za koliko para se ovde napravi jedna vojska i sta ide u nju..onako otprilike?
jos nesto, da li ima nekih specijalnih pravila po nacijama za ovako male formacije?
Zamisli sistem u kom se pravila ne menjaju svake dve godine.
Zamisli sistem u kom ne moras da prepravaljas postojece i da stalno dokupljujes nove jedinice. Zamisli sistem u kome nema ultimativnih kombinacija armijskih listi. -> false statement otkad Misa izvodi 3 konjice u wedg-u
Bata Bole wrote:za koliko para se ovde napravi jedna vojska i sta ide u nju..onako otprilike?
jos nesto, da li ima nekih specijalnih pravila po nacijama za ovako male formacije?
Naravno, ima specijalnih pravila za nacije.
npr. uz Sovjete dobiješ besplatannih 10 vojnika.Svaka nacija ima 3-4 pravila. Neka od njih ne moraju da im idu u prilog(recimo japanski Banzai charge koji može da se završi ispred cevi hmga).
Kompletna vojska od 1000 poena košta oko 10.000 rsd.To je standardna veličina partije.
Лично наоружање (пушке, митраљези итд.) и фугасна муниција (HE) имају -1 за пробијање војника који носи оклоп. Овако оклопљене јединице не повећавају брзину кретања под наређењем Трком. Иако им неће убрзавати кретање, наређење Трком им може бити издато (за ступање у борбу прса у прса, на пример).
Такође, дивизијски топ ЗИС-3 за регруте треба да кошта 64 бода (за 10 више него што пише у књизи за Совјете). Редовни и ветрани коштају како пише. Стигао ми је одговор од Ворлорда на ту тему.
Вероватно није непознато, али издали су и правила за борбу ноћу, као и неке додатне јединице.
У суботу смо Јоргурт Хлебожвак и ја играли у 1000 бодова. Он је водио Јапанце, ја Русе. Запао нам је 5. сценарио, онај са коферчетом.
Против себе сам имао тенк, ПТ топ, митраљез, минобацач, 2 снајпера, 2 бомбаша самоубице, минобацач и пешадију. Са командиром 14-15 јединица.
Моје снаге су се састојале од командира, санитета, Т-34/85, митраљеза, снајперисте, средњег минобацача, ЗИС-а и пешадије: једног аутоматичарског и осталих стрељачких одељења (укупно 11 јединица).
Сценарио је такав да се проверава морал за улазак јединица на бојиште, јер се сматра да су све јединице у резрви, Јоргурт је под командом изгледа имао присилно регрутоване Кореанце, јер му барем 5 јединица није у првом потезу ушло на таблу (трајало је, мислим, бар до трећег потеза да се умилостиве).
За то време је само једна моја јединица одбила послушност. Имајући те догађаје у виду, главнином сам се сјурио ка коферчету, спреман на небројене жртве, али вољан да за Партију и Стаљина испуним поверени задатак. Лево крило су чували минобацач и тенк, десно топ, митраљез и снајпер. Једно одељење пешадије се под тешком стрељачком ватром распало, али је друго интервенисало и пронашло документа од изузетне важности.
Треће одељење је привлачило на себе тенковску и митраљеску ватру, али се тешко уређивало под ватром. Ипак, издржали су колико је требало, док и сами нису били уништени. У међувремену је мој тенк пао слободарском жртвом, уништен жестоком противтенковском ватром. Муниција која ми је додељена била је изузетно лошег квалитета. Верујем да ће саботери за ово одговарати! Такође, јединица у поседу докумената није издржала притисак непријатеља и будући под ватром, није издржала две провере морала које би јој омогућиле повлачење и извлачење из зоне борбених дејстава. Аутоматичари, командир, санитет и снајперисти су се храбро жртвовали да јој омогуће неопходно време за повлачење, али без успеха. Слава палим херојима! Када се јапанска пешадија подржана бацачем пламена и снајперима коначно приближила јединици са документима дошло је до крваве (али не и једине) борбе прса у прса. Јединица са документима је збрисана. Документа су остала на бојишту, а виђен је Јапанац како држи коферче у руци, ипак не препознајући сав његов значај.
У следећем, седмом потезу, бој је био готов. Жртве на руској страни су биле велике, али барем ни непријатељ неће видети користи од докумената. Овај окршај је завршен нерешено, али верујем да Радничко сељачка црвена армија у победоносном духу наставити свој поход на Исток и Запад!
Нажалост, фото-документација је уништена у борбама.
