Dobri moj Sigmunde, reče Garon, kroz ovaj gradić je u zadnjih petnaest godina prošlo više avanturista nego što ja imam dlaka u glavi...ali sada kad si rekao „mistici“, i ovaj vaš zamišljeni prijatelj elf su me podsetili na jednog čoveka koji je prošao kroz ovaj grad jako davno, ima oko deset godina, a jedini razlog zašto sam ga zapamtio je što je kao ljubimca sa sobom vodio najveću žabu koju sam u životu video! Odseo je u krčmi par dana i raspitivao se o ruševinama južno od grada, a ubrzo se i zaputio starim putem ka jugu i od tada ni traga ni glasa od njega...Garon zastade na trenutak, uze dva bakrenjaka sa stola, stavi ih u džep i uz osmeh reče Njegoslavu –Živio, momče!...Nego šta sam ono počeo da pričam...ah, da, čudan je taj stari put, opasan...nije ni čudo što tog čoveka niko nije vidio...taj put smo prestali koristiti od kada su goblini iz obližnjih brda počeli da pljačkaju prolaznike...uopšte nije bezbedno...a i farmeri koji su ranije napasali stoku u tim krajevima su počeli da se sklanjaju odatle...vidite, jedan od farmera je terao stoku starim putem, dolazeći sa juga, ali ga je noć uhvatila pre nego što je došao do grada...sutra ujutro nađen je i on i sva njegova stoka...bili su izmasakrirani, izmrcvareni, izbodeni i rasečeni na stotinu mesta po telu...zaista jeziv prizor (momak koji ih je našao i dalje ima košmare od toga)...
a i tu su one stare ruševine u blizini puta...ma baš pre nekog vremena četvoro mladih avanturista je krenulo da istaži ove ruševine ali se ni oni nisu vratili...e, tako im i treba kad me nisu slušali... lepo sam im rekao nemojte ići previše je opasno, te ruševine su pripadale...Garon se okrenu i osmotri kafanu, a zatim se unese patuljku u lice i tiho reče – pripadale su Kultu Zmaja...možda bi o ovome trebalo da popričate sa gospođom Kerwin Hukreli, ona je najbogatiji trgovac u gradu, a od ovih četvoro avanturista, dvoje su njena deca...
Prsata seljančica namignu Loraku i vragolasto se očeša o njega prolazeći pored...Ovo je bilo dovoljno Loraku da shvati da će večeras imati više sreće nego bilo ko drugi iz njegove družine...Načuvši priču o izgubljenim avanturistima i gospođi Kerwin Hukreli, Lorak odluči da ispita situaciju. Naravno prvo je hteo da potraži Orlika (nekako se osećao sigurnije u pregovorima kad je Orlik uz njega jer je ovaj umeo lepo sa ljudima) kao i da obiđe lokalne dućane i kovača...
U maloj kapeli, odmah pored krčme, Lorak je kraj Latanderovog oltara zatekao Orlika u razgovoru sa majušnom gnome sveštenicom. Ubrzo zatim Orlik i Lorak su išli ka dućanu porodice Hukreli (Lorak je pokušao u međuvremenu da ubedi kovača da mu ukrasi mač na šte mu je ovaj odgovorio da nema vremena trenutno i da je zaokupljen pravljenjem oružje za gradske stražare). Po ulasku u dućan, Loraku je za oko zapao crveni plašt, i ovaj je zaslepljen njegovom lepotom, odlučio da ga kupi (cena 2 sp) i ogrne na leđa (plašt se olično slagao sa njegovom košuljom i oklopom). Iz razgovora sa Kerwin saznali su da su pre par nedelja njen sin Talgen i njena ćerka Šarvin, zajedno sa jednim lokalnim rendžerom i jednim paladinom strancem (Orlik se zagrcnuo kad je čuo ovo...znao je da se radi o čoveku koga je tražio) otišli da istražuju ruševine pored starog puta južno od grada. Takođe su saznali da Kerwin nudi veliku nagradu (trocifren broj gp) za pronalaženje njene dece ili za informacije o njima...
Za to vreme u krčmi, razgovoru se priključio i čovek po imenu Ben koji je inače bio jedan od četiri šerifova zamenika u gradu. Ben vam je (posle par krigli piva) ispričao jako zanimljivu priču o čarobnoj voćki. Ovo je najviše privuklo pažnju ćutljivom Finrodu...
Naime, u zadnjih dvanaest godina, baš negde u ovo vreme, u posedu jednog goblinskog plemena sa juga, sazrevala je čudesna voćka, voćka koja je lečila sve bolesti i rane...Tada bi jedan od goblina, izaslanika, dolazio je u grad i prodavao tu voćku onome ko ponudi najvišu cenu...Već dvanaest godina ljudi iz ovog grada pokušavaju da zasade semenke te voćke, ali svih dvanaest godina su biljke koje bi nicale, nestajale misteriozno nakon što su narasle do 1 metar visine...meštani su bili sigurni da je ovo delo goblinskih lopova koji su hteli da zadrže za sebe dragocene mladice...
Na posletku svoje priče, Ben je napomenuo da gradonačelnik Leng nudi nagradu od 250 gp onome ko otkrije tajnu misteriozne voćke...
U tom trenutku u krčmu uđoše Lorak i Orlik...Lorak priđe stolu svojih prijatelja i stavi MAPU na sto...
...a zatim, zadovoljno se osmehujući reče : „Ljudi imamo posao!“
-------------------------------------------------------------------------
ŠTA RADITE ?
X
, nego ajd da mi popijemo po jos jednu pa na kuntanje. Ja castim turu, danas mi je bas bio dobar i plodan dan, odavno nisam kupio tako dobru i lepu stvarcicu kao ovaj plast pa ko velim da pocastim u to ime, moze :lol: ???"
