ETC 2014.

[Nemanja]

šta će oba tenka pod jednim templejtom!!!???

dobro pitanje....teren....računao sam da je bolje 2 u coveru nego 1 na čistom....a i 1 kockica aviona me nije plašila.....navikao da sa tobom igram

[badtaste]

moram da prokomentarišem Špance

Ja bih samo parafrazirao Čempresa i opis njegovog protivnika u Španskoj reprezentaciji:
"Matori, znamo se, djidam ja kad mogu, ali ovaj moj sto djida... pa to nema nigde!"

Tako ga je socno psovao da sam mislio da ce ga gadjati necim ili nekim...

[Bojan Tiger Ace]

moram da prokomentarišem Špance

Moj je uredno odbijao na cistom spanskom da prihvati pravilo u koga su ga ubedjivali cak dvojca sudija, pored mene i nemanje, jedno pola sata u misiji gde defender (on) dobija po isteku vremena.

[Duc d' Elchingen]

cigani bili cigani ostali...
što bre nismo platili neke fine momke da im objasne neke stvari

[Hertz]

Još jedan fenomenalan ETC je za nama. Ja sam i dalje pun utisaka iako se turnir završio pre desetak dana. Presrećan sam što sam učestvovao i bio deo nečega što bi moglo da se uporedi sa olimpijadom u stonim igrama. I ove godine se okupilo oko hiljadu igrača iz celog sveta i sa svih kontinenata (osim Afrike), tako da smo imali prilike da vidimo timove koji su doleteli sa Novog Zelanda i Australije, iz Singapura i Kanade, a skoro sve evropske države su imale predstavnika makar u nekom sistemu (FoW, 40K i WHFB).

Slika 1: Mesto održavanja ETC-a, master hala novosadskog sajma. Igrača, oko hiljadu.

Ja sam, po treći put, igrao za Flames of War tim Srbija, dok su neki moji drugari oformili i igrali za tim Ujedinjenih nacija kako bi ukupan broj FoW timova bio paran. Imali smo predstavnike u ruskom i beloruskom timu, jer su njima neki igrači bili otkazali u poslednjem trenutku. Imali su sreće pa smo im, u poslednji čas, pronašli leteće zamenene. Ukupno sam proveo četiri dana i noći u Novom Sadu, a evo kako smo se proveli i šta smo sve radili.

Dan 1
U četvrtak, prvog dana FoW turnira, takmičili smo se pojedinačno. Bilo je prijavljeno 52 igrača i uglavnom su to bili igrači koji su doputovali ili iz daleka (SAD, Kanada) ili iz nekih timova favorita (Poljska), koji su se ozbiljno pripremali za ovaj godišnji skup.

Slika 2: Žrebanje za singles turnir.

Prvu moju singles partiju sam igrao protiv amerikanca Džejms Raša koji bi po godinama mogao da mi bude otac. Za one koji me ne znaju, moram da napomenem da ni ja nisam u cvetu mladosti Vodio je 7. američku mehanizovanu diviziju, listu vrlo sličnu mojoj. Za razliku od mene, imao je dva voda Priest-ova, a u listi nije imao M10-tke. Pametno. Igrali smo misiju Free for all, koja je, po mom mišljenju, nerešena u najavi. Na početku sam igrao defanzivno, a u sredini partije sam pozvao svoje halftrack-ove iz pozadine i napravio kontra udar da bi obojci partija bila zanimljivija. Međutim, nakon tri sata igranja, zavšili smo igru skoro na pozicijama sa kojih smo krenuli. Rezultat je bio nerešen i drugarski, 3:3.

Slika 3: Džejms u akciji. Imao je kuvarsku kecelju Hell on weels u kojoj je držao sve što je neophodno za igru. Kockice, tokene, templejt, metar.

