<Đokica Mesarović>
Đokica se smukom osmjehnu Elmi koja mu je pomagala oko rana i zahvali joj se zbog njene dobrote, a potom od krčmara zamoli jednu bocu rujna vina koju onako na brzinu otvori i otpi žedno i iskobeljavši se iz gužve pozdravi se sa mladom djevom, a ostalima uputi zdravicu bocom koju je držao i izađe napolje pijući, dok se uz osmjeh udaljavao lagano prema šumi.
Đokica je idući sa Neborom i dalje pio i pričao o užasnom crvu i borbi koja se odigrala pokušavajući u glavi da provrti sve što se desilo i da se skoncentriše na sve one detalje koje su mu možda tada u vrtlogu promakli. Nakon što je o svemu dobro promislio počeo je i da pjeva onako za svoju dušu nakon što se dobro podnapio vinom.
[WHFPR] [Previranje] Game thread
Moderator: Moderators
<Gregor Einbrecher Diebstahl>
U nepoznatoj sumi, daleko od grada i prijatelja, Gregoru je proletelo puno toga kroz glavu pa je delovao vise naognski, kako su ga godine uplitanja u tudje stvari u velokom gradu naucile: lagano, kao senka u noci nastavio je da prati cuvare reda nazad ka gradu. Naravno, kako je imao vremena da o svemu razmisli, nije se uputio do kraja sa njima vec ih je samo iskoristio da izbegne svaku mogucnost da se izgubi i dodje do neke stale dobro van samih zidina grada. Noc u senu moze da bude dobra za sabiranje utisaka i planiranje sledecih koraka. Skartna je ocigledno umakao, a nekako se od pocetka nije ni brinuo za tog grmalja sa severa, delovao je kao kao neko ko vrlo dobro zna da se brine o sebi. Sa druge strane, Nebor ce se sigurno postarati da se nista lose ne desi ni onoj dobricini Djokici. Ono sto nikako nije mogao da zna, i ujedno ono sto ga je najvise mucilo, je sto nikako nije mogao da zna gde ce se njegovi prijatelji uputiti i kako da se sa njima ponovo nadje...
"Jutro je pametnije od veceri." - promrmljao je na kraju i smestio se da se odmori do jutra, - "Sutra cu ustati u ronu zoru i smislicu vec nesto pametno, nije ovo ni prva ni poslednja neprilika u kojoj sam se nasao."
U nepoznatoj sumi, daleko od grada i prijatelja, Gregoru je proletelo puno toga kroz glavu pa je delovao vise naognski, kako su ga godine uplitanja u tudje stvari u velokom gradu naucile: lagano, kao senka u noci nastavio je da prati cuvare reda nazad ka gradu. Naravno, kako je imao vremena da o svemu razmisli, nije se uputio do kraja sa njima vec ih je samo iskoristio da izbegne svaku mogucnost da se izgubi i dodje do neke stale dobro van samih zidina grada. Noc u senu moze da bude dobra za sabiranje utisaka i planiranje sledecih koraka. Skartna je ocigledno umakao, a nekako se od pocetka nije ni brinuo za tog grmalja sa severa, delovao je kao kao neko ko vrlo dobro zna da se brine o sebi. Sa druge strane, Nebor ce se sigurno postarati da se nista lose ne desi ni onoj dobricini Djokici. Ono sto nikako nije mogao da zna, i ujedno ono sto ga je najvise mucilo, je sto nikako nije mogao da zna gde ce se njegovi prijatelji uputiti i kako da se sa njima ponovo nadje...
"Jutro je pametnije od veceri." - promrmljao je na kraju i smestio se da se odmori do jutra, - "Sutra cu ustati u ronu zoru i smislicu vec nesto pametno, nije ovo ni prva ni poslednja neprilika u kojoj sam se nasao."
@Gregor:
Ususkan u senu na spratu, kroz polusan si zacuo priguseni razgovor koji je dopirao odozdo. Trgao si se i prisunjao se do pogodne rupe u podu. U stali je vladao mrak, i sve sto si uspeo da razaznas su bile siluete trojice muskaraca, koji su, cini se, bili upleteni u neku vrstu tihe rasprave.
"Ne znamo gotovo nista o njima!" - promrmljao je jedan glas.
"Znamo dovoljno." - suprotstavio se drugi. "Na tragu su im. Racija je za koji sat. Oni su nam najbolja sansa za sad."
"I niko ih nece povezati sa nama!" - pridruzio se treci, blago poznati glas.
"A ako ne uspeju? Cak i uz nasu pomoc?" - nastavio je prvi. "Sta onda?"
"Onda nista - bar nije nasa koza u pitanju! Ova kutija koju smo nasli u sobi one Elfice nam moze biti od pomoci. Katarina ce vec znati sta da uradi... Jesi li ih obavestio?" - cuo si poznati glas, i lagano, poceo si da povezujes lice koje ide uz taj glas.
"Naravno! Rekao sam onom smedjokosom brkajliji - "trgovcu iz Aldorfa". Onog drugog, malog, nisam nasao." - mrmljao je drugi glas.
"To vise nije u nasim rukama - ucinili smo sve da ih upozorimo, a da se licno ne izlozimo. Steta sto nisi mogao da stignes na vreme - sve bi bilo jednostavnije da je Martin vec pricao sa njima..." - konacno si prepoznao glas; to je pisar iz Vecnice kod koga ste se raspitivali jutros! Cini ti se da je citava vecnost protekla od tada.
Iz njihovog razgovora si zakljucio da ce dvojica (pisar i onaj drugi glas, koji je imao raspoznatljive primese vojnika kakvi se srecu svuda po Imperiji) odneti kovceg iz sobe Elfice ("Morijana? " proslo ti je kroz glavu) do Katarine, a negde oko ponoci ce im se pridruziti i Martin. Brkajlija bi trebalo da je vec tamo - njihovi ljudi su videli njega i jos jednog iz njegove druzine ("Dugokosi rmpalija sa vucijim ogrtacem! Kako ga su ga samo Sigmariti gledali! Cudi me da se jos uvek nije probudio sa velikom rupom tamo gde mu je glava bila!" - komentarisao je vojnicki glas. "A tek kad pomislim da je imao zivaca da udje pravo u njihov hram! Samo sto nisam umro od smeha kada sam to video! Iskreno, nisam ocekivao da izadje!") kako se upucuju ka sumi nakon sto im je poruka preneta. Naravno, imali su "pratnju", ali ce valjda biti toliko pametni da je se otarase...
Kada je sve dogovoreno, sva trojica su izasli iz stale.
Dan drugi, sat dvadeseti
@Djokica i Nebor:
Teturajuci, sto namerno sto slucajno, uputili ste se ka Vesticjoj kolibi. U par navrata vam se ucinilo da vas neko prati, ali pazljivo ispitivanje i proveravanje nisu dali nikakvog rezultata.
Nebora je pocelo da zabrinjava Djokicino stanje - jedva da je bio u stanju da pokrece povredjenu ruku, i nakon nekih sat vremena hoda prestao je da brblja i peva, i samo se pijano teturao i mrmljao nesto za sebe. Stigli ste u blizinu mesta gde se se susreli sa minotaurom i ugledali krupnu senku kako izranja iz guste sume i upucuje se ka vama...
Prestravljen, Nebor je pustio Djokicu koji se svo vreme bio naslanjao na njega i trgao mac. Poput lutke, Djokica se srusio na zemlju i nastavio da mumla nepovezano. Nebor je znao da sam nema sansi protiv napadaca, ali proklet bio ako ostavi prijatelja u nevolji! Umornome, vino mu je dalo snagu i on je pojurio u napad. Samo sto je potrcao kada je senka povikala:
"Stoj! Ja sam! Stani!"
Iscrpljen, Nebor je jedva uspeo da se zaustavi, i gotovo je pao na Skartnu....
Dan drugi, sat dvadeseti
@Skartna:
Bacio si se na prikupljanje trava za koje si znao da imaju lekovita svojstva, ali ti je mrak koji se vec spustio dosta otezavao posao. Potraga za jednom vodenom travcicom dovela te je do malenog potocica. Zacuo si priblizavanje nekih ljudi, i zamakao u senke. Video si dvojicu muskaraca, jednog koji se oklembesio o drugog i neprekidno mrmljao nesto. Prepoznao si u njima svoje prijatelje Nebora i Djokicu i uputio se ka njima. Neborova reakcija te je zaprepastila - covek je potegao mac i jurnuo na tebe! Jedva si uspeo da ga dozoves i umiris. Primenio si svoje meleme najbolje sto si umeo na njih dvojicu, ali uprkos svemu, Djokica nije u stanju da se sam krece, Nebor je na granici iscrpljenosti, i obojica su popili malo vise vina nego sto je trebalo. Ti se ne osecas najbolje, i znas da ti treba bar nedelju dana odmora od povreda koje ti je zli vatreni crv naneo...
Dan drugi, sat dvadeseti
Potocic gde ste se sreli; nekih sat vremena hoda udaljen od Nirnberga, i sat-dva od Vesticje kolibe
Ususkan u senu na spratu, kroz polusan si zacuo priguseni razgovor koji je dopirao odozdo. Trgao si se i prisunjao se do pogodne rupe u podu. U stali je vladao mrak, i sve sto si uspeo da razaznas su bile siluete trojice muskaraca, koji su, cini se, bili upleteni u neku vrstu tihe rasprave.
"Ne znamo gotovo nista o njima!" - promrmljao je jedan glas.
"Znamo dovoljno." - suprotstavio se drugi. "Na tragu su im. Racija je za koji sat. Oni su nam najbolja sansa za sad."
"I niko ih nece povezati sa nama!" - pridruzio se treci, blago poznati glas.
"A ako ne uspeju? Cak i uz nasu pomoc?" - nastavio je prvi. "Sta onda?"
"Onda nista - bar nije nasa koza u pitanju! Ova kutija koju smo nasli u sobi one Elfice nam moze biti od pomoci. Katarina ce vec znati sta da uradi... Jesi li ih obavestio?" - cuo si poznati glas, i lagano, poceo si da povezujes lice koje ide uz taj glas.
"Naravno! Rekao sam onom smedjokosom brkajliji - "trgovcu iz Aldorfa". Onog drugog, malog, nisam nasao." - mrmljao je drugi glas.
"To vise nije u nasim rukama - ucinili smo sve da ih upozorimo, a da se licno ne izlozimo. Steta sto nisi mogao da stignes na vreme - sve bi bilo jednostavnije da je Martin vec pricao sa njima..." - konacno si prepoznao glas; to je pisar iz Vecnice kod koga ste se raspitivali jutros! Cini ti se da je citava vecnost protekla od tada.
Iz njihovog razgovora si zakljucio da ce dvojica (pisar i onaj drugi glas, koji je imao raspoznatljive primese vojnika kakvi se srecu svuda po Imperiji) odneti kovceg iz sobe Elfice ("Morijana? " proslo ti je kroz glavu) do Katarine, a negde oko ponoci ce im se pridruziti i Martin. Brkajlija bi trebalo da je vec tamo - njihovi ljudi su videli njega i jos jednog iz njegove druzine ("Dugokosi rmpalija sa vucijim ogrtacem! Kako ga su ga samo Sigmariti gledali! Cudi me da se jos uvek nije probudio sa velikom rupom tamo gde mu je glava bila!" - komentarisao je vojnicki glas. "A tek kad pomislim da je imao zivaca da udje pravo u njihov hram! Samo sto nisam umro od smeha kada sam to video! Iskreno, nisam ocekivao da izadje!") kako se upucuju ka sumi nakon sto im je poruka preneta. Naravno, imali su "pratnju", ali ce valjda biti toliko pametni da je se otarase...
Kada je sve dogovoreno, sva trojica su izasli iz stale.
Dan drugi, sat dvadeseti
@Djokica i Nebor:
Teturajuci, sto namerno sto slucajno, uputili ste se ka Vesticjoj kolibi. U par navrata vam se ucinilo da vas neko prati, ali pazljivo ispitivanje i proveravanje nisu dali nikakvog rezultata.
Nebora je pocelo da zabrinjava Djokicino stanje - jedva da je bio u stanju da pokrece povredjenu ruku, i nakon nekih sat vremena hoda prestao je da brblja i peva, i samo se pijano teturao i mrmljao nesto za sebe. Stigli ste u blizinu mesta gde se se susreli sa minotaurom i ugledali krupnu senku kako izranja iz guste sume i upucuje se ka vama...