Tipično ruska "pobeda". Svi izginu radi izvršenja prostog zadatka - dođeš do koferčeta, uzmeš koferče i napustiš bojno polje sa istim. Ali ne, Rus mora nešto da zakomplikuje i time sebe dovede do istrebljenja. Top i tenkovi nisu radili gotovo ništa - kao da me je gađao trulim paradajzima. Bar da je, onda bi se makar osećao neprijatno zbog fleka. Ovako ništa. Jedinica koja je uzela koferče, tačnije preuzela ga od prethodno eliminisane milicije, više puta je padala proveru morala sa jednim do dva markera. Znači trebala im je prosečna kocka 7, ili 8. A onda u 5. potezu dođu Japanci sa 4 markera jer imaju pravilo banzai, pa sve dok jurišaju prema najbližoj jedinici, smatra se da su automatski prošli proveru morala. Moj top veličine pištolja, sa srednjim PT topom u trećem potezu uništava ruski T34 tenk. Moj "tenk" za to vreme uredno paradira ispred ruskog na čistini. Kulira i gađa po volji. Snajper ubija ruskog komandanta - dobija 6. Plamenobacač spržava medicinsku sestru. I tako redom iz poteza u potez Rusi bivaju sve bliže sprečavanju Japanaca da ostvare zadatak. Volim tu rusku logiku i taktiku - imam sve uslove za brzu, efikasnu akciju bez puno žrtava, ali to je za pičke, bolje da svi izginu.
Савремени извештај лепо каже да је у жестоком окршају непријатељ спречен да оствари задати циљ, али да ни наше снаге, испољавајући надљудску храброст и жртвујући се до готово до последњег под ураганском ватром непријатеља и неколико окршаја на бајонет, нису успеле да изврше задатак. Санитетски сержант Наталија Фомина Берсењева је постхумно предложена за одликовање, јер је саможртвовањем више него достојним припадника Црвене армије допринела јапанском неуспеху.
На то да ли ће каснији совјетски и други историчари ово да тумаче као победу руског оружја, ми савременици не можемо да утичемо.
ovo je samo još jedan dokaz da napredne marksističko-lenjinističke teorije koje se primenjuju u praksi pod budnim okom druga Staljina uvek odnose trijuf nad nazadnim represivnim kapitalističko-militarističkim
slava velikoj pobedi Sovjetskog Čoveka
Beše subota, 14-ti. Sveti Trifun-san. I beše bitka. Scenario u kojem neko treba da se probije kroz neprijateljske linije. Odmah rekoh neprijatelju svom: Ako budeš napadač, izgubićeš, jer Sovjeti ne znaju da napadaju naročito u uslovima kada igramo u jednak broj bodova. Ako ja napadam, opet ćeš izgubiti, jer Japanci znaju kako se napada i boli ih ćošak za gubitke. Tako i bi. U artiljerijskoj pripremi Sovjetske haubice su tukle po svojima, a Japanske takođe po istima. Sve se može slikovitije opisati kroz ovaj mali haiku:
Како је Михаил Петровић Неј приметио, то је било успешно насилно извиђање. Совјетска команда је утврдила да је на датом правцу одбрана непријатеља сувише јака, што ће бити добра полазна основа за планирање даљих офанзивних дејстава Црвене армије на Истоку.
Juče, u nedelju, od sada znanu i kao "Velika nedelja izlazećeg sunca", Vojska Velikog Japanskog carstva, predvođena svojim božanskim Carem nadmudrila je bezbožnu hordu divljaka poznatih i pod imenom Sovjeti. Nakon što se upoznala sa sadržajem tajnih dokumenata za koje se ispostavilo da ne predstavljaju nikakvu tajnu za naše božansko Carstvo, naša, carskom bogomudrenošću vođena armija je kofer sa bezvrednim papirima ipak uzela, jer neće ostavljati đubre po svojoj zemlji. Znajući da su dokumenti uzeti, divljaci iz sibirskih tundri su mahnito i bezglavo tražili bezvredan kofer i u svojoj sumanutoj potrazi osetili svu snagu i čvrstinu naše carske vojske i nečasno skoro svi izginuli. A juče, naša istočnim suncem okupana armija pokazala je svu svoju mudrost. U šumi, ispred naših položaja postavljen je, kao mamac, bezvredan kofer kako bi odvratila divljake sa pravca na kojem se treba pripremiti za buduće sudbonosne pobede nad neukima. Neka nose svoje đubre sa sobom. I tada je pokazana sva predanost i odvažnost naših momaka, hranjenih samurajskim duhom. Nakon što je varvarima prepušten kofer, usledio je munjevit juriš vojnika sličnih sunčevim zracima, takav da su divljaci zaslepljeni i sleđeni od straha jedva uspeli da pobegnu sa bojnog polja. Kolika je bila nadmoć naših sunčevih ratnika, govori i to da u ovoj, teško je upotrebiti i reč "bici" (bolje je hajci na divlje svinje), nisu od početka učestvovale najbolje jedinice presvetloga nam Carstva i božanskoga nam Cara.