Drugu partiju sam igrao protiv poljaka Piotra Miotoa sa zabavnom listom koju je predvodio Kerscher sa Tigrovima. Igrali smo misiju Breakthrough, a ja sam se branio jer sam vodio mehanizovanu četu. Obojca smo mislili da je moja lista favorit i da ću pobediti i pre nego što sam se postavio na tablu. Međutim, Piotr je imao sreće i neverovatno dobro bacio kockice za Tigar asove, tako da su mu sva četiri voda Tigrova imala Rapid fire i Every shot counts!!! A sam Kersher je priča za sebe. On je prema pravilima iz pdf-a Tigar as a još pri tom ignoriše concealment i nema penale za pucanje sa distance! Dobro sam se postavio, zatim sam brzo privukao pešadiju i ukopao je na objektivima. U prvom potezu sam Abramsom ubio dva hetzera, smelom akcijom kroz šumu, ali nakon toga sreća nije više bila na mojoj strani. U jurišu moja pešadija naoružana bazukama ne ubija jedan usamljeni i izolovani Tigar tenk, koji koristi priliku da mi s leđa priđe tenkovskom vodu. Shermani stradaju u kombinovanom napadu Tigrova i pešadije (začudo, svi su bili bejlovani ali je pešadiji onda bilo dovoljno da došeta do njih da bi ih uništila). Posle ove uspešne nemačke akcije sve kreće nizbrdo za mene, jer nemam čime da sa distance uzvratim Tigrovima (artiljeriju mi je uništio Kersher pucajući na nju, koristeći svoja specijalna pravila), a Piotr pametno ne juriša na moju pešadiju već me sa Tigrovima napucava sa bezbedne daljine. Sa rirolovima, koje ima, i nakon odigranih 18+ (!!) poteza, moja ukopana pešadija se predaje. Ah da, M-10 su se pojavile na početku, pucale jednom, ispromašivale se da bi onda bile oduvane u jednom jedinom potezu s table.

Slika 4: Piotr ne veruje u pobedu i od početka igra sasvim opušteno.

Treću partiju sam igrao protiv rumuna Iuliana Nastasa koji me je, u misiji Hold the Line, napadao sa britanskim padobrancima izviđačima. U ovoj partiji sam se dobro držao i nisam dozvolio da mi pešadija priđe jer sam je konstantno uznemiravao taktičkim kontranapadima. Na kraju sam slavio i ostvario svoju prvu pobedu na ovogodišnjem ETC-u.

Slika 5: Iulian napada po celoj širini fronta. Ja se uspešno branim i spremam zakontranapad. Padobranci neće proći.

Sa rezultatom 1:1:1 zauzeo sam 26 mesto od 52 igrača. Nisam bio zadovoljan učinkom prvenstveno zbog toga što mi je pobeda protiv poljaka izmakla sticajem nesrećnih okolnosti, a posebno mi je bilo žao jer je to bila prilika da se osvetim za poraz koji mi je Piotr naneo, dve godine ranije, u Poljskoj kada sam vodio Pantere iz Viking divizije.
Nismo svi ostali bez nagrada. Kapiten Ujedinjenih nacija i dobro poznat lik srpske igračke scene, nam je svima osvetlio obraz, jer je nagrađen diplomom za svoju igru.

Slika 6: Deka sa osvojenom diplomom na FoW singles turniru.

Dan 2
Drugog dana je počeo ekipni turnir.

Slika 7: Sastanak kapitena pred početak turnira. U centru pažnje Bill Wilcox, američka legenda FoW-a.

Kao visoko rangirana ekipa na prethodnom turniru (5. mesto), stavljeni smo u šešir sa najjačim reprezentacijama iz prethodne godine. Izvukli smo poljake, ili bolje reći, izvukli su oni nas. Bio sam zadovoljan jer ću igrati sa nekim iz trenutno najbolje i najuigranije ekipe. Volim da igram protiv boljih igrača od sebe jer se tako najbolje stiče dragoceno iskustvo.

Slika 8: Srpski tim u teškim trenucima odluke kako i koga sa kim upariti.

