Moja tuzna prica pocinje jos davno kad sam podlegao pricama bande hipika i nakromana da je sluziti otadzbini u civilstvu:
1)Bolje za drzavu jer radim drustvenokoristan rad
2)Bolje za mene (citaj lakse, "jer brate ne radis nista")
i kada sam u vojnom odseku potpisao zahtev za civilno sluzenje vojnog roka.
Pametan covek odmah bi uocio da bi to znacilo da je za drustvo najbolje da se ne radi apsolutno nista i da tu postoji neka logicka greska, ali iako ja laskam sebi da sam iznad prosecne inteligencije taj detalj nisam odmah primetio.
Kada sam dobio moj vojni raspored na kome je pisalo " Centralna apoteka klinickog centra Srbije" mojoj sreci nije bilo kraja. Odmah sam zamislio svoje radno mesto kao:
1)Slatku malu apotekicu, svu u mermeru sa savrseno poredjanim lekicima za smirenje
2)Slatke apotekarke u kratkim suknjama koje mi govore da sedim i citam novine i ne naprezem se previse
3)Mali kompjuter u uglu na kome bih u casovima dokolice mogao da posetim zmajev forum ili odigram partiju heroja
4) Moj posao bi bio kuvanje kafe za te divne zene u belom i kupovina njihovog dorucka i mirisljavih krema za ruke
Normalan, pametan covek znao bi da tu postoji neka greska...
Pojavio sam se prvi dan u "apoteci" lepo obucen, pripremljen za apotekarke. Cak sam stavio i duplu dozu parfema. Nikad se ne zna. Tu su bila jos dva vojnika i otisli smo kod "Shefa". Razgovor je izgledao ovako:
"Sale ti si slobodan." Rekao je Shef prvom vojniku, stavljajuci nam do znanja da je Sale tu dosao preko veze i da ga vise nikada necemo videti, bar ne do kraja vojnog roka ili dok se ne bude uzimala vojnicka plata.
Zatim se okrenuo meni i drugom jadniku.
"Dodjite sutra obuceni u stare stvari, i pratite me da vam pokazem magacin."
Moja "apotekica iz snova" pretvorila se u ogromni hladni, zagusljivi, magacin. Ispod magacina tece kanalizacija koja direktno isparava unutra zbog greske u projektovanju zgrade. Ah da. Prozori su zatvoreni a unutra radi dizel viljuskar zbog cijih izduvnih gasova ne mozete da vidite sijalicu na vrhu.
Maler. Losa sreca? Ne to tek sledi. Ovo do sada je splet slucajnih okolnosti. I 'ebeni hipici koji sluze vojsku u pozoristu.
Secam se dobro da sam na nekom papiru napisao da znam 2 jezika pored srpskog i da sam maher za racunare (takoreci haker) i da imam vozacku dozvolu i da hocu da radim kao nocni cuvar. Od svega toga....oni su primetili da sam jak, prilicno JAK.
I eto. Moj posao je da svakog dana utovarim, rasporedim i istovarim 3 do 4 tone infuzija po klinikama klinickog centra. To je lose jer:
1)Prljaviji sam nego da kopam rov
2)Znojaviji sam nego da kopam rov
3)Umoran sam kao da sam svaki dan kopao rov
4)Smrdim kao da sam kopao rov
5)Nosim staru odecu & obucu i ljudi misle da prosim
6)Apotekarke nece da razgovaraju samnom iako ih svaki dan srecem
7)Na ovom mestu NE POSTOJE PRAZNICI i ja sam stalno dezuran
8)Moram to da radim za dzabe, 9 meseci
9)Bez obzira na vremenske uslove ja moram da prenesem robu. Ako pada kisa "ko te 'ebe", roba je vodootporna....
Normalan i pametan covek olupao bi sebi glavu tiganjem i dobio bolovanje.
I tako se rodila ideja. Bolovanje. Nada. Sansa za spasenje.Dakle da pojasnim. Ta ideja za bolovanje rodila se osmog decembra, nedugo posle sedmog decembra kada sam i krenuo u vojsku.
Od skoro tri meseca koliko "sluzim narodu" tri nedelje sam proveo na bolovanju, nazalost, samo jednu sam malkice simulirao.
Problem sa vojnim lekarima je to sto svoj posao shvataju VEOMA ozbiljno, sto je i dobro i lose. Evo zasto:
1)Kada sam stvarno bio bolestan i imao 39,5 temperaturu, opasan kasalj i bio na ivici kome doktorka mi je dala 3 (TRI) dana postede. Da prodje temperatura pa mars nazad da radis.
2)Kada sam resio da se nekako izvucem iz tog magacina na osnovu moje alergijske astme pulmolog me je docekao otvorenih ruku, napisao mi preporuku da ne radim u zagusljivom i dao mi postedu od 10 (deset) dana iako mi nije nista falilo
3)Civilni lekar opste prakse vam, kada mu dodjete sa stomacnim gripom, kaze "Pij kiselu vodu" i posalje vas kuci.
Vojni lekar vas posalje na infektivnu kliniku, gde primite dve infuzije, urade vam sve analize po hitnom postupku i zatim dobijete nedelju dana postede i uput za ultrazvuk.
Ovo sve pisem za buduca pokolenja. Osnovna stvar je da NE VERUJETE bandi hipika da je civilno sluzenje jedna divna stvar. PUSKA BRE, puska nama treba. Onda bar mozes da ubijes nekog ako te nervira. Mene ako neko iznervira ja na njega mogu da bacim antibiotik i time mu mozda izazovem gljivice.....vidis to mi sad daje neke ideje....
Elem,
nameravam da nastavim da pisem ovaj feljton, u manjem obimu ubuduce, ali obavesticu vas kako napreduje moja borba sa vetrenjacama...
:lol: :lol: :lol: :lol: :lol:
.
