide tamo priupitam je koliko se razume u magiju ipak ste vi poznati po tome te da vidimo te magijske zastite
Posle toga idem kod patuljka i prihvatam posao ako jos uvek zeli a ako ne oprostim se od njega (ojasnim situaciju patuljku cisto zbog njegove bezbednosti(ko sam stvarno ja druzinu ipak ne spominjem) te da mi moja cast ne dozvoljava da ga stavljam u tako veliku opasnost i da se cuva XAOC kulta ovde koji kontrolise grad te da ja zelim da oslobodim i osvetim svoju sabracu a lazni Sigmarit je jedan od kultista koliko sam saznao):twisted:
Moram da rizikujem nema se vremena

[TheMarko]

<Nebor Gosten>


Povucem Gregora za rukav i kazem: "Sad mi treba tvoja pomoc. otisao bih u gradsku kucu i da pretrazim spise o poslovanju i porezima lektora. Mozda tu ima i nesto istine o utaji poreza. A ti mi trebas da tamo udjemo a da svi misle da smo predstavnici uvoznika sa kojim lektor radi. Prvo bi trebalo da se raspitamo na ulici i u prodavnicama odakle on nabavlja koze a onda da upadnemo u gradsku kucu i probrljamo po spisima . . . Sta mislis?"
Ako Gregor pristane odosmo mi da provedemo neko vreme raspitujuci se u svim prodavnicama koze iz kojih krajeva dolazi koza ("Culi smo da je koza uvezena iz /insert random region names here/ najbolja." - nikad isti region)
A onda odlazimo kao predstavnici regiona za koji zakljucimo da je najverovatnije izvor robe u gradsku kucu i zahtevamo (uz prilozene papire - za koje mi treba Gregor) da proverimo promet robe jer je u toku kontrola izvoza . . .

[IG]

<Đokica Mesarović>

Đokica se nakašljao kad je čuo za misteriozne nestanke ljudi po gradu i pogledao da vidi reakciju ostalih na tu krčmarevu izjavu. Sa svime što je krčmar pričao se glasno slagao i odobravao mu čisto da bi stekao njegovo povjerenje i prijateljstvo, a potom nakon što je saznao šta ga je zanimalo krenuo je sa djelom družine prema gradu u potrazi za crkvom Sigmara. Pri tom je požurio jer je znao da je već kasno i da će se ubrzo ona i zatvoriti.

[lord warrior]

<Maximillian Kramer>
Odlucio sam da se raspitam o hramovima u ovom mestu. Ako postoji
Morov hram, najbolje bi bilo da se tamo zaputim. Ako ne postoji, zapucujem se u neki drugi (OOC: cim saznam koji hramovi postoje, reci cu u koji). Mozda bih i ja mogao da se zaputim do Sigmarovog hrama. Mozda cu saznati nesto sto Djokica nece. Nikad se ne zna, mozda budu imali vise poverenja u svesteno lice.

[playa]

<Gregor>
Pre polaska u krcmi se trudim da nadjem nekog trgovca iz urbanijih delova carstva, po mogucstvu nekog ko jos nije isao do lektora.
Polazim sa Neborom u "setnju". Idemo ka glavnoj vecnici ili kako ga god oni ovde nazivaju. Ovo ce biti samo setnja da se izvide stvari pa bismo mogli da svratimo u jos neku krcmu na neko "kratko". Sve vreme se trudim da vidim da li nas neko prati. Kada se vratimo u krcmu uputim se "na spavanje". Tamo ostanem do otprilike ponoci, a onda "posetim", ako takav postoji, da "pozajmim" neki dokument koji ce nam obezbediti razgovor sa lektorom, ili bar nekim njegovim covekom zaduzenim za trgovinu ili bilo sta slicno, vazno je samo da je unutar vecnice. Sutra ujutru cemo da iskoristimo moje "otkrice", ukoliko ga bude

[cpu088]