Dobio sam da igram protiv nemačke Panzespah čete koju je vodio Piotr, protiv koga sam igrao prethodni dan. Istina, na singlesu je igrao sa drugom listom i tada mi je rekao da je singles igrao zabave rade dok timskom meču potpuno drugačije pristupa jer ima odgovornost prema timu i ostalim igračima. To je ostavilo jak utisak na mene i znao sam da će moj sledeći meč protiv njega verovatno biti jedan od najtežih i najkompetitivnijih na ETC-u. Pitao sam se koja je verovatnoća da od 150 igrača igram opet baš sa njim. No dobro, nije mi bilo žao iako sam se nadao da ću igrati sa nekim poljakom protiv koga nisam igrao ranije. Igrala se misiji Dust up, a ja sam birao četvrtinu gde ću se razmestiti. Tabla mi nije odgovarao jer je bilo praznjikava i nije bilo mnogo terena koji bi mi davao zaklon. Protivnik je imao dva Kraljevska Tigra koji su sa dometom topova od 40 inča bez problema mogla da kontrolišu celu tablu! Ja sam se uglavnom krio iza kuća i igrao da ubijem protivniku više od pola vodova. Cilj mi je bio da mu uništim mekane vodove i eventulano nateram da počne da baca četni moral. M10-tke su lako umrle (po običaju) pa sam svoje preostale tenkove morao vrlo dobro da pazim od Tigrova. Da, i ovog puta je Piotr odlično bacio za Tigar asove pa su imali Rapid fire + Every shot counts! Za mene je prelomni momenat bio, kada me je pešadija izneverila, tj. nije prošla tenk teror i nije uspela da juriša na dva StuH-a koji su se neoprezno pribižili mojoj zoni rezervi (Piotr mi je kasnije rekao da mu je to bila velika greška u partiji i da bi i on probao da juriša na StuH-ove isto kao i ja). Nakon toga bilo je samo pitanje vremena kada će celo desno krilo da mi kolabrira. Povukao sam se na moju četvrtinu gde su bili objektivi i ciljao njegove načete i mekše vodove koji su se sada pridružili u ofanzivi. Uspeo sam da uništim jedan vod Puma, ali odmah nakon toga sam došao u situaciju da bacam za četni moral. Abrams je bio glavnokomandujući sa rejtingom fearless, ali to mi nije mnogo pomoglo jer sam bacio dvojku! Pobegao sam sa table i prepustio objektive neprijatelju. Izgubio sam sa 2:5. Kuriozitet je da smo Piotr i ja opet odigrali mnogo poteza (12+) a Tigrovi su stigli da se dva puta dijagonalno prošetaju po tabli!

Slika 9: Piotr u akciji sa Pumama. Tigrovima nije morao ni da proverava domet, kada je topovima pucao na mene :p

Nakon timskog debakla protiv poljaka i ukupnim porazom od 0:5 igrali smo protiv jedne od reprezentacija sa začelja tabele. To je bio tim Severne Irske, ekipe sa živopisnim igračima. Neki su bili katolici, neki protestanti, a u tim krajevima nije sve jedno kakvom bogu se molite. Dok smo igrali, o tome i o različitim oznakama koje su nosili na zastavi i dresovima, pričao mi je njihov kapiten, protiv kojeg sam igrao. Džejms je vodio britanske izviđače padobrance i kada je izrolao da je napadač, nije se obradovao. Ja sam prethodni dan igrao protiv rumuna, koji je vodio skoro istu listu, gde sam branio moju polovinu table. Protiv Džejmsa sam imao odbrambene položaje na sredini table, jer smo igrali misiju Surrounded. Primenio sam sličnu taktiku kao protiv Iuliana, jer je napad najbolja odbrana. Vrlo brzo sam preuzeo inicijativu i pravio upade i diverzije među neprijateljske linije. Uspeo sam da ga zaustavim mnogo pre nego što je došao do mojih objektiva, iako je pri kraju partije uspeo da do jednog došeta ali se vrlo kratko zadržao na njemu. Pobedio sam sa 5:2. Nakon prvog dana i povratka iz mrtvih (Severne Irce smo dobili sa 5:0), tim Srbija je bio na 15. mestu.

Slika 10: Džejmsa sam upravio lagano počistio sa objektiva, do kojeg je došao teškom mukom i uz velike gubitke.

Dok sam ja skoro svaku partiju igrao do samog kraja i isteka vremena, neki su stigli da se osveže pivom, popričaju sa sudijama i pripreme taktiku i liste za sledeće protivnike.