Prestravljen, Nebor je pustio Djokicu koji se svo vreme bio naslanjao na njega i trgao mac. Poput lutke, Djokica se srusio na zemlju i nastavio da mumla nepovezano. Nebor je znao da sam nema sansi protiv napadaca, ali proklet bio ako ostavi prijatelja u nevolji! Umornome, vino mu je dalo snagu i on je pojurio u napad. Samo sto je potrcao kada je senka povikala:
"Stoj! Ja sam! Stani!"
Iscrpljen, Nebor je jedva uspeo da se zaustavi, i gotovo je pao na Skartnu....
Dan drugi, sat dvadeseti
@Skartna:
Bacio si se na prikupljanje trava za koje si znao da imaju lekovita svojstva, ali ti je mrak koji se vec spustio dosta otezavao posao. Potraga za jednom vodenom travcicom dovela te je do malenog potocica. Zacuo si priblizavanje nekih ljudi, i zamakao u senke. Video si dvojicu muskaraca, jednog koji se oklembesio o drugog i neprekidno mrmljao nesto. Prepoznao si u njima svoje prijatelje Nebora i Djokicu i uputio se ka njima. Neborova reakcija te je zaprepastila - covek je potegao mac i jurnuo na tebe! Jedva si uspeo da ga dozoves i umiris. Primenio si svoje meleme najbolje sto si umeo na njih dvojicu, ali uprkos svemu, Djokica nije u stanju da se sam krece, Nebor je na granici iscrpljenosti, i obojica su popili malo vise vina nego sto je trebalo. Ti se ne osecas najbolje, i znas da ti treba bar nedelju dana odmora od povreda koje ti je zli vatreni crv naneo...
Dan drugi, sat dvadeseti
Potocic gde ste se sreli; nekih sat vremena hoda udaljen od Nirnberga, i sat-dva od Vesticje kolibe
Last edited by cpu088 on Mon May 15, 2006 9:03 am, edited 1 time in total.
'Well we are wizards,' said Ridcully. 'We're supposed to meddle with things we don't understand. If we hung around waitin' till we understood things we'd never get anything done.'
<Gregor>
"Uau!" - bilo je sve sto je Gregoru proletelo kroz glavu. Iako se mozda ne bi tako pretpostavilo, ovo je bilo previse uzbudjenja u premalo vremena. "Posao" kojim se Gregor bavio bio je u sustini bez mnogo trzavica, prilicno bez stresa, ukoliko sve tece po planu. A da ne tece po planu, ili bar po planu B, on ne bi bio tako dobar u svom poslu kao sto, u sustini, jeste. Opet je refleks uleteo tamo gde razum nije bio u stanju da prevlada: Gregor saceka da se osobe udalje iz stale i necujno kao senka i neprimetan kao vreme uputi se ka kolibi Katarine von Vestica.
"Moram sto pre da upozorim prijatelje" - bila je jedina svesna misao koja ga je gonila napred. Sve ostalo je bilo samo uobicajeno "poslovno" ponasanje.
Vest da ih neko prati i da stize racija mu je donosila samo brigu a cinjenica da imaju potencijalne saveznike ipak nije davala mnogo utehe.
"Uau!" - bilo je sve sto je Gregoru proletelo kroz glavu. Iako se mozda ne bi tako pretpostavilo, ovo je bilo previse uzbudjenja u premalo vremena. "Posao" kojim se Gregor bavio bio je u sustini bez mnogo trzavica, prilicno bez stresa, ukoliko sve tece po planu. A da ne tece po planu, ili bar po planu B, on ne bi bio tako dobar u svom poslu kao sto, u sustini, jeste. Opet je refleks uleteo tamo gde razum nije bio u stanju da prevlada: Gregor saceka da se osobe udalje iz stale i necujno kao senka i neprimetan kao vreme uputi se ka kolibi Katarine von Vestica.
"Moram sto pre da upozorim prijatelje" - bila je jedina svesna misao koja ga je gonila napred. Sve ostalo je bilo samo uobicajeno "poslovno" ponasanje.
Vest da ih neko prati i da stize racija mu je donosila samo brigu a cinjenica da imaju potencijalne saveznike ipak nije davala mnogo utehe.
<Nebor Gosten>
Potocic se presijavao na prigusenoj mesecini. "Ovo mi treba vise nego bilo sta u ovom trenutku." i zagnjurim glavu u ledenu vodu koja je sumela pokraj nas. Nakon nekoliko dobrih gutljaja sveze, hladne vode, osecam se malo okrepljenim. "Mislim da te tvoje travke mirisljavke mogu da pomognu, ali ne puno, a s' obzirom da smo se vec uputili Katarini, mogli bi da ga ponesemo tamo, zajedno," rekoh Skartni. Dodajuci mu flasu u kojoj je ostalo nesto vina a koju sam poneo kao rekvizit iz krcme rekoh mu: "Izvoli, cugni i ti malo, trebace ti. Inace nakon tuce, ugasili smo pozar, sisli dole, jeli, pili dok mi neki misteriozni glas nije dosapnuo da ce uskoro racija i da odemo kod Katarine posle ponoci. (osvrcuci se oko sebe) A gde se sakrio Gregor?" Nakon (nadam se) odgovora da niko nema pojma kazem: "J**i ga, nadam se da je dobro, on se ipak najbolje snalazi po mraku tako da ne bi trebalo da brinemo za njega. Dosta odmora . . . pravac Katarina"
Potocic se presijavao na prigusenoj mesecini. "Ovo mi treba vise nego bilo sta u ovom trenutku." i zagnjurim glavu u ledenu vodu koja je sumela pokraj nas. Nakon nekoliko dobrih gutljaja sveze, hladne vode, osecam se malo okrepljenim. "Mislim da te tvoje travke mirisljavke mogu da pomognu, ali ne puno, a s' obzirom da smo se vec uputili Katarini, mogli bi da ga ponesemo tamo, zajedno," rekoh Skartni. Dodajuci mu flasu u kojoj je ostalo nesto vina a koju sam poneo kao rekvizit iz krcme rekoh mu: "Izvoli, cugni i ti malo, trebace ti. Inace nakon tuce, ugasili smo pozar, sisli dole, jeli, pili dok mi neki misteriozni glas nije dosapnuo da ce uskoro racija i da odemo kod Katarine posle ponoci. (osvrcuci se oko sebe) A gde se sakrio Gregor?" Nakon (nadam se) odgovora da niko nema pojma kazem: "J**i ga, nadam se da je dobro, on se ipak najbolje snalazi po mraku tako da ne bi trebalo da brinemo za njega. Dosta odmora . . . pravac Katarina"
There is no problem a cannon* can't solve.
*Zbog promene sistema koji igram, ovo treba citati kao "combined late US veteran artillery barage of 12 or more barrels with first roll to range in success"Dzon Vejn wrote:Ali uopste nije poenta u tome... poenta je da ti:
1. Nemas veru u Sigmara, i zato ti Hellblaster ne radi protiv goblina, kostura, itd.
2. Verujes u tamo neke tenkove, i ostale alternativne metodologije imperijalne borbe, dok je u stvarnosti Hellblaster osnova svega :D - dakle topovi, mortari, handugnneri, tenkovi - to sve dodje i prodje; jedino je Hellblaster siguran posao.
<Skartna Tigar>
"Vazi nego gde se napiste u ovoj situacijiznate da to nije najpametnije ovijeh dana dok ovo radimo a za nas severnjake kazu da smo neodgovorni a mi pijemo samo po poslu koji obavimo cccc"rece i brzo pogleda da li ih ko prati te kad se okupi cela druzina objasni im za svoj blagoslov
"Vazi nego gde se napiste u ovoj situacijiznate da to nije najpametnije ovijeh dana dok ovo radimo a za nas severnjake kazu da smo neodgovorni a mi pijemo samo po poslu koji obavimo cccc"rece i brzo pogleda da li ih ko prati te kad se okupi cela druzina objasni im za svoj blagoslov
Josef Quartjin (Enemy Within):
"Zbogom Wittgendorf-e na k...c te nabijem" Sommerzeit 13. 2512.
"Zbogom Wittgendorf-e na k...c te nabijem" Sommerzeit 13. 2512.
<Đokica Mesarović>
Đokica se osjećao sve lošije kako je vrijeme prolazilo, svjetla su počela da mu igraju pred očima, a okolna šuma se napunila čudnim i prijetećim sjenkama. Teturao se naprijed kolko je mogao, gledajući obazrivo čas lijevo čas desno, pokušavajući da ćuti i da gura nogu pred nogu u smjeru u kojem su išli. Pokušavao je da ne razmišlja i čekao je da stignu do kolibe i vještice od koje je očekivao pomoć.
Đokica se osjećao sve lošije kako je vrijeme prolazilo, svjetla su počela da mu igraju pred očima, a okolna šuma se napunila čudnim i prijetećim sjenkama. Teturao se naprijed kolko je mogao, gledajući obazrivo čas lijevo čas desno, pokušavajući da ćuti i da gura nogu pred nogu u smjeru u kojem su išli. Pokušavao je da ne razmišlja i čekao je da stignu do kolibe i vještice od koje je očekivao pomoć.
@Gregor:
Osecaj za orijentaciju razvijan po mnogobrojnim gradovima Imperije i doveden do savrsenstva za bilo koju urbanu sredinu pomogao ti je da se snadjes i ovaj put. Suma nije tvoje prirodno boraviste, i svestan si da nehotice remetis zvuke okoline, da si vidljiv. Sam u noci - to je tvoja druga priroda; ali ne i sam u sumi. Najopreznije sto mozes, ali ipak zurno, pratis stazu kojom ste jos koliko juce prolazili. U par navrata ti se ucinilo da si se izgubio, ali te osecaj ipak nepogresivo vodi. Kako vreme odmice, opustas se i priovikavas na novu sredinu. Nekih sat vremena hoda kasnije pristizes do potocica i tu nalazis jasne tragove svojih prijatelja - na dobrom si putu. Ubrzavas kretanje, i petnaestak minuta kasnije nailazis na bljuvotinu. "Neko je izgleda malo vise popio", mislis u sebi. Na trenutak ti paznju privuce senka levo od tebe koja ti se ucini poput coveka. Pazljivo i necujno, prisunjas se, i vidis da je to bilo samo deblo starog drveta. Nastavljas ka Kolibi - tragovi tvojih prijatelja su jasni cak i za laika poput tebe. U par navrata ti se ucini da opet vidis covekolike senke, ali svaki put tvoja provera ostaje bez rezultata. Nesto nakon malo vise od sat i po probijanja kroz sumu pristizes svoje prijatelje....
Djokica je u jos losijem stanju - Nebor i Skartna ga zajedno nose ismedju sebe. U zadnjih pola sata je poceo i da povraca i povremeno gubi svest. Ledena voda je Neboru povratila snagu i razbistrila glavu, i melemi koje je Skartna primenio su poceli da deluju, ali obojici je bilo jasno da, ukoliko zele da im prijatelj prezivi ovu noc, moraju pod hitno da stignu do Vestice. Gregorov dolazak je doneo olaksanje, jer je cela druzina sada na okupu.
Nakon jos petnaestak minuta hoda, zaculi ste tupi udarac dvadesetak metara iza vas u sumi, i urlik, nalik na vuciji mnogostruko pojacan, od koga vam se sledila krv u zilama. Ukopali ste se u mestu i okrenuli se unazad. Sa stravom ste videli kako iz sume izranja zastrasujuce cudoviste....
Cudiviste koje vas je presrelo na putu ka Vesticjoj kolibi
Dan drugi, sat dvadeset i drugi
Osecaj za orijentaciju razvijan po mnogobrojnim gradovima Imperije i doveden do savrsenstva za bilo koju urbanu sredinu pomogao ti je da se snadjes i ovaj put. Suma nije tvoje prirodno boraviste, i svestan si da nehotice remetis zvuke okoline, da si vidljiv. Sam u noci - to je tvoja druga priroda; ali ne i sam u sumi. Najopreznije sto mozes, ali ipak zurno, pratis stazu kojom ste jos koliko juce prolazili. U par navrata ti se ucinilo da si se izgubio, ali te osecaj ipak nepogresivo vodi. Kako vreme odmice, opustas se i priovikavas na novu sredinu. Nekih sat vremena hoda kasnije pristizes do potocica i tu nalazis jasne tragove svojih prijatelja - na dobrom si putu. Ubrzavas kretanje, i petnaestak minuta kasnije nailazis na bljuvotinu. "Neko je izgleda malo vise popio", mislis u sebi. Na trenutak ti paznju privuce senka levo od tebe koja ti se ucini poput coveka. Pazljivo i necujno, prisunjas se, i vidis da je to bilo samo deblo starog drveta. Nastavljas ka Kolibi - tragovi tvojih prijatelja su jasni cak i za laika poput tebe. U par navrata ti se ucini da opet vidis covekolike senke, ali svaki put tvoja provera ostaje bez rezultata. Nesto nakon malo vise od sat i po probijanja kroz sumu pristizes svoje prijatelje....