Mrtvi umorni, vise mentalno nego fizicki, Morijana SilverStar i Skartna Tigar stigli su nazad u poznatu atmosferu "Gvozdenog Bika" negde oko 4 ujutru, u vreme kad su poslednji pijani gosti pocinjali svoje bauljanje ka sobama. Njihov ulazak je rezultirao u upitnom podizanju obrva sluzavki, ali niko nista nije pitao. Krcmar Greko je vec odavno bio zaspao, i sluzavke nisu pokazivale ni najmanje znake revnosti - jedva su cekale da konacno i one odu na pocinak. Krajnji napori kojima ste izvrgli svoje volje pri pokusajima da se priblizite Kuli uzeli su svoj danak, i bez reci, otisli ste na spavanje.
"Kula" se nalazi na uzvisici, desetak minuta od reke Rhyne, i skoro citava 3 sata uzvodno. Nocna setnja je prosla bez uznemiravanja, nanovo ste iskusili mir Vesticine sume, i gotovo uzivali u odsjajima dvaju meseca na povrsini Rhyne. Kao sto vam je vec receno, "Kulu" nije moguce promasiti - gradjevina se jasno ocrtavala na golom brdu naspram ponocnog neba, i na vase iznenadjenje, kada ste se malo priblizili uocili ste put koji vodi do "Kule" iz pravca grada. Ispitali ste tragove i iz njih zakljucili da se put dosta retko koristi, ali kada se koristi ttuda prolaze vece grupe ljudi. Kako ste se priblizavali "Kuli" u vama su pocinjale da se javljaju sumnje u clanove svoje druzine - neko od njih vas je izdao! Gotovo u istom trenutku, oboje ste se okrenuli i potrcali nazad, u pravcu grada, kako biste upozorili ostale i pronasli izajicu. Dvadesetak metara kasnije, zastali ste kao ukopani - izdajica sigurno ne postoji, i ponasate se glupo! Ponovo ste poceli da prilazite Kuli kako biste nastavili sa misijom. Umor, nadljudski umor vas je ophrvio, i vi ste seli na zemlju da se odmorite. Cutke, par minuta kasnije, ustali ste i uputili se nazad - misiju ste zavrsili i saznali sta se imalo saznati. I opet, na dvadesetak metara odatle, shvatili ste da nista niste ucinili. Tracak spoznaje, neverovatne koliko i crvena suma Vestice, dopreo je do vas - to vas "Kula" odbija; ne dozvoljava vam da joj prodjete, poput zivog bica ona se brani! Odlucni da se suprotstavite, svu volju ste usmerili na koracanje ka njoj - pritisak u glavama je rastao, i zelja da pobegnete u grad bivala sve jaca; grad je u plamenu, neophodni ste tamo! demoni ubijaju vase prijatelje, treba im pomoc! to nije Kula cemu prilazite, vec ponor bez dna! sve je besmisleno, najbolje da se vratite... Kula je u plamenu, bezite! Uprkos svemu, nakon sto je Morijana pala bez svesti na zemlju, Skratna je koracao, nogu pred nogu, korak po korak, ali na desetak metara od "Kule" i njegova tvrdoglava upornost je poklekla i severnjacka volja je slomljena - obeznanio se. Sledece cega se oboje secate je da ste na stazi kojom ste dosli, dobrih desetak minuta od "Kule" i da koracate u pravcu grada, vodjeni nekom tudjom voljom. Pribrali ste se i zakljucili da je magija koja stiti "Kulu" prejaka i da vise nista ne mozete uciniti. Nastavili ste put grada...


"Kula", zatvor branjen magijom

Ostatak druzine se nakon obine vecere uputio ka gradu, vodjeni uputstvima dobijenim od Skartne i Morijane svako je iz druzine imao neki svoj cilj u vidu. Na ulasku u Spoljnji grad, zaustavila vas je straza, zatrazila vasa imena, kao i svrhu tako kasnog ulaska u grad. Objasnili su vam da je grad jako opasan nocu i da na ulicama osim strazarskih patrola gotovo nikoga nema. Maximillian i Djokica su dobili detaljan opis kako da stignu do hramova, ali su Djokici rekli da je hram Sigmara u ovo doba zakljucan i da je najbolje da dodje ujutru. Straza je potom propustila Maximilliana, a ostale vratila u krcmu. Samo sto su strazari otisli, Nebor se setio puta koji mu je Skartna opisao za neopazen ulazak u Spoljni grad. Gregor i on su resili da oprobaju srecu i pokusaju da pronadju taj tajni ulaz.


Kapija na ulazku u grad, prostor gde se Spoljnji grad nalazi i Tvrdjava iza

Neborovo secanje je bilo dobro, i uz pomoc malo srece i dosta Gregorovog poznavanja kako gradovi i tajni prolazi funkcionisu, uspeli su da se neopazeno uvuku u Spoljnji grad. Kucice koje su cinile Spoljnji grad bile su nalik jaje jajetu, videli ste samo jednu ulicu koja vodi od Kapije do Tvrdjave, a ostatak Spoljnjeg grada je bio sacinjen od kucica i prolaza izmedju njih razne sirine. Sve je bilo slabo osvetljeno bakljama, a u kucama je vladao mrak. Uspeli ste da izbegnete nekoliko patrola, ali treca na koju ste naisli za petnaestak minuta setanja je videla Nebora. Strazari su potrcali ka vama, i u jurnjavi koja je usledila poteri se pridruzila jos jedna patrola, i zatim jos jedna. Od Gregora nije bilo ni traga, a Nebor je s mukom uspeo da pronadje tajni izlaz i da umakne poteri. Kada se konacno vratio u krcmu, zatekao je tamo Djokicu i Gregora kako sede za stolom, i caskaju sa krcmarom...