Slika 11: Tom, Uki i Dule u laganoj konverzaciji.


Slika 12: Po mišljenju većine, englezi su bili jedni od najtežih protivnika na turniru.

Posle napornog dana, mi koji smo imali snage da nastavimo dalje, otišli smo sa slovencima u poznatu novosadsku kafanu na roštilj.

Slika 13: Tim Slovenija sa Vladimirom "Groznim" i mojom malenkošću.

A oni koji su bili umorniji vratili su se posle ratovanja u bazu, gde im je Deka objašnjavao kako funkcioniše drop pod.

Slika 14: Timi nije znao da drop pod može da se koristi u FoW-u, a Vladimir se ubio prelistavajući knjigu i tražeći pravila za njega.

Dan 3
Pošto smo se svi lepo odmorili i naspavili, bili smo spremni da krenemo u nove pobede. Slovenci su pripremali taktiku dok ih iznenada nije prekinuo špijun pod šifrovanim imenom 40-T-K.

Slika 15: Deka se kune da je negde pročitao da može da se deep strike-uje i čudi se kakoniko nije čuo za tu vrstu napada.


Slika 16: Dokaz da tim Srbije složno i temeljno učestvuje u biranju protivnika.

Trećeg dana smo igrali protiv Belorusa. Ja sam dobio da igram protiv SS panzergranadira, protivnika koji mi je odgovarao na papiru. Misija je bila Counterattack, jedna od onih koje odgovaraju mojoj ofanzivnoj listi. Sve je bilo savršeno i mirisalo na pobedu. Krenuo sam silovito i onako kako sam trenirao. Dva sperahead-a i recce pomeranje pre prvog poteza prave razliku. Ka objektivu sam se kretao brzo i ignorisao sam to što sam bio na nišanu teškoj artiljeriji i vodu PzIV tenkova. Pošto sam lako napredovao, malo sam se opustio i usporio jer nisam hteo da rizikujem da mi pešadija lako gine u Halftrack-ovima. To je bila moja pogrešna procena, jer kad sam došao na objektiv shvatio sam da je na satu ostalo još vrlo malo vremena do kraja partije, a ja sam tada trebao da izguram sa objektiva par tenkova i neka granadirska postolja koja su bili još uvek na na otvorenom. Pucao sam, bombardovao sam, ali mi nije išlo ubijanje. Dobijena partija je počela polako da smrdi poraz. Kada je vreme isteklo, nisam mogao da verujem da je tri sata proletelo. A onda sam uvideo da smo odigrali samo 6 poteza. Pa nije ni čudo što nisam stigao da protivnika odgurnem s objektiva. Prosto nisam odigrao dovoljno poteza da bih stigao da ga napucam i ubijem na licu mesta. Poraz od 3:4 mi je bio vrlo gorak i na završnu poziciju gledao sam sa nevericom. Jedna od lekcija koju sam naučio je da kao napadač moram da igram brže, ali istovremeno da požurujem protivnika, kao što su neki igrači radili kada sam se ja branio. Srećom, moj tim je bio bolji od mene, pa smo beloruse pobedili sa 4:2. Tako su nam sledeći protivnici bili španci.

Slika 17: Artem, preko otvorenog terena, pomera svoje granadire k objektivu.

Španija ima vrlo veliku igračku zajednicu, posebno u FoW-u. Znao sam da će mi protivnik sigurno biti vrlo iskusan igrač. Igrali smo misiju Hasty attack. S druge strane sam ponovo imao britansku pešadiju. Fokusirao sam celu svoju četu na jedan objektiv i hrabro krenuo ka njemu. Imao sam sreće da me je sada teren sakrivao, tako da su mi drvoredi pored puta davali concealment. Zbog toga su me britanski srednji AT topovi pogađali na 4+ što je bilo podnošljivo. Pošto sam izdržao prva dva kruga pucanja i uspeo da neutrališem njegove AT topove, uleteo sam sa tenkovima i pešadijom u ruševine gde se nalazio objektiv. Nakon borbe prsa u prsa sa pešadijom, osvajam objektiv. U sledećem potezu protivnik nema sreće jer mu rezerve dolaze na sasvim suprotno krilo. Nije ništa drugo preostalo nego da mi pruži ruku i čestita. Prokomentarisao je da sam mnogo rizikovao. Pa naravno, rekao sam, ne mogu da ne rizikujem i da ne žurim u misiji koja se zove Hasty attack Sa Španijom smo igrali nerešeno 3:3 i bili smo 12. posle drugog dana.