Djokica je u jos losijem stanju - Nebor i Skartna ga zajedno nose ismedju sebe. U zadnjih pola sata je poceo i da povraca i povremeno gubi svest. Ledena voda je Neboru povratila snagu i razbistrila glavu, i melemi koje je Skartna primenio su poceli da deluju, ali obojici je bilo jasno da, ukoliko zele da im prijatelj prezivi ovu noc, moraju pod hitno da stignu do Vestice. Gregorov dolazak je doneo olaksanje, jer je cela druzina sada na okupu.
Nakon jos petnaestak minuta hoda, zaculi ste tupi udarac dvadesetak metara iza vas u sumi, i urlik, nalik na vuciji mnogostruko pojacan, od koga vam se sledila krv u zilama. Ukopali ste se u mestu i okrenuli se unazad. Sa stravom ste videli kako iz sume izranja zastrasujuce cudoviste....
Cudiviste koje vas je presrelo na putu ka Vesticjoj kolibi
Dan drugi, sat dvadeset i drugi
'Well we are wizards,' said Ridcully. 'We're supposed to meddle with things we don't understand. If we hung around waitin' till we understood things we'd never get anything done.'
<Đokica Mesarović>
Đokica izvadi mač, a potom uhvati Nebora za ruku i tiho mu reče da hvata maglu sa ostalima i ako može da dozove pomoć kod vještice, a da će on da im čuva odstupnicu dok bude mogao. Potom je uzeo baklju od onoga ko je držao i krenuo nazad da se suoči sa čudovištem.
Znao je da u trenutnim okolnostima nema mnogo šanse osim ako čudovište nema namjeru da pregovara, a da za trčanje ionako nema dovoljno snage. U slučaju borbe nadao se da će pomoću mača i baklje uspjeti da čudovište drži na odstojanju sve dok njegovi sadrugovi ne odmaknu dovoljno daleko, pri tom čak paleći okolno žbunje i šumu i koristeći je kao zaklon i prepreku. Na kraju kada više ne bi imao izlaza upotrebio bi varku kojom pokušava da udarcem mača iznenadi stvorenje ali pravi udarac bi napravio bakljom ciljajući pravo u oči, kojom bi pokušao da ga oslijepi, a potom gurne u obližnju vatru.
Đokica izvadi mač, a potom uhvati Nebora za ruku i tiho mu reče da hvata maglu sa ostalima i ako može da dozove pomoć kod vještice, a da će on da im čuva odstupnicu dok bude mogao. Potom je uzeo baklju od onoga ko je držao i krenuo nazad da se suoči sa čudovištem.
Znao je da u trenutnim okolnostima nema mnogo šanse osim ako čudovište nema namjeru da pregovara, a da za trčanje ionako nema dovoljno snage. U slučaju borbe nadao se da će pomoću mača i baklje uspjeti da čudovište drži na odstojanju sve dok njegovi sadrugovi ne odmaknu dovoljno daleko, pri tom čak paleći okolno žbunje i šumu i koristeći je kao zaklon i prepreku. Na kraju kada više ne bi imao izlaza upotrebio bi varku kojom pokušava da udarcem mača iznenadi stvorenje ali pravi udarac bi napravio bakljom ciljajući pravo u oči, kojom bi pokušao da ga oslijepi, a potom gurne u obližnju vatru.
<Gregor>
"Ne opet" - pomisli Gregor stapajuci se sa okolinom ni sam ne verujuci da to moze iole da mu pomogle protiv ostrih cula vukolikog stvorenja ispred njega. Medjutim, ukoliko dodje do okrsaja, moze se desiti da mu Nebor i Skartna odvuku paznju dovoljno da uleti neki nenadni ubod nozem sa ledja ili nebranjenog boka.
"Ovo bas nije moj dan, nedelja, a bogami ni godina... Ovoliko tuce i ubijanja jednostavno nije dobro za... bilo sta u zivotu normalnog gradjanina naseg svetog carstva." - progundja Gregor nesvesno.
"Ne opet" - pomisli Gregor stapajuci se sa okolinom ni sam ne verujuci da to moze iole da mu pomogle protiv ostrih cula vukolikog stvorenja ispred njega. Medjutim, ukoliko dodje do okrsaja, moze se desiti da mu Nebor i Skartna odvuku paznju dovoljno da uleti neki nenadni ubod nozem sa ledja ili nebranjenog boka.
"Ovo bas nije moj dan, nedelja, a bogami ni godina... Ovoliko tuce i ubijanja jednostavno nije dobro za... bilo sta u zivotu normalnog gradjanina naseg svetog carstva." - progundja Gregor nesvesno.
<Nebor Gosten>
Stojeci okamenjen ispustam Djokicu. Pretece rezanje i odsjaj ociju jasno su pokazali ko je sada glavni. Potrzuci panicno rukom za mac prvo zgrabim kesicu srebrnjaka i trenutno stojim ukopan sa kesicom za novac ispred sebe u "en guarde" poziciji.
Stojeci okamenjen ispustam Djokicu. Pretece rezanje i odsjaj ociju jasno su pokazali ko je sada glavni. Potrzuci panicno rukom za mac prvo zgrabim kesicu srebrnjaka i trenutno stojim ukopan sa kesicom za novac ispred sebe u "en guarde" poziciji.
There is no problem a cannon* can't solve.
*Zbog promene sistema koji igram, ovo treba citati kao "combined late US veteran artillery barage of 12 or more barrels with first roll to range in success"Dzon Vejn wrote:Ali uopste nije poenta u tome... poenta je da ti:
1. Nemas veru u Sigmara, i zato ti Hellblaster ne radi protiv goblina, kostura, itd.
2. Verujes u tamo neke tenkove, i ostale alternativne metodologije imperijalne borbe, dok je u stvarnosti Hellblaster osnova svega :D - dakle topovi, mortari, handugnneri, tenkovi - to sve dodje i prodje; jedino je Hellblaster siguran posao
@Djokica:
Sa plamtecom buktinjom u levici i vernim macem u desnici, spreman da se zrtvujes za druzinu, za ljude koje si koliko juce upoznao, hrabro se primices cudovistu. Cujes kako se tvoji drugovi udaljavaju, sa zahvalnoscu primajuci poslednji, najdragoceniji poklon koji si im mogao dati - zivot. Sam si, suocen sa zveri, i nova energija te ispunjava, daje ti snage da istrajes, i ako ne prezivis da bar prodas svoju kozu sto skuplje. Zver rezi, ali odmice od plamena. Drzeci je na odstojanju macem, palis okolno zbunje. Zbunjena, zver skace pravo na tebe. Pruzas mac i docekujes je na sam vrh - metar i po hladnog Kislevitskog celika, kovanog od strane majstora kovaca sto ucise zanat u samom Karaz-a-Karaku, gotovo bez otpora prodjose kroz grudi zveri. Poput macke, kotrljas se u stranu, jos uvek cvrsto drzeci baklju, i nastavljas da palis gustis. Plamenovi lizu svuda unaokolo, i pozar guta sumu. Trijumfalno, prilazis zveri i s mukom je okreces na ledja kako bi izvadio mac. Pruzas ruku ka balcaku, a zver otvara oci i brzo poput munje te hvata za ruke. Stisak ti mrvi kosti, urlices u agoniji, a zver te polako pimice razjapljenoj gubici. Suma je u plamenu, i zeravice padaju po vama, osecas da tvoja kosa hvata plamen. Ocajnicki se boris, ali si svakim trenom sve blizi celjustima koje prete da ti smrve citavu glavu jednim zagrizajem. U magnovenju, shvatas da ti je baklja jos uvek u ruci, i poslednjim atomima snage je usmeravas ka grlu zveri. Baklja ulazi zveri u usta i miris pokvarene hrane i spaljenog mesa te gotovo onesvescuje. Zver te odbacuje od sebe, i ti letis uvis, cini ti se desetinama metara. Pad je dug, i vodi te pravo u plamteci pakao. Udaras uzarenu zemlju i mrak te guta.
@Skrtna:
Vucijim rezanjem koje obicne smtrnike nagoni u beg, vukodlak-shaman ti kazuje:
"Klan te posmatra!"
Drevno upozorenje koje avatari Urlika izricu kada se dela sude i odluke donose odzvanja ti kroz glavu...
Zapocinjes transformaciju, i minut kasnije, u novom telu osecas zivot svud oko sebe. Svet mirisa te obuhvata, osecas jak i ostar miris sveze prolivene krvi iz pravca odakle se shaman pojavio, i pokorno prilazis olicenju boga licno...
Ar-Baltazar I Klaushewitz ti se predstavlja svojim vucijim imenom, neprevodivim na jezik ljudi, i kazuje ti da ni najhrabriji ratnici Ulrika ne mogu da prezive u Kuli vise od par dana. Moras osloboditi svoju bracu! Grad je previse opasan za shamana i on nije bio u njemu vec mesecima, ali ti si covek i mozes da se kreces kroz njega. U hramu Ulrika mozes uvek naci utociste, a cim budes uspeo da pronadjes ulaz u Kulu Ar-Baltazar licno ce ti se pridruziti i pruziti svu pomoc koju bude mogao da ti da. Jos jednom ponovivsi reci "Klan te posmatra!", shaman nestaje u noci...
@Gregor (i Nebor):
Pocim si ovladao sobom nakon prvobirnog soka, klizis poput senke na stranu i stapas se sa sumom. Iskreno, sumnjas da ce ti to pomoci protiv ovakvog protivnika, i vec pocinjes da se spremas za ono najgore - borbu. "Ubod nozem sa ledja", "nebranjeni bok", "Nebor i Skartna odvuku paznju" prolecu ti kroz glavu ideje. Jos pre no sto si izvadio bodez, vidis Skartnu kako istupa napred, sa izrazom lica koji jasno zraci obozavanje, i Nebora koji vadi kesu za novcem, jednom rukom je drzi ispred sebe, a drugom se hvata za mac. Djokica, sada bez oslonca, skotrljao se na zemlju i mrmljajuci nesto ubrzo izgubio svest. Na blagoj mesecini sto se probija kroz krosnje drveca prisustvujes sceni koju je malo koji smrtnik imao prilike da vidi i prezivi. Skrtna, grmalj sa Severa, pocinje da raste i da se siri. Odeca na njemu puca i kida se, znoj mu obliva masivne misice i presijava se na hladnom svetlu, i krici bola ispunjavaju sumu. Sve je utihlo, ptice se ne cuju, zujanje buba je prestalo, samo uzasni i neljudski krici dolaze od Skartne. Dlake pocinju da rastu po njegovom nagom telu, glava se deformise, prsti pretvaraju u kandze, rep izrasta... Skamenjen, posmatras transformaciju i kroz glavu ti prolecu Skartnine reci "Blagoslov boga Ulrika", "bog vukova" i "prava forma kojom sam blagosloven". Ipak, godine iskustva kazuju da je bolje da se jos malo povuces i pripremis za beg. Udaljujes se jos par metara, ali ne toliko da izgubis iz vida te ljude-vukove, i cekas. Vidis, krajickom oka, da je Nebor isukao mac, i da i on takodje ceka. Skartna, u njegovoj drugoj formi, podvijenog repa i izlozenog vrata prilazi monstrumu, u jasnom polozaju pokornosti. Cujes rezanje, na koje Skartna odgovara drugacijim rezanjem, i nepun minut kasnije monstrum nestaje u sumi, ostavljajuci vas same ponovo...
