Турнир је одржан 3. и 4. марта 2018 године (субота и недеља). У петак 2. марта смо организовано ишли у Кубинку. Ова посета била је саставни део организације турнира. Кубинка је Влади и мени давнашња жеља али су раније услови за посету Кубинки били тежи за испуњавање. Требало је писати молбу преко неке агенције 2-3 месеца раније а затим платити око 100 евра јер Кубинка није класичан музеј него специјални војни истраживачки објекат. Није било немогуће доспети раније али је било свакако компликованије.
Међутим, у лето 2017 посета Кубинки је либерализована јер је војни објекат преграђен тако да у 6 великих хангара може да се уђе нормално, за цену од око 6 евра што је ништавно у односу на оно што има да се види. Наравно, обезбеђење је и даље веома присутно, скенери су свуда на улазу, обезбеђења има доста, о друговима у цивилу да и не говорим
Углавном, у самој Кубинки може се видети 200-250 тенкова од којих је огромна већина у возном стању и сама је ушла у хангар. Што се совјетске технике тиче ту је апсолутно све, од кад је овај објекат направљен око 1930 године. Срећа је била да је ту био Влада који је фотографисао а ја сам само уживао. Наравно, има технике и од свих других нација па би се за сваког нашло понешто без сваке сумње. Дакле, ово није класичан музеј, ово су затворени хангари, хладно је споља али је топло око срца...Из Кубинке је издвојен један део експоната у прави музеј парк "Патриот". Он се налази десетак километара од саме Кубинке и топла је препорука да се иде неким превозним средством. Парк "Патриот" је нови комплекс на милион милона хектара где постоје музејске поставке, партизанско село, где се одржавају разне манифестације о разним празницима. До њега се долази како стигнете, а онда вас тамо вози њихов аутобус (све по реду, токи воки, обезбеђење итд). Ми смо се нажалост, предуго задржали у партизанском селу па смо кроз музеј буквално трчали, али шта је ту је. Видели смо само тенкове а авијацију и свемирски програм и ко зна шта још, нисмо успели. Музеј је нов, греје се, све је тип топ, потпуна уживанција.
Овде би сад било лепо да проговоре слике али бих ја само додао још да би теоретски и за право уживање можда требало одвојити један дан само за Кубинку а један дан само за парк "Патриот". У сваком случају посета "партизанском селу" треба да се скрати јер ту нема ништа спектакуларно, мада није лоше погледати.
Ми смо били по релативно ниској температури (-10 до -14 мислим) па смо били ретки посетиоци што има својих предности, због разгледања и фотографисања, али за оне који не подносе зиму свакако је боље посетити музеје у неком другом годишњем добу...
На крају дана били смо веома уморни али срећни.
Сутрадан се турнир одржавао у Музеју Победе у ком раније нисам био. Кад бих рекао да је то нешто велико и лепо и велико и лепо и велико и лепо вероватно не бих успео да вам дочарам колико је велико и лепо.
Музеј се отвара од 10 сати и турнир је требало да почне око 10:30. У Русији је, ваљда због величине, и време мало растегљивија ствар него код нас, па нисмо баш почели на време, али када смо почели Иља је партије водио оштро, без неког фемкања и када је говорио крај, био је крај.
Било нас је мислим, 28 такмичара, Руси, 2 Белоруса, 2 Србина, 1 Пољак са младом и 1 Португалац (који је ушао у авион на +20 и изашао на -20 ахахаха). Терени су били одлични, веома густо паковани, тематски лепо осмишљени и логични. Ту је уложено много труда. Сви такмичари имали су комплетно и лепо обојене војске. Велика већина биле су пешадијске листе са 3 и више темплејта. Већина су биле совјетске листе, мада је било и Француза, Финаца, Италијана, Британаца, Немаца... Влада и ја смо водили готово идентичне листе са два вода стрелкових фирлес/трејнд, 45мм топићи, 120мм мортире, и водом матилди, четири комада, једина разлика била је што су моје матилде биле фирлес а Владине конфидент али је он зато имао и 76мм пешадијске топиће.
Што се мојих партија тиче имао сам 1 победу, 2 нерешене и 2 изгубио.
Прву партију играо сам против Филипових Немаца и некако нисам успео да се изборим, мисија ми баш није била по вољи јер смо бацали коцкицу и ја сам добио да будем нападач а он ме чекао и љуштио са артиљеријом. Да сам се бранио имао бих сигурно веће шансе.
Другу партију сам играо против једног Руса кога сам упознао и то је вероватно била најлепша партија на турниру. Он је имао Италијане и то две формације тенковску и пешадијску. Била је мисија која се сад зове некако другачије него фајтинг витдроувал, ја сам се бранио и некако је требало да победим, барем у теорији. Међутим, нисам успео. Партија је била баш крвава, уништио сам му комплетну тенковску формацију и готово целу пешадијску али је он ипак са своје три мале базе 2 HQ i 1 platoon komander успео да стане на објектив а моја базица није успела да га сачува. Свакако једна од најлепших партија које сам играо у животу.
Трећа партија је била са Владом. Тешка партија јер имамо готово идентичне листе. Влада је храбро кренуо ка једном објективу и није успео. Ја сам после кренуо ка другом и нисам успео. Нерешено.
Овде смо већ били мртви уморни. Руси играју три партије на дан и то је прилично напорно.
Сутрадан, четврту партију сам играо против Португалца. Он је имао море Т-26 али баш море. Али сам ја имао зграде и у њима пешадију и добро сам се држао. Нисмо успели да стигнемо до 6. потеза, мислим да бих победио у тој партији јер Уго није могао да довуче ништа на 8 инча до објектива (добро сам поставио минска поља) али партија је прекинута у петом потезу - нерешено. И ова је била доста крвава, убио сам море тенкова и пошто сам био фирлес пролазио морале док конфидент Уго није. Ја имам и комесара а он га нема и тако.
Последњу, пету партију играо сам против Иље. Он је водио швалерску листу са водом 8 радова, Пз 38, Пз2, Пз 4, сапери, 88, минобацачи средњи и кренуо жестоко према мени користећи терен. Међутим, успео сам да се одржим и у одсудномк тренутку нападнем његове тенкове тако да их уништим. Пошто није било шансе да дође на 8 инча од објектива, победио сам. Не знам, можда ме је и пуштао. Нисам очекивао победу али играо сам лепо, мисија је била идентична као у претходној партији а терен ми је опет одговарао јер сам изабрао страну са пуно зграда.
Генерално, веома сам задовољан резултатима иако сам трећи од доле. Иља не рачуна победе/поразе као ми, него само рачуна мале поене. То нисам знао, можда бих играо мало другачије а можда и не бих.
Влада је био много бољи, имао је мислим 3 победе и две нерешене.
Ето толико за овај пут из Москве
.
.
.