Slika 18: Do kraja partije Alvaro je, bukvalno, bio na kolenima.

Na turniru je, pored moje 7. američke mehanizovane čete, ratovala još jedna moja armija. Naravno da nisam mogao istovremeno da igram s obe. Nemce sam pozajmio ruskom timu, a sa njima je igrao Marijan iz Novog Sada, jer su pred sam turnir bili ostali bez dva igrača i jedne armije!

Slika 19: Moji granadiri su se časno i krvavo borili za rusku stvar

I dok su sudije muku mučile sa dešifrovanjem papira sa rezultatima...

Slika 20: Momci, dopišite srpskom timu makar neki mali poen, kada već ne možete veliki.

... neki su imali vrlo živopisne protivnike.

Slika 21: Ujedinjene nacije protiv SS-a.

Posle još jednom lepog ali napornog igračkog dana, rešio sam da momcima iz UN tima pokažem neke vojne znamenitosti Novoga Sada.

Slika 22: Dule i Timi su bili presrećni kada sam ih odveo do PaK-a 40.


Slike 23: A još su srećniji bili kada su ušli i seli u Šermana M4A3 76mm.


Slika 24: Posle toga smo popili domaće pivo i ruski kvas u Putinu...


Slika 25: ...i na kraju zavšili veče na ćuretini s mlincima, vojvođanskim specijalitetom.

Dan 4
Grčka nam je bila prvi protivnik četvrtog dana. To je vrlo respektabilna reprezentacija koja je pretežno sastavljena iz druge postave nemačkih igrača. Pre dve godine u Poljskoj su bili na podijumu tako da sam očekivao još jednu tvrdu i jaku partiju. I bio sam u pravu. Igrao sam protiv jedinog grka u timu Misija je bila Encounter, jedna od one dve koje su u najavi igraju nerešeno. Grk je vodio ruski Laki samohodni artiljerijski puk i, pored ostalog, imao je 10 OT-34/85 kojima nisam smeo da dozvolim da se približe mojoj pešadiji, jer bi je spalili bacačima plamena. Mislim da sam igrao dobro i bez kalkulisanja jer se nisam samo branio i čuvao objektiv koji je od početka bio pod pritiskom, već sam jednim vodom oklopne pešadije, negde u sredini partije, kontra napao njegov objektiv. Ta diverzija je bila hrabra a mogla je do kraja partije da bude i pobednička, da sam imao malo više (lude) sreće. Partija se na kraju završila sa realnih 3:3, a Gorgos mi je poklonio grčki dres u znak fer pleja! Ostatak tima je igrao nerešeno tako da je na kraju bilo 1:0 za grke, što ni nama ni njima nije odgovaralo. Jedan osvojeni veliki poen može vašem timu da donese i nekoliko boljih mesta na tabel.

Slika 26: Pre meča grci su svima nasuli čašicu uzija pa smo nazdravili za pobedu.


Slika 27: Gorgos me je baš namučio a borba se vodila na svim frontovima, a najviše na psihološkom.

Između pete i šeste partije bilo je organizovano takmičenje za najlepšu armiju, pa evo nekoliko onih koje su se meni najviše dopale.

Slika 28: Šonovi Volksgranadiri (Kanada).


Slika 29: Sovjetska tenkovska horda. Popularna turnirska lista.


Slika 30: Američka mehanizovana četa, slična mojoj 7. diviziji.


Slika 31: Još jedna lepo ofarbana ruska horda. Rekoh da je ovo vrlo popularna i zastupljena lista na ETC-u.


Slika 32: Možda najlepši amerikanci koje sam ikada video. Obratite pažnju na Šermana iz Kelijevih heroja!