Vi ste pobegli sa table i to je jedina izlazećim suncem obasjana istina. Inače, juče je započela regrutacija uterivača slobode i demokratije. Regrutovano je prvo pešadisko odeljenje u punom sastavu od 12 ljudi - odeljenski sterešina sa automatom, još jedan regrut sa SMG-om, jedan regrut sa lakim puškomitraljezom i ostali regruti. Regrutovana je i ekipa za laki minobacač, mitraljez, bazukista, snajperski par i mitraljez, za koji tek treba da provalim kako se sklapa. To sve za sada izgleda ovako:
Posle novog čitanja pravila i listi za uterivače slobode i demokratije, formirana su dva odeljenja za rani i srednji rat. Tu su još i snajperski par - snajperista sa puškom i pištoljem, pratilac preoružan automatom i bazukista sa poslugom. Potporučnik sa pištoljem. To sada iszgleda ovako:
Tu je i jedan pešadinac viška, jer mi sabiranje nikad nije bila jača strana.
Praviću najmanje tri odeljenja. Ovaj sastav je za rani i srednji rat. Treće odeljenje će biti isto. Od ostataka ću da pravim dopune za kasni rat i druge kombinacije. Tipa po još jedan sa lakim puškomitraljezom jerbo za kasni rat mogu da imam i do dva laka puškomitraljeza. Ko zna, možda izvučem i neko inženjersko odeljenje. Ako je istog izgleda i boja kao ostatak. Potporučnik će dobiti pratnju ako to zasluži. Ma, uteraćemo mi svakom narodu slobodu i demokratiju, koliko god to naših bombi koštalo!!!
Pobedonosna imperijalna vojska večnoga Japanskog carstva nastavila je da niže pobede protiv sibirskih divljih hordi. Pokušali su varvari da prodru kroz bedem naše odbrane ali bezuspešno. I pored jake artiljerijske pripreme, bezbožničke horde su bile odbijene na svim delovima fronta. Centar je od početka i tokom cele bitke nepokolebljivo odolevao nemilosrdnim bombardovanjima neprijatelja i svojom čvrstinom i odlučnošću odvraćao neprijatelja i od pomisli da izvrši prodor kroz centar. Na našem desnom krilu neprijatelj je pokušao proboj teškim oklopnim sredstvima, ali ga je junačka pešadija časom oterala sa table herojskim jurišem i pretnjom totalnim uništenjem. Toliko je neprijatelj bio preplašen da je pobegao iza naših linija. Tako je u našim rukama ostao njihov gvozdeni idol, kome se oni klanjaju i za kojeg očigledno pogrešno smatraju da im donosi pobede. Na našem levom krilu, dovoljan je bio jedan juriš jednog elitnog odeljenja da prvo zaustavi tri neprijateljska odeljenja, a odmah potom jedno uništi i druga dva primora na povlačenje. Tome je doprinelo i jedno odeljenje koje je ove besmrtne junake pratilo, istini za volju, sa izvesnim zakašnjenjem, zbog čega će na vojnom sudu biti postavljena određena pitanja. Poručnik je ipak bio čovek sa čašću, te je sebe poštedeo tih pitanja. Na kraju, naša nepobediva vojska ostala je na svojim položajima na svim delovima linije odbrane.
Igrao se scenario br. 1. 10:6 za Sovjete. Fakat je da su Japanci ostali na svim delovima odbrane i da su se dva Sovjetska odeljenja povukla u 6. potezu da sačuvaju bodove.
Говорит Москва: Вести са далекоисточног фронта. Мы победили.
Храбра посада совјетске танкете је својим возилом незадрживо продрла кроз непријатељске линије, у складу са задатим циљевима напада. Непосредно пре продора је дошло до чарке са јапанском пешадијом која је без успеха покушала да осујети јуначко надирање Црвене армије.
Наше јединице на десном крилу, након што су уништиле елитне трупе фашистичке острвске хорде, не желећи да компромитују успех постигнут на пуној ширини фронта, поравнале су избочину насталу незаустављивим офанзивним акцијама, достојним славних предака и Велике октобарске револуције и биле спремне да ураганском ватром дочекају и одбију узалудан очајнички покушај јапанског империјализма да нанесе штету нашој непобедивој пешадији, подржаној совјетским оклопом, који по ко зна који пут представља непрелазну челичну брану непријатељским фашистичким завојевачима и утерује страх у кости свакоме ко се дрзне да удари на земљу Лењина и Стаљина.
Видевши очигледан ћорсокак у коме се затекла, јапанска команда, иако навикла да узалудно жртвује своје војнике у своје империјалистичке мрачне циљеве, свесна да се суочава са коначним уништењем је очигледно проценила да би сваки даљи напад био узалудан, јер их дочекује совјетски војник, победилац, представних свих бројних народа наше совјетске отаџбине.
Јапанска пропагандна машинерија поново покушава да очигледан неуспех представи макар делимичним успехом, што показује да јапанска команда губи конце, сумња у поверење свог потлаченог народа и да назире скори крај рата.
Жртва наших хероја неће остати незапамћена, а победоносни црвени барјак комунизма завијориће се у Токију.