Kuce kakve sacinjavaju Spoljnji grad

Nesto posle ponoci, Gregor se uputio u samostalan odlazak u grad, sa ciljem da pribavi neophodna dokumenta za lazno predstavljanje. Informacije koje je u razgovorima sa raznim ljudima uspeo da pribavi pokazale su se ispravnim, i u krcmi "Leteci vo" je pronasao osobu koju je trazio. Georg Ajnstat iz Nulna, tek danas pristigao u grad; trgovac kozama koji je zakazao prijem kod Lektora za dva dana! Pun pogodak! Pribavljanje neophodnih papira je bila dobrodosla vezba u kojoj je Gregor svesrdno uzivao...
I osvanu jutro, drugog dana vaseg boravka u Nirnbergu

Dan drugi, sat osmi

[playa]

<Gregor>
prvo da se dobro doruckuje i procaska sa drustvom (nista na prazan stomak). zatim dam neboru papire i zajedno se uputimo u gradsku vecnicu. tamo se predstavljamo kao trgovci iz nulna (ja sam pomocnik) koji bi zeleli da porazgovaraju sa nekim sluzbenikom semi oficijelno o stanju trgovine.
"Mi smo relativno novi u ovom poslu pa bismo hteli da steknemo neke nove "prijatelje" na pravim pozicijama." - kaze Gregor sluzbeniku uz jasnu nagovest dodatne zarade ukoliko se lepo sporazumemo.
"Treba nam samo, za sada, da vidiimo ko je najzastupljeniji zastupnik za region Nulna i zasto je to bas on. Naravno, ukoliko mozemo da promenimo na neki nacin to trenutno stanje, bili bismo VRLO zahvalni." - nastavi Gregor uz zaverenicki osmeh.
Ukoliko bude prilike snimamo sta god mozemo o finansijskom stanju u gradu, a ako bas nista ne kapiram ja cu samo klimati glavom znacajno, potruditi se da zapamtim nekoliko imena i moguce prilaze do ovog mesta kada je... "manje guzva".

[TheMarko]

<Nebor Gosten>


Posto vidim da Gregor odlicno govori "gradski" jezik pustam njega i pravim se da sam uobrazeni trgovac, novopeceni bogatas, i iskljucivo "zahtevam" stvari od njega licno . . . Ako bas krene lose ubacim se sa nekoliko novcica da "podmazem" stvar. Ako sve prodje kako treba u sledecem trenutku prebiramo po spisima i trazimo dokaze o utaji poreza . . .

[IG]

<Đokica Mesarović>

Nakon što je za doručkom sabrao utiske od juče, Đokica krenu prema gradu sa ostalima nadajući se da će pri posjeti crkve imati ovoga puta više sreće.

Kada je došao do crkve Đokica je probao da se koncentriše i svojim osjećajem pokušao nešto da otkrije. Bio je cjelo vrijeme obazriv čak i kada je ušao u crkvu. Nakon što je ušao pomolio se ali brzo i ne tolko revnosno već je dok je to naizgled radio pokušao da posmatra sveštenike i njihovo ponašanje. Potom je prišao jednom od sveštenika koji mu se učinio najpogodnijim i predstavio se rekavši da je novi u ovom gradu i da želi da sazna malo više o religiji i o ovoj crkvi u kojoj se nalazi. Ono što je takođe spomenuo je kakao je morao da ode iz rodnog mjesta ali nije rekao pravi razlog već je rekao da je to zbog varvarizma njegovog naroda i kako trenutno ima dovoljno novca ali ne zna do kada će da to traje, a namjera mu je da se ovdje zaposli kao plaćenik ili borac pa možda i sveštenik dodao je uz osmjeh ili bar neki pomoćnik.

[lord warrior]

<Maximillian Kramer>
Danasnji dan cu najbolje provesti pazljivo postavljajuci odgovarajuca pitanja u Hramovima Morra, Taala i Rhye i Shallye. Posle toga bi mi valjalo da posetim Ulrikovo svestenstvo.

[Kirgan]

<Skartna Tigar>
Idem do vestice oce li neko sa mnom I kerene do iste sa oprezom lovca