Slika 33: Šest poljskih četa koje zajedno čine jednu skladnu celinu. Lepo zamišljno i izvedeno.

Šestu i poslednju partiju smo igrali protiv Kanade. Iznenadio sam se da smo se uparili sa njima jer sam mislio da su jači tim. Igrao se Hold the Line a ja sam izabrao protivnika koji je težak, ali koji mi je bio dobro poznat. U pitanju je bila finska pešadija, sa Lauriem i Toivom. Opet sam bezobrazno krenuo napred sa svim raspoloživim sredstvima. Jurišao sam direktno na neprijateljske odbrambene linije, zaboilazeći bodljikavu žicu. Maksimalno sam koristio spearhead kretanje i vrlo brzo su mi prvi finski položaji bili u dometu mitraljeza. Tada je Nik izbacio svoje dve zasede, dva puta po dva PaK-a i počeo da puca po mojim transportima. Nakon prve razmene vatre iskrcao sam preživelu pešadiju koja je nastavila da napreduje kroz selo, na sredini mape. Glavna meta mojih tenkova i artiljerije bila su dva PaK-a na objektivu koji su bili jedina prepreka za moj pobedonosni juriš. Međiutim 3-4 kruga ne uspevam da prođem firepower i ubijem PaK na objektivu ni sa artiljerijom, ni sa tenkovima, ni sa M10-tkama, ni sa 0.50 kalovima! Tu gubim dragoceno vreme i ponovo se nerviram što sam pristao da zamenim Jumbo-e i vod Shermana sa M10-tkama, koje su se tokom celog turnira pokazale kao potpuno beskorisne, posebno kada su bile angažovane protiv protivničkih oklopnih jedinica. Posle bezbroj pokušaja uništavam PaK i jurišam na oslabljenu liniju finske odbrane koja je na objektivu. Ubijam Laurija u jurišu i teram fince sa objektiva. Sada na objektivu imam dva Šermana i prilično načet vod svoje pešadije. Sat otkucava poslednje sekunde, ali protivnik uspeva da u poslednji čas gurne jedno pešadijsko postolje taman toliko da mi iznegira zauzeće objektiva. Gubim još jednu, za mene, skoro dobijenu partiju.

Slika 34: Nik je originalni infantryman na odmoru. Izgleda da ne može bez vojske, pa je iskoristio odmor da dođe u Novi Sad, da ratuje s nama.

Tim Srbija je igrao 3:3 sa Kanadom i na kraju zauzeo traljavo 16. mesto od 26 reprezentacija. Ja sam definitivno podbacio jer sam za tim igrao 2:1:3. Na to je uticalo nekoliko faktora ali najbitniji je taj da sam dozvolio da u poslednji čas promene klučni vodovi u mojoj listi. Te promene su bile tako fatalne da su potpuno uticale na stil igre mije liste i ranije pripremljenu taktiku. U odlučujućim trenucima nisam mogao da računam na jedan udarni vod koji bi, siguran sam, napravio razliku u sve tri partije koje sam dobijao, a na kraju ih izgubio na vreme, i to dok sam bio na objektivima i taktički nadigravao protivnika. No, detalje ću ostaviti za analizu i sastanak koji budem imao sa saborcima iz tima Srbija.
S druge strane, vrlo sam zadovoljan, da su sve moje partije protekle u sportskom duhu i da nisam imao ozbniljnije nesuglasice sa protivnicima. Koristim ovu priliku da se zahvalim svim igračima, protiv kojih sam igrao, na pokazanom fer pleju. Čak i kad sam igrao protiv nekih koji su bili malo nervozniji, uspevao sam da ih razoružam pristupom i komunikacijom tako da nisam imao ni jednu spornu situaciju. Možda bi mi neko zamerio da sam bio previše prijateljski nastrojen, ali mislim da smo svi došli da se lepo provedemo, a ne da svađamo i ljutimo, zato što nam kockice ne padaju onako kako želimo.

Slika 35: Tim Srbija 2014: Nemanja, Boki, Mikan, Saki, Čempres i Hertz.