Dan drugi, sat dvadeset i drugi
Sa plamtecom buktinjom u levici i vernim macem u desnici, spreman da se zrtvujes za druzinu, za ljude koje si koliko juce upoznao, hrabro se primices cudovistu. Cujes kako se tvoji drugovi udaljavaju, sa zahvalnoscu primajuci poslednji, najdragoceniji poklon koji si im mogao dati - zivot. Sam si, suocen sa zveri, i nova energija te ispunjava, daje ti snage da istrajes, i ako ne prezivis da bar prodas svoju kozu sto skuplje. Zver rezi, ali odmice od plamena. Drzeci je na odstojanju macem, palis okolno zbunje. Zbunjena, zver skace pravo na tebe. Pruzas mac i docekujes je na sam vrh - metar i po hladnog Kislevitskog celika, kovanog od strane majstora kovaca sto ucise zanat u samom Karaz-a-Karaku, gotovo bez otpora prodjose kroz grudi zveri. Poput macke, kotrljas se u stranu, jos uvek cvrsto drzeci baklju, i nastavljas da palis gustis. Plamenovi lizu svuda unaokolo, i pozar guta sumu. Trijumfalno, prilazis zveri i s mukom je okreces na ledja kako bi izvadio mac. Pruzas ruku ka balcaku, a zver otvara oci i brzo poput munje te hvata za ruke. Stisak ti mrvi kosti, urlices u agoniji, a zver te polako pimice razjapljenoj gubici. Suma je u plamenu, i zeravice padaju po vama, osecas da tvoja kosa hvata plamen. Ocajnicki se boris, ali si svakim trenom sve blizi celjustima koje prete da ti smrve citavu glavu jednim zagrizajem. U magnovenju, shvatas da ti je baklja jos uvek u ruci, i poslednjim atomima snage je usmeravas ka grlu zveri. Baklja ulazi zveri u usta i miris pokvarene hrane i spaljenog mesa te gotovo onesvescuje. Zver te odbacuje od sebe, i ti letis uvis, cini ti se desetinama metara. Pad je dug, i vodi te pravo u plamteci pakao. Udaras uzarenu zemlju i mrak te guta.
@Skrtna:
Vucijim rezanjem koje obicne smtrnike nagoni u beg, vukodlak-shaman ti kazuje:
"Klan te posmatra!"
Drevno upozorenje koje avatari Urlika izricu kada se dela sude i odluke donose odzvanja ti kroz glavu...
Zapocinjes transformaciju, i minut kasnije, u novom telu osecas zivot svud oko sebe. Svet mirisa te obuhvata, osecas jak i ostar miris sveze prolivene krvi iz pravca odakle se shaman pojavio, i pokorno prilazis olicenju boga licno...
Ar-Baltazar I Klaushewitz ti se predstavlja svojim vucijim imenom, neprevodivim na jezik ljudi, i kazuje ti da ni najhrabriji ratnici Ulrika ne mogu da prezive u Kuli vise od par dana. Moras osloboditi svoju bracu! Grad je previse opasan za shamana i on nije bio u njemu vec mesecima, ali ti si covek i mozes da se kreces kroz njega. U hramu Ulrika mozes uvek naci utociste, a cim budes uspeo da pronadjes ulaz u Kulu Ar-Baltazar licno ce ti se pridruziti i pruziti svu pomoc koju bude mogao da ti da. Jos jednom ponovivsi reci "Klan te posmatra!", shaman nestaje u noci...
@Gregor (i Nebor):
Pocim si ovladao sobom nakon prvobirnog soka, klizis poput senke na stranu i stapas se sa sumom. Iskreno, sumnjas da ce ti to pomoci protiv ovakvog protivnika, i vec pocinjes da se spremas za ono najgore - borbu. "Ubod nozem sa ledja", "nebranjeni bok", "Nebor i Skartna odvuku paznju" prolecu ti kroz glavu ideje. Jos pre no sto si izvadio bodez, vidis Skartnu kako istupa napred, sa izrazom lica koji jasno zraci obozavanje, i Nebora koji vadi kesu za novcem, jednom rukom je drzi ispred sebe, a drugom se hvata za mac. Djokica, sada bez oslonca, skotrljao se na zemlju i mrmljajuci nesto ubrzo izgubio svest. Na blagoj mesecini sto se probija kroz krosnje drveca prisustvujes sceni koju je malo koji smrtnik imao prilike da vidi i prezivi. Skrtna, grmalj sa Severa, pocinje da raste i da se siri. Odeca na njemu puca i kida se, znoj mu obliva masivne misice i presijava se na hladnom svetlu, i krici bola ispunjavaju sumu. Sve je utihlo, ptice se ne cuju, zujanje buba je prestalo, samo uzasni i neljudski krici dolaze od Skartne. Dlake pocinju da rastu po njegovom nagom telu, glava se deformise, prsti pretvaraju u kandze, rep izrasta... Skamenjen, posmatras transformaciju i kroz glavu ti prolecu Skartnine reci "Blagoslov boga Ulrika", "bog vukova" i "prava forma kojom sam blagosloven". Ipak, godine iskustva kazuju da je bolje da se jos malo povuces i pripremis za beg. Udaljujes se jos par metara, ali ne toliko da izgubis iz vida te ljude-vukove, i cekas. Vidis, krajickom oka, da je Nebor isukao mac, i da i on takodje ceka. Skartna, u njegovoj drugoj formi, podvijenog repa i izlozenog vrata prilazi monstrumu, u jasnom polozaju pokornosti. Cujes rezanje, na koje Skartna odgovara drugacijim rezanjem, i nepun minut kasnije monstrum nestaje u sumi, ostavljajuci vas same ponovo...
Dan drugi, sat dvadeset i drugi
'Well we are wizards,' said Ridcully. 'We're supposed to meddle with things we don't understand. If we hung around waitin' till we understood things we'd never get anything done.'
<Skartna Tigar>
Vracam se uformu coveka "Ratnici Ulrika ne mogu da prezive u Kuli vise od par dana. Moram osloboditi svoju bracu! U hramu Ulrika mozes uvek naci utociste, a cim budes uspeo da pronadjes ulaz u Kulu shaman
licno ce nam se pridruziti i pruziti svu pomoc koju bude mogao da nam da.
Vracam se uformu coveka "Ratnici Ulrika ne mogu da prezive u Kuli vise od par dana. Moram osloboditi svoju bracu! U hramu Ulrika mozes uvek naci utociste, a cim budes uspeo da pronadjes ulaz u Kulu shaman
licno ce nam se pridruziti i pruziti svu pomoc koju bude mogao da nam da.
Josef Quartjin (Enemy Within):
"Zbogom Wittgendorf-e na k...c te nabijem" Sommerzeit 13. 2512.
"Zbogom Wittgendorf-e na k...c te nabijem" Sommerzeit 13. 2512.
<Gregor>
"OK, momci, idemo li do te proklete vestice ili ne?!" - lako je bilo cuti stres u Gregorovom glasu.
"Djokici treba krpljenje sto je pre moguce, a ni ostali nisu bas sjajno!" - nastavio je lagano podizuci glas - "Posle svih ovih $**nja, nisam siguran ni da sam ja sasvim citav! I moze li neko da mi objasni zasto se ja derem kao neka budala u ovoj prokletoj sumetini?!"
"Jos i vukodlaci..." - nastavio je da mrmlja zagledan u prazno - "OK, ovaj deluje OK, ali sta ako se to deluje pokaze..." - cak ni u polusvesnom mrmljanju nije dozvolio sebi da razmislja dalje na tu temu, poslednji delici njegovog razuma su odbili da razmotre tu mogucnost jer bi tada definitivno morali da ga napuste...
"OK, momci, idemo li do te proklete vestice ili ne?!" - lako je bilo cuti stres u Gregorovom glasu.
"Djokici treba krpljenje sto je pre moguce, a ni ostali nisu bas sjajno!" - nastavio je lagano podizuci glas - "Posle svih ovih $**nja, nisam siguran ni da sam ja sasvim citav! I moze li neko da mi objasni zasto se ja derem kao neka budala u ovoj prokletoj sumetini?!"
"Jos i vukodlaci..." - nastavio je da mrmlja zagledan u prazno - "OK, ovaj deluje OK, ali sta ako se to deluje pokaze..." - cak ni u polusvesnom mrmljanju nije dozvolio sebi da razmislja dalje na tu temu, poslednji delici njegovog razuma su odbili da razmotre tu mogucnost jer bi tada definitivno morali da ga napuste...
"U j**o nebo . . . ovaj je lud skroz (pokazujuci na Skartnu). Vidjao sam ja takve i ranije ali uglavnom na ko'cu ili obezglavljene . . . Umalo da se pojavi potreba da se presvucem . . . :oops: . Ajmo sada kod vestice . . . verujem da ako je jedan tu . . . ima ih jos, a ne znam kako ces proci u pregovorima sa ostalima." I podigavsi buncajuceg Djokicu na rame krecemo . . .
There is no problem a cannon* can't solve.
*Zbog promene sistema koji igram, ovo treba citati kao "combined late US veteran artillery barage of 12 or more barrels with first roll to range in success"Dzon Vejn wrote:Ali uopste nije poenta u tome... poenta je da ti:
1. Nemas veru u Sigmara, i zato ti Hellblaster ne radi protiv goblina, kostura, itd.
2. Verujes u tamo neke tenkove, i ostale alternativne metodologije imperijalne borbe, dok je u stvarnosti Hellblaster osnova svega :D - dakle topovi, mortari, handugnneri, tenkovi - to sve dodje i prodje; jedino je Hellblaster siguran posao
<Skartna Tigar>
"Nisam lud samo sam lepo vaspitan nego ajmo do vestice"rece grmalj krenuvsi
Onda zastade i rece "Uostalom nisi ti tamo sretao prave pripadnike Klana Boga Vuka jer oni zivi ne bi zavrsili na kocu a da i neke krpe da se ne setam go kod vestice mada meni ne bi smetalo ali sam ipak lepo vaspitan i po ostalim merilima "
"Nisam lud samo sam lepo vaspitan nego ajmo do vestice"rece grmalj krenuvsi
Onda zastade i rece "Uostalom nisi ti tamo sretao prave pripadnike Klana Boga Vuka jer oni zivi ne bi zavrsili na kocu a da i neke krpe da se ne setam go kod vestice mada meni ne bi smetalo ali sam ipak lepo vaspitan i po ostalim merilima "
Josef Quartjin (Enemy Within):
"Zbogom Wittgendorf-e na k...c te nabijem" Sommerzeit 13. 2512.
"Zbogom Wittgendorf-e na k...c te nabijem" Sommerzeit 13. 2512.
Ubrzo po odlasku vukodlak-shamana put vas vodi u zacaranu sumu Katarine von Bulov. Pocim ste zakoracili medju crvene krosnje, mir je poceo da vas obuzima i umor da nestaje. Cak je i Djokica dosao pomalo k sebi i uspevao da koraca uz vasu pomoc. Um mu se razbistrio dovoljno da shvati da njegovo stanje nije takvo zbog popijenog vina ili pretrpljenog soka - vise je pio i u vecim opasnostima bivao, a ovako se nikada nije osecao. Poput novorodjenog maceta slab, misli se s mukom probijaju kroz maglu koja se lagano podize sa njegovog mozga. Kroz glavu mu neprekidno prolece slika Morijane Silverstar neposredno pre susreta sa minotaurom - trenutak u kome se predivna lepotica koja zari i pali po dvorovima i zamenila pretvorila u lavicu, lovca i predatora bez premca. Djokicino unutrasnje oko se zadrzava na njenim secivima, cudno zakrivljenim, oblikovanim tako da rana koju prave kada se vade iz mesa bude neuporedivo gora nego rana koju prave dok ulaze, secuvima koja se uljano presijavaju na jutarnjem suncu - "Otrov!", shvata Djokica sada. "Njena seciva su bila otrovna!"
Sum potoka i pevanje nocnih ptica su vam pravili drustvo dok ste koracali spokojno stazom ka Vesticjoj kolibi. Napokon ste je ugledali, na obali pokraj malenog slapa, ususkana u okolinu, kako vas primamljivo priziva. Iz kolibe je dopirala plavicasta svetlost, a kada ste se priblizili, vrata su se naizgled sama od sebe otvorila. Gotovo hipnotisani treperavom svetloscu, usli ste unutra. U dnu sobe, za stolom na kome je plavim plamenom gorela velika crna sveca, sedela je Katarina von Bulov. Ispred nje se nalazio maleni kovcezic ciji je sadrzaj pazljivo ispitivala. Sto je bio zatrpan skrolovima ispunjenim crvenim runama - runama ciji oblik je ledio dusu; Gregorov pogled se zadrzao nesto duze na njima u pokusaju da ih protumaci, i jeza ga je citavog prozmela. Jedva odvojivsi pogled od krvavih runa, primetio je dvojicu muskaraca iza vas, skrivenih u senkama coskova sobe. Obojica su imali samostrele vrhunske izrade, i drzali su ih uperenim pravo u vas. Vrata, kao magijom, necujno su se zatvorlila.
"A sad,", progovorila je Katarina pretecim glasom, i dalje ne skidajuci pogled sa sadrzaja kovcezica "ko ste zapravo vi? I sta imate da mi kazete u vezi Morijane Silverstar, zvane Eldre?"
Dan drugi, sat dvadeset i treci
Sum potoka i pevanje nocnih ptica su vam pravili drustvo dok ste koracali spokojno stazom ka Vesticjoj kolibi. Napokon ste je ugledali, na obali pokraj malenog slapa, ususkana u okolinu, kako vas primamljivo priziva. Iz kolibe je dopirala plavicasta svetlost, a kada ste se priblizili, vrata su se naizgled sama od sebe otvorila. Gotovo hipnotisani treperavom svetloscu, usli ste unutra. U dnu sobe, za stolom na kome je plavim plamenom gorela velika crna sveca, sedela je Katarina von Bulov. Ispred nje se nalazio maleni kovcezic ciji je sadrzaj pazljivo ispitivala. Sto je bio zatrpan skrolovima ispunjenim crvenim runama - runama ciji oblik je ledio dusu; Gregorov pogled se zadrzao nesto duze na njima u pokusaju da ih protumaci, i jeza ga je citavog prozmela. Jedva odvojivsi pogled od krvavih runa, primetio je dvojicu muskaraca iza vas, skrivenih u senkama coskova sobe. Obojica su imali samostrele vrhunske izrade, i drzali su ih uperenim pravo u vas. Vrata, kao magijom, necujno su se zatvorlila.
"A sad,", progovorila je Katarina pretecim glasom, i dalje ne skidajuci pogled sa sadrzaja kovcezica "ko ste zapravo vi? I sta imate da mi kazete u vezi Morijane Silverstar, zvane Eldre?"
Dan drugi, sat dvadeset i treci
Last edited by cpu088 on Mon May 15, 2006 9:33 am, edited 1 time in total.
'Well we are wizards,' said Ridcully. 'We're supposed to meddle with things we don't understand. If we hung around waitin' till we understood things we'd never get anything done.'
<Đokica Mesarović>
"Imamo da kažemo da smo je upravo ubili, ma šta god to bilo." reče Đokica icrpljenim glasom "Mislim da vam je poznato da nas je unajmila da radimo za nju i izgleda da je bila mnogo više nego što se činilo na početku." Potom uz dužu pauzu u kojoj je malko razmislio kako da se izrazi Đokica ispriča o njegovom trovanju i zatraži pomoć i pri tome ispriča odakle je i kako se obreo u ovom mjestu najkraće i najprijemčivije što je mogao da objasni nekom ko ne potiče iz Kisleva pri tome ne skrivajući ponos u svome glasu.
"Imamo da kažemo da smo je upravo ubili, ma šta god to bilo." reče Đokica icrpljenim glasom "Mislim da vam je poznato da nas je unajmila da radimo za nju i izgleda da je bila mnogo više nego što se činilo na početku." Potom uz dužu pauzu u kojoj je malko razmislio kako da se izrazi Đokica ispriča o njegovom trovanju i zatraži pomoć i pri tome ispriča odakle je i kako se obreo u ovom mjestu najkraće i najprijemčivije što je mogao da objasni nekom ko ne potiče iz Kisleva pri tome ne skrivajući ponos u svome glasu.
<Nebor Gosten>
"Ma ne, ne, ne . . . videla si i sama kada smo dolazili prosli put. Ta riba nas je unajmila da joj pomognemo da ispravi veliko zlo . . . Naravno platila bi nam za to svojski, ali ju je neki demon izgleda docepao pre nego sto smo zavrsili posao . . . To mora da je onaj cincovac ili nurglovac ili koji god da je manijak sto se predstavlja kao glavni baja Sigmarit a u stvari je g**no jedno od coveka, a mozda nije ni covek . . . ko ce ga znati . . . Nebitno . . . ono sto je trenutno bitno je da smo ubili zver t.j. Morijanu i da je tom prilikom nas prijatelj Djokica povredjen otrovnim bodezom, i treba nam pomoc da ga zalecimo . . . I da treba da se nadjemo sa Martinom ovde posle ponoci. A koliko je sati? Jel Martin tu? I to je manje bitno . . . Vazno je sad da smo mi dosli ovde i da cemo nadam se biti koliko-toliko bezbedni . . . A kad ce da dodje Martin? Bas sam hteo sa njim malo da porazgovaram na temu vrhovnog svestenstva u ovom malom gradu . . . Jesmo li ti rekli da je glavni baja Sigmaritskog reda izgleda cincovac . . . ili nurglovac . . . ili tako nesto ljigavo? E, da setio sam se . . . Ne znam da li ti volis onu krcmu "Kod celicnog vola," ili bika, ili bese gvozdeni bik . . . da, da, da gvozdeni bik . . . e tamo se Morijana ili Eldra kako je ti nazivas pretvorila u cudo neko veliko i ljigavo, jedva smo ga utepali . . . e a to je bljuvalo vatru i bezmalo smo izgoreli u sobi dok smo se tukli sa njom . . . A posle smo ugasili vatru i sada smo heroji u gradu. A ipak su krenuli u raciju da nas pociste . . . Sto li to ? ? ? E zato cekam Martina da mi objasni zasto to . . . A treba da odemo i do kule da upadnemo unutra da povadimo one koji su tamo nepravedno zatoceni, kao na primer sabraca ovog mog prijatelja Skartne. Vidite njega, on vam je olicenje dobra i snage, samo sto ne veruje u istog boga kao i vecina . . . Je li to neki greh??? Nije, a sad cu da vam kazem i zasto. Postoji nesto sto se zove sloboda veroispovesti . . . I svi treba da veruju u jednog od dva boga: Sigmara ili Ulrika . . . on je odabrao Ulrika, u stvari nije ni birao . . . njemu je to nametnuto . . . citav njegov narod veruje u Ulrika i on je tako vaspitavan . . . da se on pitao mozda i ne bi bilo tako . . . mozda bi on pre odabrao ovo drugo . . . on je samo proizvod drustva i nije njegova krivica sto je takav . . . on je zrtva . . . celog zivota je bio zrtva . . . nije rodjen kao neki u gradu u toplom, nego se citavog zivota smrzavao, nametnuto mu je da bude ovakav kakav je . . . Evo ja slicno . . . niko me nije pitao nista . . . rodjen sam na selu i celog zivota sam ucio da budem ratar . . . Jeste . . . nisam ja bio sokolar celog zivota . . . ne ne ne ne ne . . . rastao sam na njivi uz plug . . . nije to nimalo lak zivot . . . Evo i Gregor . . . vidite ga . . . olicenje prosecnosti coveka, nicim se ne istice. Iako je rodjen u gradu zivot je prema njemu bio nemilosrdan. Mnogo nemilosrdan . . . Mislite da su ovi podocnjaci od lepog zivota . . . ne bato, to ti je od neprospavanih radnih dana i noci . . . godine truda i rada su ulozene u te podocnjake. Evo i Djokice, naseg povredjenog prijatelja . . . Vidite kako je bled i oronuo, jadan . . . A mi smo nemocni da mu pomognemo, jer ovaj otrov prevaziliazi nase skromne moci lecenja. I kako sada kada ga pogledam u njegove tuzne oci da mu kazem da ce da umre . . . Ja nemam srca, bolje neko od vas, ja . . . ja nemam snage (smrc). A evo vidi i ovog baju iza nas sto drzi samostrel uperen u nasa d**eta . . . spusti to care, necemo mi da bijemo nikog, vidis kak'i smo jadni. Reci mi: Kakav je bio tvoj zivot??? Znam - nemas reci hvale uopste . . . To ti je zivot. Surovo, surovo . . . I ovaj drugi sto se krije u senci, jel tvoj zivot bio lep? Nije, da je bio lep sada bi umesto samostrela drzao pehar vina i nazdravljao bi. Jel tako??? Znaci Katarina, pomagaj da nam drug prezivi, ili smo propali . . . Bez njega bicemo kao stado ovaca bez pastira, bicemo kao nocno nebo bez meseca, bicemo kao riba na suvom . . . Pomagaj molimo te svi ponizno . . ."
"Ma ne, ne, ne . . . videla si i sama kada smo dolazili prosli put. Ta riba nas je unajmila da joj pomognemo da ispravi veliko zlo . . . Naravno platila bi nam za to svojski, ali ju je neki demon izgleda docepao pre nego sto smo zavrsili posao . . . To mora da je onaj cincovac ili nurglovac ili koji god da je manijak sto se predstavlja kao glavni baja Sigmarit a u stvari je g**no jedno od coveka, a mozda nije ni covek . . . ko ce ga znati . . . Nebitno . . . ono sto je trenutno bitno je da smo ubili zver t.j. Morijanu i da je tom prilikom nas prijatelj Djokica povredjen otrovnim bodezom, i treba nam pomoc da ga zalecimo . . . I da treba da se nadjemo sa Martinom ovde posle ponoci. A koliko je sati? Jel Martin tu? I to je manje bitno . . . Vazno je sad da smo mi dosli ovde i da cemo nadam se biti koliko-toliko bezbedni . . . A kad ce da dodje Martin? Bas sam hteo sa njim malo da porazgovaram na temu vrhovnog svestenstva u ovom malom gradu . . . Jesmo li ti rekli da je glavni baja Sigmaritskog reda izgleda cincovac . . . ili nurglovac . . . ili tako nesto ljigavo? E, da setio sam se . . . Ne znam da li ti volis onu krcmu "Kod celicnog vola," ili bika, ili bese gvozdeni bik . . . da, da, da gvozdeni bik . . . e tamo se Morijana ili Eldra kako je ti nazivas pretvorila u cudo neko veliko i ljigavo, jedva smo ga utepali . . . e a to je bljuvalo vatru i bezmalo smo izgoreli u sobi dok smo se tukli sa njom . . . A posle smo ugasili vatru i sada smo heroji u gradu. A ipak su krenuli u raciju da nas pociste . . . Sto li to ? ? ? E zato cekam Martina da mi objasni zasto to . . . A treba da odemo i do kule da upadnemo unutra da povadimo one koji su tamo nepravedno zatoceni, kao na primer sabraca ovog mog prijatelja Skartne. Vidite njega, on vam je olicenje dobra i snage, samo sto ne veruje u istog boga kao i vecina . . . Je li to neki greh??? Nije, a sad cu da vam kazem i zasto. Postoji nesto sto se zove sloboda veroispovesti . . . I svi treba da veruju u jednog od dva boga: Sigmara ili Ulrika . . . on je odabrao Ulrika, u stvari nije ni birao . . . njemu je to nametnuto . . . citav njegov narod veruje u Ulrika i on je tako vaspitavan . . . da se on pitao mozda i ne bi bilo tako . . . mozda bi on pre odabrao ovo drugo . . . on je samo proizvod drustva i nije njegova krivica sto je takav . . . on je zrtva . . . celog zivota je bio zrtva . . . nije rodjen kao neki u gradu u toplom, nego se citavog zivota smrzavao, nametnuto mu je da bude ovakav kakav je . . . Evo ja slicno . . . niko me nije pitao nista . . . rodjen sam na selu i celog zivota sam ucio da budem ratar . . . Jeste . . . nisam ja bio sokolar celog zivota . . . ne ne ne ne ne . . . rastao sam na njivi uz plug . . . nije to nimalo lak zivot . . . Evo i Gregor . . . vidite ga . . . olicenje prosecnosti coveka, nicim se ne istice. Iako je rodjen u gradu zivot je prema njemu bio nemilosrdan. Mnogo nemilosrdan . . . Mislite da su ovi podocnjaci od lepog zivota . . . ne bato, to ti je od neprospavanih radnih dana i noci . . . godine truda i rada su ulozene u te podocnjake. Evo i Djokice, naseg povredjenog prijatelja . . . Vidite kako je bled i oronuo, jadan . . . A mi smo nemocni da mu pomognemo, jer ovaj otrov prevaziliazi nase skromne moci lecenja. I kako sada kada ga pogledam u njegove tuzne oci da mu kazem da ce da umre . . . Ja nemam srca, bolje neko od vas, ja . . . ja nemam snage (smrc). A evo vidi i ovog baju iza nas sto drzi samostrel uperen u nasa d**eta . . . spusti to care, necemo mi da bijemo nikog, vidis kak'i smo jadni. Reci mi: Kakav je bio tvoj zivot??? Znam - nemas reci hvale uopste . . . To ti je zivot. Surovo, surovo . . . I ovaj drugi sto se krije u senci, jel tvoj zivot bio lep? Nije, da je bio lep sada bi umesto samostrela drzao pehar vina i nazdravljao bi. Jel tako??? Znaci Katarina, pomagaj da nam drug prezivi, ili smo propali . . . Bez njega bicemo kao stado ovaca bez pastira, bicemo kao nocno nebo bez meseca, bicemo kao riba na suvom . . . Pomagaj molimo te svi ponizno . . ."