Na pauzi i posle partija iskoristili smo vreme da se upoznamo i družimo sa igračima iz drugih timova. Družili smo se sa rusima, kojima smo pomogli i nekim čudom stvorili dva igrača nekoliko sati pre početka turnira. Jedan od njih je bio Vladimir, koji je do ETC-a odigrao desetak partija, pa mu je ovaj turnir bio pravo vatreno krštenje. Neverovatno zvuči ali srpska FoW zajednica je imala 13 igrača na ETC-u što je impresivna brojka imajući u vidu da nas se mnogo manje skupi na lokalnim turnirima.
Dule se toliko družio i pričao (na savršenom ruskom) sa igračima iz ruskog i beloruskog tima da je počelo da se šuška da je njihov čovek. On je to pokušao da demantuje time što se sprijateljio sa nekim anglosaksoncima.

Slika 36: Dule i njegov novi drugar iz S. Irske.

U nedelju veče, kada se turnir zavšio, došlo je vreme da se nagrade pobednici. Jedan od prvonagrađenih timova, koji je izmamila najviše ovacija, je bio tim Ujedinjenih nacija.

Slika 37: Deka, Miroslav, Timi i Oskar pozdravljaju razuzdanu gomilu. Dule i Dorian od uzbuđenja nisu mogli da se popnu na binu.

Amerikanci su bili treći, nemci drugi, a turnir u Flames of War-u, treću godinu za redom, su osvojili poljaci. Sve čestitke na njihovoj igri, posvećenosti i fokusu koji su imali i održali tokom celog turnira.

Slika 38: Poljski tim potvrđuje dominaciju. Već posle drugog dana, bili su nedostižni.

Organizacija je, tokom većeg dela turnira, bila na nivou. Bilo je nekih manjih propusta u satnici ali to je normalno, kada se organizuje turnir sa ovako velikim brojem igrača i stolova. Nisam od onih koji se često žale ali moram da dignem glas u vezi jedne stvari, da se ne bi sledeći put ponovila. Organizatoru ne mogu da oprostim najgoru hranu koju (ni)sam jeo u svom životu. Sramota je da su nas ovako predstavili strancima koji su proputovali pola zemaljske kugle da bi nam došli na turnir i u goste u Novi Sad. U lokalnoj hamburgernici odlična porcija pljeskavice je koštala 1,5 EUR, a na veću količinu, ta bi cena bila još niža, tako da organizator jednostavno nema opravdanje za splačine koje nam je servirao za ručak. Pri tom učešće na turniru nije malo koštalo. Voleo bih da znam koliko je od cene ulaznice otišlo na taj tzv. ručak. Takođe sam primetio da je bilo nekih nepotrebnih ušteda iako je učešće koštalo više nego prošle godine. Umesto da se organizator potrudio da sve bude kao i prethodne godine, osetilo se da se štedelo, pa smo tako imali kartice za uparivanje armija koje nisu bile personalizovane. Bili smo prinuđeni da sami dopisujemo nazive četa i jedinica što je znalo da pravi zabunu u ključnim trenucima uparivanja. Možda nekom ovo zvuči trivijalno, ali uparivanje je jedna od ključnih i odlučujućih faza svakog meča! Ako je prošle godine to bilo urađeno kako treba, nema opravdanja što ove godine nije!

Hoću da pozdravim i druga dva srpska tima, koji su učestvovali na 40K i WHFB turniru. Posebno čestitam timu 40K na odličnom plasmanu u izuzezno jakoj konkurenciji.

Nadam se da ćemo se dogodine ponovo okupiti, družiti i dobro provesti u Pragu, gde će se održati sledeći ETC.

Milan "Hertz" Avramović - Team Srbija

P.S. I za kraj tabela plasmana FoW timova na ETC-u 2014
Slika 39: FoW ETC 2014

[Histericni Istoricar]

Sto ima toliko land lease tenkova? I da nije bilo tima Antartika.

[Nemanja]

Šta reći, a ne zaplakati:pojedinačni učinak na ETCu

http://warhammer.org.uk/phpBB/viewtopic ... 7&t=125863

tražite nas ispod 40 mesta