There is no problem a cannon* can't solve.
*Zbog promene sistema koji igram, ovo treba citati kao "combined late US veteran artillery barage of 12 or more barrels with first roll to range in success"Dzon Vejn wrote:Ali uopste nije poenta u tome... poenta je da ti:
1. Nemas veru u Sigmara, i zato ti Hellblaster ne radi protiv goblina, kostura, itd.
2. Verujes u tamo neke tenkove, i ostale alternativne metodologije imperijalne borbe, dok je u stvarnosti Hellblaster osnova svega :D - dakle topovi, mortari, handugnneri, tenkovi - to sve dodje i prodje; jedino je Hellblaster siguran posao
<Gregor>
Retki su bili trenuci u kojima je Gregorovo lice pokazivalo da je nesto shvatio i to je obavezno bilo propraceno klimanjem glave i gestikulacijom slaganja sa govornikom. Medjutim, ostatak vremena samo je zabezeknuto zurion u govornika totalno izgubljen u bujici reci.
Na kraju tirade uspeo je da prozbori samo jedno napola svesno:
"A?!"
Retki su bili trenuci u kojima je Gregorovo lice pokazivalo da je nesto shvatio i to je obavezno bilo propraceno klimanjem glave i gestikulacijom slaganja sa govornikom. Medjutim, ostatak vremena samo je zabezeknuto zurion u govornika totalno izgubljen u bujici reci.
Na kraju tirade uspeo je da prozbori samo jedno napola svesno:
"A?!"
<Skartna Tigar>
Div sa severa je gledao sa nevericom na vesticu kovceg koji je pripadao Morijani i krvave rune
A ona dva debila sa samostrelima zar ne znaju da koriscenje istih na malom rastojanju cccc pa mogu samo da umru u pokusaju da nekog povrede pomisli nije to kubura koja mnogo brze opali nego samostrel
Pogleda on vesticu i rece:
" Ja sam Skartna Tigar potomak Jarlova sa severa blizu onog mora koje vi zovete Krakenovo more iz klana Vatrenih Tigrova koji trebe XAOC vec vekovima svaki dan patulj prijatelj i blagosloveni/izabrani ratnik Ulrika zadnja stvar koju iko od nas voli je spletka i dalekometno oruzje koje je u nas upereno i ako hoces pucaj ali se onda moli svojim bogovima koji god oni bili da poginemo od toga inace ce svatsa da bude ili pomozi mom prijatelju a i nama da udjemo u kulu ":twisted:
"Cini sta ti je volja a znaj da svakako posledice postoje "
Rece sa dostojanstvom i samopouzdanjem koju moze imatisamo neko ko zna sta tacno prica i ne boji se posledica
Div sa severa je gledao sa nevericom na vesticu kovceg koji je pripadao Morijani i krvave rune
A ona dva debila sa samostrelima zar ne znaju da koriscenje istih na malom rastojanju cccc pa mogu samo da umru u pokusaju da nekog povrede pomisli nije to kubura koja mnogo brze opali nego samostrel
Pogleda on vesticu i rece:
" Ja sam Skartna Tigar potomak Jarlova sa severa blizu onog mora koje vi zovete Krakenovo more iz klana Vatrenih Tigrova koji trebe XAOC vec vekovima svaki dan patulj prijatelj i blagosloveni/izabrani ratnik Ulrika zadnja stvar koju iko od nas voli je spletka i dalekometno oruzje koje je u nas upereno i ako hoces pucaj ali se onda moli svojim bogovima koji god oni bili da poginemo od toga inace ce svatsa da bude ili pomozi mom prijatelju a i nama da udjemo u kulu ":twisted:
"Cini sta ti je volja a znaj da svakako posledice postoje "
Rece sa dostojanstvom i samopouzdanjem koju moze imatisamo neko ko zna sta tacno prica i ne boji se posledica
Josef Quartjin (Enemy Within):
"Zbogom Wittgendorf-e na k...c te nabijem" Sommerzeit 13. 2512.
"Zbogom Wittgendorf-e na k...c te nabijem" Sommerzeit 13. 2512.
<Đokica Mesarović>
Đokica je sve slušao poluzatvorenih očiju i sve te ritmične pauze koje je Nebor pravio dok je pričao samo su ga još više uspavljivale, a uz to još je počeo i da osjeća neku vrstu gladi iako je to bilo uglavnom pomješano sa jakim osjećajem mučnine. Potom mu je kroz glavu prošla misao da možda i ima nade da uz ovakve sadrugove i nešto postignu, mada razmišljao je ko zna. Kada je Skartna završio sa pričom pomalo razdraženo obratio se Katarini "Eto sad kada ste čuli šta ste htjeli red bi bio da nas ugostite kako nam i priliči odnosno kako je red. Ja sam izuzetno iscrpljen i prijalo bi mi da malo prilegnem, a vjerujem da su i ostali umorni od lutanja kroz šumu i da bi im malo okrepljenja koristilo dok gospodin Martin ne dođe."
Đokica je sve slušao poluzatvorenih očiju i sve te ritmične pauze koje je Nebor pravio dok je pričao samo su ga još više uspavljivale, a uz to još je počeo i da osjeća neku vrstu gladi iako je to bilo uglavnom pomješano sa jakim osjećajem mučnine. Potom mu je kroz glavu prošla misao da možda i ima nade da uz ovakve sadrugove i nešto postignu, mada razmišljao je ko zna. Kada je Skartna završio sa pričom pomalo razdraženo obratio se Katarini "Eto sad kada ste čuli šta ste htjeli red bi bio da nas ugostite kako nam i priliči odnosno kako je red. Ja sam izuzetno iscrpljen i prijalo bi mi da malo prilegnem, a vjerujem da su i ostali umorni od lutanja kroz šumu i da bi im malo okrepljenja koristilo dok gospodin Martin ne dođe."
Neprijatnu tisinu u kojoj vas je Katarina zamisljeno posmatrala prekinuo je glas jednog od muskaraca sa samostrelima::
"Gospodarice,", progovorio je glasom koji se Skartni ucinio poznatim, "ja garantujem za Diva sa Severa! Dajem svoj zivot za njegov! Gospodarice, moj otac je poginuo u Bici za Zamak Lenkster, istog dana kada je zamak konacno pao opsadom Nurglovskih hordi. Drugovi koji su preziveli prepricavali su mi posle rata da je jedan wolf-brother, zvan Div sa Severa, izvukao mog oca iz rusevina i nosio ga na svojim ledjima polumrtvog dva dana, sve dok konacno nije podlegao infekciji... Takav covek ne moze imati nista sa Mracnim Vilenjacima!"
Cuvsi to, Kararina je klimnula glavom, i senka osmeha se pojavila na uglu njenih usana.
"Znaci, takve ljude Mracni Vilenjaci vrbuju?", promrmljala je za sebe.
"Bicete moji gosti veceras", rekla je glasom koji ne trpi pogovore "Cujem da ste gladni i umorni", osmehnula se i klimnula Djokici.
"Izvolite", pokazala vam je rukom da je sledite u susednu sobu.
Soba u koju vas je Katarina uvela je bez prozora, i sva cetiri zida prekrivena policama prepunim knjiga. Svetlost dolazi iz lebdece kugle u centru sobe, tik iznad stola postavljenog za cetvoro. Seli ste i u tisini prionuli na hranu. Katarina vam je pozelela prijatno i izvinila se sto nece biti sa vama - tajne kovcezica su preveliki izazov. Nevidljivi sluga vam je dosipao odlicno vino, a hrana, iako nalik obicnoj kasi, je bila izuzetno ukusna. Prvom je glava zavrsila u tanjiru Gregoru, a odmah zatim i Djokici. Nebor i Skartna su se pogledali i pokusali da ustanu, ali im se u glavi vrtelo, i svetlo pocelo da tamni. Nebor se skotrljao nazad na stolicu, a Skartna je uspeo da nacini jedan korak i zavrsio je na podu. Pre no sto je utonuo u san bez snova, cuo je otvaranje vrata i kristalni smeh vestice. "Dragi, imamo goste!" su bile poslednje reci koje je zacuo...
.......................................................................................................................
Budite se cudno okrepljeni i odmorni - osecate se kao da ste spavali danima. Sve brige i sav umor su nestali, lagani povetarac vam miluje lica, i njise lezaljke satkane od vazduha u kojima se nalazite. Zubor potoka i poj ptica tvore najlepsi kontrapunkt prirode, a zraci popodnevnog sunca se probijaju kroz crvene krosnje i stvaraju nestvarne igre senki. Vrata kolibe se otvaraju i ridji muskarac, ostrih crta lica, i sa perima upletenim u kosu vam prilazi.
"Nadam se da ste se odmorili? Moje ime je Martin Smirnoff. Dorucak vas ceka u kolibi.", osmehnuo se. Nacinio je cudan pokret rukom u vazduhu i promrmljao nesto i svi ste se lagano spustili na tlo.
"Ko bi rekao da ce Eldre zavrsiti tako neslavno... Ha! I u takvom drustvu..."
Neprospavana noc se jasno videla na njoj i na Martinu. Skartni je Martin pruzio srebrni medaljon vucije glave i porucio da mu je to ostavio Erik III Klaushewitz, koji je rano jutros morao da se vrati u grad. Za doruckom ste saznali mnoge sokantne stvari - Katarina je uspela da desifruje skrolove.
Eldre, koju ste vi znali kao Morijanu Silverstar, rodjena je u Noci Smrti, okupana u krvi,izabrana od strane Khaina Boga Ubistava. Od malih nogu trenirana i ucena svim tajnama Khaina, borilackim vestinama, koriscenju otrova i poznavalac hiljadu i jednog nacina kako ubiti elfa (coveka jos lakse).
Bila je vesta i jako brzo napredovala, vec sa 14 godina dobila je svoj prvi zadatak, da ukloni Carobnicu Hag Grifa. Posao je obavljen uspesno ali mi je ostao oziljak od magije na levoj butini. Kada se pokazala kao uspesna poveren joj je jedan od najvaznijih zadataka: da bude spijun u ljudskim zemljama. Trebalo je da zameni jednu vilenjacku ambasadorku i da preuzme njenu ulogu. Pripreme za taj zadatak trajale su oko 3 godine. Na njima je ucila ljudsku kao i istoriju sumskih vilenjaka, ponasanje na dvoru kao i glumu. Krenula je na svoj zadatak, uspesno zamenila vilenjacku ambasadorku i preuzela njen identitet.
Eldre je dobila zadatak da seje razdor izmedju crkvi Sigmara i Ulrika, i da time povecava nestabilnost regiona opustosenog i oslabljenog Olujom Haosa. Njen prvi zadatak je da u gradu Nirnberg, 50-ak km udaljenog od granice sa Hohlandom, uhvati zivog svestenika Sigmara Gaiusa IV Klaushewitza koji je tajni sledbenik Tzeentch-a. Nakon sto prikupi dovoljno dokaza i uspe da ga uhvati zivog, treba da ga zajedno sa dokazima preda svestenstvu crkve Ulrika u istom gradu, koji ce taj slucaj iskoristiti za degradiranje Sigmara u ocima javnosti. Eldre ima rok od 7 dana da resi slucaj, posto nakon toga pristize grupa Vitezova Sigmara direktno iz Aldorfa da se pobrine za problem. Sigmariti u Aldorfu su saznali o desavanjima (od njih su DE i pribavili informacije) i poslali su verne vitezove da tiho rese prolem, kako sramota o Tzeentch svestenstvu pod okriljem Crkve ne bi procurela u javnost. Grupa najamnika je zaduzena da ucini sve sto je u njihovoj moci da uspore dolazak Vitezova.
Izgleda da ste svi vi bili izigrani, i to vam se ne moze uzeti za zlo jer je Eldre jedna on najboljih spijuna i ubica Mracnih Vilenjaka - tacnije, BILA je jedna od najboljih. Katarina i Martin vas uveravaju da samo treba da sacekate da vitezovi pristignu i sve ce se resiti bez vaseg daljeg uplitanja...
Dan treci, sat sedamnaesti
"Gospodarice,", progovorio je glasom koji se Skartni ucinio poznatim, "ja garantujem za Diva sa Severa! Dajem svoj zivot za njegov! Gospodarice, moj otac je poginuo u Bici za Zamak Lenkster, istog dana kada je zamak konacno pao opsadom Nurglovskih hordi. Drugovi koji su preziveli prepricavali su mi posle rata da je jedan wolf-brother, zvan Div sa Severa, izvukao mog oca iz rusevina i nosio ga na svojim ledjima polumrtvog dva dana, sve dok konacno nije podlegao infekciji... Takav covek ne moze imati nista sa Mracnim Vilenjacima!"
Cuvsi to, Kararina je klimnula glavom, i senka osmeha se pojavila na uglu njenih usana.
"Znaci, takve ljude Mracni Vilenjaci vrbuju?", promrmljala je za sebe.
"Bicete moji gosti veceras", rekla je glasom koji ne trpi pogovore "Cujem da ste gladni i umorni", osmehnula se i klimnula Djokici.
"Izvolite", pokazala vam je rukom da je sledite u susednu sobu.
Soba u koju vas je Katarina uvela je bez prozora, i sva cetiri zida prekrivena policama prepunim knjiga. Svetlost dolazi iz lebdece kugle u centru sobe, tik iznad stola postavljenog za cetvoro. Seli ste i u tisini prionuli na hranu. Katarina vam je pozelela prijatno i izvinila se sto nece biti sa vama - tajne kovcezica su preveliki izazov. Nevidljivi sluga vam je dosipao odlicno vino, a hrana, iako nalik obicnoj kasi, je bila izuzetno ukusna. Prvom je glava zavrsila u tanjiru Gregoru, a odmah zatim i Djokici. Nebor i Skartna su se pogledali i pokusali da ustanu, ali im se u glavi vrtelo, i svetlo pocelo da tamni. Nebor se skotrljao nazad na stolicu, a Skartna je uspeo da nacini jedan korak i zavrsio je na podu. Pre no sto je utonuo u san bez snova, cuo je otvaranje vrata i kristalni smeh vestice. "Dragi, imamo goste!" su bile poslednje reci koje je zacuo...
.......................................................................................................................
Budite se cudno okrepljeni i odmorni - osecate se kao da ste spavali danima. Sve brige i sav umor su nestali, lagani povetarac vam miluje lica, i njise lezaljke satkane od vazduha u kojima se nalazite. Zubor potoka i poj ptica tvore najlepsi kontrapunkt prirode, a zraci popodnevnog sunca se probijaju kroz crvene krosnje i stvaraju nestvarne igre senki. Vrata kolibe se otvaraju i ridji muskarac, ostrih crta lica, i sa perima upletenim u kosu vam prilazi.
"Nadam se da ste se odmorili? Moje ime je Martin Smirnoff. Dorucak vas ceka u kolibi.", osmehnuo se. Nacinio je cudan pokret rukom u vazduhu i promrmljao nesto i svi ste se lagano spustili na tlo.
"Ko bi rekao da ce Eldre zavrsiti tako neslavno... Ha! I u takvom drustvu..."
Neprospavana noc se jasno videla na njoj i na Martinu. Skartni je Martin pruzio srebrni medaljon vucije glave i porucio da mu je to ostavio Erik III Klaushewitz, koji je rano jutros morao da se vrati u grad. Za doruckom ste saznali mnoge sokantne stvari - Katarina je uspela da desifruje skrolove.
Eldre, koju ste vi znali kao Morijanu Silverstar, rodjena je u Noci Smrti, okupana u krvi,izabrana od strane Khaina Boga Ubistava. Od malih nogu trenirana i ucena svim tajnama Khaina, borilackim vestinama, koriscenju otrova i poznavalac hiljadu i jednog nacina kako ubiti elfa (coveka jos lakse).
Bila je vesta i jako brzo napredovala, vec sa 14 godina dobila je svoj prvi zadatak, da ukloni Carobnicu Hag Grifa. Posao je obavljen uspesno ali mi je ostao oziljak od magije na levoj butini. Kada se pokazala kao uspesna poveren joj je jedan od najvaznijih zadataka: da bude spijun u ljudskim zemljama. Trebalo je da zameni jednu vilenjacku ambasadorku i da preuzme njenu ulogu. Pripreme za taj zadatak trajale su oko 3 godine. Na njima je ucila ljudsku kao i istoriju sumskih vilenjaka, ponasanje na dvoru kao i glumu. Krenula je na svoj zadatak, uspesno zamenila vilenjacku ambasadorku i preuzela njen identitet.
Eldre je dobila zadatak da seje razdor izmedju crkvi Sigmara i Ulrika, i da time povecava nestabilnost regiona opustosenog i oslabljenog Olujom Haosa. Njen prvi zadatak je da u gradu Nirnberg, 50-ak km udaljenog od granice sa Hohlandom, uhvati zivog svestenika Sigmara Gaiusa IV Klaushewitza koji je tajni sledbenik Tzeentch-a. Nakon sto prikupi dovoljno dokaza i uspe da ga uhvati zivog, treba da ga zajedno sa dokazima preda svestenstvu crkve Ulrika u istom gradu, koji ce taj slucaj iskoristiti za degradiranje Sigmara u ocima javnosti. Eldre ima rok od 7 dana da resi slucaj, posto nakon toga pristize grupa Vitezova Sigmara direktno iz Aldorfa da se pobrine za problem. Sigmariti u Aldorfu su saznali o desavanjima (od njih su DE i pribavili informacije) i poslali su verne vitezove da tiho rese prolem, kako sramota o Tzeentch svestenstvu pod okriljem Crkve ne bi procurela u javnost. Grupa najamnika je zaduzena da ucini sve sto je u njihovoj moci da uspore dolazak Vitezova.
Izgleda da ste svi vi bili izigrani, i to vam se ne moze uzeti za zlo jer je Eldre jedna on najboljih spijuna i ubica Mracnih Vilenjaka - tacnije, BILA je jedna od najboljih. Katarina i Martin vas uveravaju da samo treba da sacekate da vitezovi pristignu i sve ce se resiti bez vaseg daljeg uplitanja...
Dan treci, sat sedamnaesti
'Well we are wizards,' said Ridcully. 'We're supposed to meddle with things we don't understand. If we hung around waitin' till we understood things we'd never get anything done.'
<Đokica Mesarović>
Đokica je sve slušao pomalo sa nevjericom dok je pio mlijeko i jeo kolaćiće za doručak, pokušavajući pri tom da to sebi što bolje približi i razjasni. Vilenjaci su njemu do sada bili strani, daleki i prilično nestvarni no nakon svega što se desilo naučio je da i među njima ima crnih ovaca i da nije sve kao što na prvi pogled izgleda. No uzevši sve u obzir možda se ova priča o kultu Tzeentch-a i ne završava tako loše jer će ipak odgovorni biti izvedeni pred lice pravde, a u gradu valjda nakon toga zavladati neka mirnija i bolja atmosfera.
Nakon što je saslušao Martina Đokica se osmjehnu i prijateljski reče "Pa..." otegnu "Moram da priznam da sam srećan što čujem da je stvar oko lektora skoro sređena i drago mi je što su je preuzeli ljudi stručniji od nas. Što se tiče Eldre njena karijera se završila, pretpostavljam ranije nego što je to iko očekivao ali u oba slučaja mislim da je naravoučenije da se zlo i zličin ne isplati." Đokica potom malo zastade, uze još još jedan kolač koji zali ovećim gutaljajem, a potom nastavi glasno mljackajući "A što se nas tiče nama ostaje još valjda ta kula..." i uputi pogled prema ostalima.
Đokica je sve slušao pomalo sa nevjericom dok je pio mlijeko i jeo kolaćiće za doručak, pokušavajući pri tom da to sebi što bolje približi i razjasni. Vilenjaci su njemu do sada bili strani, daleki i prilično nestvarni no nakon svega što se desilo naučio je da i među njima ima crnih ovaca i da nije sve kao što na prvi pogled izgleda. No uzevši sve u obzir možda se ova priča o kultu Tzeentch-a i ne završava tako loše jer će ipak odgovorni biti izvedeni pred lice pravde, a u gradu valjda nakon toga zavladati neka mirnija i bolja atmosfera.
Nakon što je saslušao Martina Đokica se osmjehnu i prijateljski reče "Pa..." otegnu "Moram da priznam da sam srećan što čujem da je stvar oko lektora skoro sređena i drago mi je što su je preuzeli ljudi stručniji od nas. Što se tiče Eldre njena karijera se završila, pretpostavljam ranije nego što je to iko očekivao ali u oba slučaja mislim da je naravoučenije da se zlo i zličin ne isplati." Đokica potom malo zastade, uze još još jedan kolač koji zali ovećim gutaljajem, a potom nastavi glasno mljackajući "A što se nas tiče nama ostaje još valjda ta kula..." i uputi pogled prema ostalima.
<Nebor Gosten>
"Znaci ti si Martin . . . Drago mi je ja sam Nebor . . . Dosao sam iz Nulna da trgujemo kozama . . . . . . Ili je bar trebalo tako da zvuci nase upoznavanje . . . A sto ste nas nadrogirali sinoc ? ? ? Zar smo bili toliko sumnjivi ? ? ? Pocecu opet da brbljam nepovezano ako mi neko ne objasni zasto ste se tako poneli prema nama . . . "
"Znaci ti si Martin . . . Drago mi je ja sam Nebor . . . Dosao sam iz Nulna da trgujemo kozama . . .
. . . Ili je bar trebalo tako da zvuci nase upoznavanje . . . A sto ste nas nadrogirali sinoc ? ? ? Zar smo bili toliko sumnjivi ? ? ? Pocecu opet da brbljam nepovezano ako mi neko ne objasni zasto ste se tako poneli prema nama . . . "There is no problem a cannon* can't solve.
*Zbog promene sistema koji igram, ovo treba citati kao "combined late US veteran artillery barage of 12 or more barrels with first roll to range in success"Dzon Vejn wrote:Ali uopste nije poenta u tome... poenta je da ti:
1. Nemas veru u Sigmara, i zato ti Hellblaster ne radi protiv goblina, kostura, itd.
2. Verujes u tamo neke tenkove, i ostale alternativne metodologije imperijalne borbe, dok je u stvarnosti Hellblaster osnova svega :D - dakle topovi, mortari, handugnneri, tenkovi - to sve dodje i prodje; jedino je Hellblaster siguran posao
<Gregor>
"Ovaj... A sta cemo sa drugovima naseg druga Skartne. Znate onu narodnu, drug moga druga je... ima nesto slicno. Poenta je da on i jos neko vrlo strasno cudo u sumi hoce da izvuku te zarobljenike, a za to im treba neki stap, valjda bar jedan od tri. Da ne znate gde se nalaze ti stapovi i kako se do njih dolazi?"
Gregoru je delovalo da je najbolji pristup ceoni sudar, bar se do sada dosta dobro pokazao. U sustini, nije samo kolicina tabanja i ogromnih bestija bila cudna u poslednjih dan-dva, nacin na koji su se stvari nekako ipak zavrsavale bez previse... truda je takodje lagano ostavljao traga na njegovoj psihi...
"Ovaj... A sta cemo sa drugovima naseg druga Skartne. Znate onu narodnu, drug moga druga je... ima nesto slicno. Poenta je da on i jos neko vrlo strasno cudo u sumi hoce da izvuku te zarobljenike, a za to im treba neki stap, valjda bar jedan od tri. Da ne znate gde se nalaze ti stapovi i kako se do njih dolazi?"
Gregoru je delovalo da je najbolji pristup ceoni sudar, bar se do sada dosta dobro pokazao. U sustini, nije samo kolicina tabanja i ogromnih bestija bila cudna u poslednjih dan-dva, nacin na koji su se stvari nekako ipak zavrsavale bez previse... truda je takodje lagano ostavljao traga na njegovoj psihi...
Impresionirani vasom resenoscu da pomognete prijatelju, Martin i Katarina su resili da vam pruze svu pomoc koja je u njihovoj moci. Iako vam isprva nisu verovali zbog umesanosti sa zlim Mracnim Vilenjacima, vasa iskrenost i vera u pobedu svetla nad tamom su vam pridobili mocne prijatelje. Oboje smatraju da je vas naum pomalo besmislen jer su zarobljenici Kule verovatno vec mrtvi ili u najbopljem slucaju izbezumljeni, a posao sa lektorom ce biti resen u okviru Crkve, ali svejedno znaju da prava herojstva cesto deluju upravo tako. Katarina nije u mogucnosti da napusta svetiliste svoje sume, pa vam je obecala da ce vas opskrbiti raznim napicima pre no sto se uputite u Kulu. Da biste otpoceli taj tezak poduhvat prvo morate da pribavite bar jedan od stapova drevnih carobnjaka i Kljuc. Stapovi se cuvaju u licnoj riznici Hermanna IV von Bulova od koje kljuceve ima samo Hermann licno. Straza je dosta jaka, uvek ima dvojica strazara ispred vrata riznice, a sama riznica se nalazi u podrumu zamka, istocno od tamnice. "Kljuc" Kule je sfera velicine sake koja naizmenicno biva u posedu hrama Ulrika i Sigmara - njeno tacno boraviste Martinu i Katarini nije poznato. Martin vam je obezbedio mapu zamka, a Katarina vam je naslikala sferu i ponudila da baci magiju na vas koja ce vam promeniti izgled i uciniti vas neprepoznatljivim na otprilike 2-3 sata. Martin vas moze odvesti do grada precicom kroz sumu i trebalo bi da stignete za sat vremena - ako uspete da ga pratite.
Tlocrt zamka Nirnberg, obezbedjen od strane Martina Sirnoffa
Uzduzni presek zamka Nirnberg, obezbedjen od strane Martina Sirnoffa
Slika "Kljuca" koju je naslikala Katarina von Bulov
Dan treci, sat sedamnaesti
Tlocrt zamka Nirnberg, obezbedjen od strane Martina Sirnoffa
Uzduzni presek zamka Nirnberg, obezbedjen od strane Martina Sirnoffa
Slika "Kljuca" koju je naslikala Katarina von Bulov
Dan treci, sat sedamnaesti
'Well we are wizards,' said Ridcully. 'We're supposed to meddle with things we don't understand. If we hung around waitin' till we understood things we'd never get anything done.'
<Đokica Mesarović>
"I ja!" povika Đokica podižući čašu u pravcu ostalih i iskapivši ostatak. Potom ostatak kolačića sasu u ranac i krete prema vratima. "Pa mislim da je vrijeme da se krene. Hvala na pomoći još jednom gospođo Katarina i vama Martine i nadam se da ćemo se još koji put sresti i to u možda boljim okolnostima." Potom zajedno sa ostalima izađe napolje i žurno krete prema gradu.
"I ja!" povika Đokica podižući čašu u pravcu ostalih i iskapivši ostatak. Potom ostatak kolačića sasu u ranac i krete prema vratima. "Pa mislim da je vrijeme da se krene. Hvala na pomoći još jednom gospođo Katarina i vama Martine i nadam se da ćemo se još koji put sresti i to u možda boljim okolnostima." Potom zajedno sa ostalima izađe napolje i žurno krete prema gradu.
<Skartna Tigar>
"Zahvaljujem svima" rece grmalj te ustani i izadje u sumu i skine odecu koju okaci visoko na drvo i pocne da se menja
Posle transformacije ode uz zavijanje pokusavajuci da se nadje sa shamanom
"Zahvaljujem svima" rece grmalj te ustani i izadje u sumu i skine odecu koju okaci visoko na drvo i pocne da se menja
Posle transformacije ode uz zavijanje pokusavajuci da se nadje sa shamanom
Josef Quartjin (Enemy Within):
"Zbogom Wittgendorf-e na k...c te nabijem" Sommerzeit 13. 2512.
"Zbogom Wittgendorf-e na k...c te nabijem" Sommerzeit 13. 2512.
<Nebor Gosten>
"S' obzirom da je Skartna otisao da obavi svoj deo posla, mi se mozemo posvetiti studiranju zamka . . . Od ulaza do ovih vrata mozemo stici ovuda, ovuda i ovuda, onda do ove prostorije ovuda . . . ova vrata su kriticna, verovatno ce tu biti strazara, Ja cu da ih malo zamlacujem a ti ces Gregore da ovim hodnikom pridjes do iza ledja i smugnes kroz vrata u riznicu . . . Nadji stap, sta da ti kazem . . . uzmi i sva tri ako mozes . . . Ili ako ti je lakse da upadnes kroz prozor? Djokica bi trebalo da ostane na ovom stepenistu da bi imao pregled na oba sprata . . . Signal za prepoznavanje mogu da budu tri kratka zvizduka ? ? ? Gregore pomozi malo ti si ipak ekspert za akcije sumnjivog legaliteta . . . "
Predvece zamolimo Katarinu da baci na nas svoje cini pa pohitamo put grada da bi odradili akciju.
"S' obzirom da je Skartna otisao da obavi svoj deo posla, mi se mozemo posvetiti studiranju zamka . . . Od ulaza do ovih vrata mozemo stici ovuda, ovuda i ovuda, onda do ove prostorije ovuda . . . ova vrata su kriticna, verovatno ce tu biti strazara, Ja cu da ih malo zamlacujem a ti ces Gregore da ovim hodnikom pridjes do iza ledja i smugnes kroz vrata u riznicu . . . Nadji stap, sta da ti kazem . . . uzmi i sva tri ako mozes . . . Ili ako ti je lakse da upadnes kroz prozor? Djokica bi trebalo da ostane na ovom stepenistu da bi imao pregled na oba sprata . . . Signal za prepoznavanje mogu da budu tri kratka zvizduka ? ? ? Gregore pomozi malo ti si ipak ekspert za akcije sumnjivog legaliteta . . .
"Predvece zamolimo Katarinu da baci na nas svoje cini pa pohitamo put grada da bi odradili akciju.
There is no problem a cannon* can't solve.
*Zbog promene sistema koji igram, ovo treba citati kao "combined late US veteran artillery barage of 12 or more barrels with first roll to range in success"Dzon Vejn wrote:Ali uopste nije poenta u tome... poenta je da ti:
1. Nemas veru u Sigmara, i zato ti Hellblaster ne radi protiv goblina, kostura, itd.
2. Verujes u tamo neke tenkove, i ostale alternativne metodologije imperijalne borbe, dok je u stvarnosti Hellblaster osnova svega :D - dakle topovi, mortari, handugnneri, tenkovi - to sve dodje i prodje; jedino je Hellblaster siguran posao
<Gregor>
Slusajuci Nebora Gregor je lagano odlutao u svojim mislima. Kao u transu, ustao je, nasmesio se na upitni pogled koji mu je Nebor uputio i umornim hodom se uputio ka sumi. Cela buka u proteklih nekoliko dana je pocela da ga sustize i nedostajala mu je rutina njegovog zivota. Stvari obicno nisu previse varirale, u njegovoj profesiji ima previse uzbudjenja tako da u slobodno vreme nije imao potrebu za ikakvim trzavicama. Definitivno nije navikao da nailazi na cudovista u sumama ili parkovima Altdorfa, na haos mutante koji su mu i poslodavci u sobama gostionica, na prijatelje koji imaju tako strasne tajne da je verovatno bolje da ih nije ni saznao. Misli su se nizale i protiv svoje volje je morao da se zapita koliko uopste zna o tim ljudima sa kojima i za koje je vec nekoliko puta rizikovao svoj zivot. Harizma Nebora je nesumnjiva i lagano ga je osvojio ali kada zastane i razmisli o svemu, ko je taj covek uopste i od cega zaista bezi kada se nasao ovde, tako daleko od onega gde ga maniri i odelo postavljaju? Djokica mu je na prvi pogled delovao otovren i dobricina, ali moze li se verovati tom prostodusnom ratniku? To pitanje ne bi ni postavljao pre nedelju dana, od rata i ratnika najcesce ne moze doci mnogo toga dobrog i, ma kako mu bio drag, ko je zapravo Djokica Mesarovic? Dok o gromadi divljih ociju nije smeo ni da razmislja prelepi lik Morijane se konstantno mesao sa prizorom vatre i cudovista u njenom centru. Vestice i tihi ratnici koji idu uz njih definitivno nisu njegovo omiljeno drustvo...
Pustio je da se rutina vrati u njegov zivot i laganim uvezbanim pokretima koje je u zivotu uradio nebrojeno puta poceo je da proverava svoju opremu. Kako je prolazio kroz razne pojaseve, brojne skrivene dzepove i lasice samo njemu znanih sadrzina lagano mu se vracala smirenost i samopouzdanje. Kada je zavrsio sa pripremama za akciju shvatio je da postoji jos jedan clan ove cudne druzine koji ima nekoliko tajni - Gregor Diebstahle Einbrechner.
"Mozda svako od nas ima svoje tajne ali iako ne znam zasto osecam da kao sto bih ja dao svoj zivot za svakog od njih, tako bi i oni uradili za mene."- pomislio je i na usnama mu se pojavi lagani osmeh.
Gregor se zatim laganim ali sigurnim korakom vratio do kolibe i uz sleganje ramenima i osmeh pridruzio Neboru, potapsao ga pa ramenu i rekao: "Ok, da vidimo taj plan jos jednom."
Slusajuci Nebora Gregor je lagano odlutao u svojim mislima. Kao u transu, ustao je, nasmesio se na upitni pogled koji mu je Nebor uputio i umornim hodom se uputio ka sumi. Cela buka u proteklih nekoliko dana je pocela da ga sustize i nedostajala mu je rutina njegovog zivota. Stvari obicno nisu previse varirale, u njegovoj profesiji ima previse uzbudjenja tako da u slobodno vreme nije imao potrebu za ikakvim trzavicama. Definitivno nije navikao da nailazi na cudovista u sumama ili parkovima Altdorfa, na haos mutante koji su mu i poslodavci u sobama gostionica, na prijatelje koji imaju tako strasne tajne da je verovatno bolje da ih nije ni saznao. Misli su se nizale i protiv svoje volje je morao da se zapita koliko uopste zna o tim ljudima sa kojima i za koje je vec nekoliko puta rizikovao svoj zivot. Harizma Nebora je nesumnjiva i lagano ga je osvojio ali kada zastane i razmisli o svemu, ko je taj covek uopste i od cega zaista bezi kada se nasao ovde, tako daleko od onega gde ga maniri i odelo postavljaju? Djokica mu je na prvi pogled delovao otovren i dobricina, ali moze li se verovati tom prostodusnom ratniku? To pitanje ne bi ni postavljao pre nedelju dana, od rata i ratnika najcesce ne moze doci mnogo toga dobrog i, ma kako mu bio drag, ko je zapravo Djokica Mesarovic? Dok o gromadi divljih ociju nije smeo ni da razmislja prelepi lik Morijane se konstantno mesao sa prizorom vatre i cudovista u njenom centru. Vestice i tihi ratnici koji idu uz njih definitivno nisu njegovo omiljeno drustvo...
Pustio je da se rutina vrati u njegov zivot i laganim uvezbanim pokretima koje je u zivotu uradio nebrojeno puta poceo je da proverava svoju opremu. Kako je prolazio kroz razne pojaseve, brojne skrivene dzepove i lasice samo njemu znanih sadrzina lagano mu se vracala smirenost i samopouzdanje. Kada je zavrsio sa pripremama za akciju shvatio je da postoji jos jedan clan ove cudne druzine koji ima nekoliko tajni - Gregor Diebstahle Einbrechner.
"Mozda svako od nas ima svoje tajne ali iako ne znam zasto osecam da kao sto bih ja dao svoj zivot za svakog od njih, tako bi i oni uradili za mene."- pomislio je i na usnama mu se pojavi lagani osmeh.
Gregor se zatim laganim ali sigurnim korakom vratio do kolibe i uz sleganje ramenima i osmeh pridruzio Neboru, potapsao ga pa ramenu i rekao: "Ok, da vidimo taj plan jos jednom."